Pišu: Dragana Zečević i Milena Marković

ŠTRPCE, raste Emilija Anđelković. Ima danas tri godine. Mama Jasmina kaže:
- Toliko godina, koliko čeka tatu. Tri godine tragamo za Ivanom.
Ivan Anđelković (24), Emilijin tata, kidnapovan je pre rođenja devojčice. On i Jasmina kratko su bili u braku. Jasmina podiže devojčicu. Pomaže joj Ivanova majka Jelica. Jelica hrabri snahu i unuku. Sama bi, kaže, u vrisak do neba. Za sinom i mužem.
Nestali su istog dana. Ivan i Živojin Anđelković (49). S njima i Živojinov zet Vlastimir Žiković (53). Pošli do Vranja 21. jula 1999. godine. Obećali, vratiće se sutradan. O njima Jelica i Jasmina od tada ništa nisu čule.
- Nadala sam se da će neko od mojih kolega Albanaca, s kojima sam radila u Domu zdravlja, nešto javiti. Možda komšije... Niko ni reči - govori Jelica Anđelković. I ne prestaje da se nada.

SVEDOČANSTVA O LOGORIMA
VUČITRN, početak leta 1999. godine, zatvor pod komandom OVK. Logor broj 33. Selo Strovce. Logor broj 34, podrum Robne kuće **Vučitrn**. Bio logor i u Podujevu, Srbe pritvarao Nuredin Ibiši, komandant OVK, bivši oficir JNA. I u Istoku bio logor. Svedočili Albanci. Ne zna se koliko je Srba kroz njega prošlo. Zna se da je komandant OVK za istočku opštinu bio Naser Šatri. Svedočanstva o logorima upućena na sto strana. Odgovora niotkuda.
Vesna Bošković iz Udruženja porodica kidnapovanih kaže da je nekoliko puta bila na tragu zatočenim Srbima.
- Sredinom jula 1999. godine do mene je stigla, ispostavilo se pouzdana, informacija da je u selu Zlas iznad Mramora, a nedaleko od Gračanice zatvor u kome ima kidnapovanih Srba - priča Vesna Bošković. - Javljeno nam je da su u logoru Goran Marinković (27), Predrag Miljković (39) i Živojin Pavić (49). Sa Goranovom suprugom Draganom Marinković prvo smo stigle u Prištinu da KFOR-u prijavimo da proveri **svedoka**. U Prištini, u komandi KFOR, britanski kapetan, Suzan, traži od mene da u holu, prepunom Albanaca, na karti pokažem gde je selo Zlas. Sve što govorim, prevodi Albanka...
Iz KFOR u Gračanici, Vesni Bošković ubrzo je javljeno da vojnici nisu izlazili na teren. Kasnije kapetan Xon Smit, u Slivovu, selu gde su živeli Marinkovići, porodica otetog Gorana, uhapsio je Albanca i kod njega pronašao dokumenta da je taj Albanac bio oficir u štabu OVK u selu Zlas. Albanac je svedočio da u Zlasu jeste bio logor, u privremenom objektu, na livadi Lađoga. Tu je bilo pritvoreno više od 30 Srba i 15 Albanaca nelojalnih OVK vlasti. Albanac nije navodio imena zatočenih.
- Kapetan Smit je kasnije naložio proveru lokacije - govori Vesna Bošković. - Provera je, nažalost, usledila posle nekoliko dana dovoljno da Albanci saznaju i izmeste zatvor. Ipak, u Zlasu su zatečeni zapaljeni objekti i bilo je uočljivo da je tu bilo više zatvorenika. O tome je kasnije svedočio još jedan Albanac koji je bio u pritvoru.

POZIV IZ MITROVICE
SLIČAN opis - da je u selu Marovce, iznad Slivova, u jednoj staroj napuštenoj zgradi bivše ambulante bilo zatvoreno oko 20 otetih Srba. Informacija je poverena američkim vojnicima KFOR, ali je akcija brzo provaljena. Vojnici KFOR koji su izvestili višu komandu da se **u navedenom objektu zaista nešto neobično događa**, bili su povučeni sa terena.
Redakcija **Novosti**, juče pre podne. Poziv iz Leposavića:
- Ja sam Malina Ađančić - teško je govorila žena. - Moj suprug Duško Ađančić nestao je 22. juna 1998. sa kopa Belaćevac. Sinovi Milan, Mikica i Dragoljub svakodnevno tragaju za njim. Sad se Dragoljub razbole. Teško. U bolnici je u Kosovskoj Mitrovici, operisan. Teško mi da gledam i unučad Jelenu i Nikolu, Milanovu decu. Pitaju za dedu.
Dugo ćutanje. Malina je s mukom nastavila priču:
- Pre neki dan prijatelji su nam javili da je Ađančić sigurno u Albaniji, u nekom rudniku kod Drača. Da tamo ima još Srba, svi su dobili albanska imena, rade i primaju platu. Od drugog prijatelja, opet, čuli smo da je razgovarao sa jednim prevodiocem u Gojbulji, koji je kazao: **Išli smo u Drač, nismo našli Ađančiće, znamo da su tamo, ali su ih brzo negde prebacili.**
Ađančići u Leposaviću žive od Duškove plate. Elektroprivreda, čiji je rudar bio, koliko-toliko brine o porodicama otetih i kidnapovanih radnika. Ali, ta plata, kad stigne, Ađančićima je do zla boga teško. Ni da je vrate, ni da prime. A moraju, od toga žive. Malina misli i na sina Dragoljuba. Kaže:
- Nije jedna, no sto i jedna muka.

KIDNAPOVANE ŽENE
ANKA Dukić iz Magure, Lipljan, nestala polovinom juna 1999. godine, LJubisavka Stevanović (63) iz Prizrena, kidnapovana iz svoje kuće, Miroslava Lalić (80), oteta iz svoje kuće u selu Štupelj, Dara Lalović iz Peći, Rada Marković iz Prizrena, oteta krajem jula 1999. godine, Dušanka Pešić iz Istoka, Slađana Igić (46) iz Prizrena, kidnapovane početkom oktobra 1999. godine, Dragana Gligorijević, oteta u Prištini...

ZAHVALNOST
Zahvaljujemo se svima koji su pomogli da ostanu svedočanstva o još jednoj kosmetskoj tragediji, posebno Udruženju otetih i kidnapovanih Srba i Sindikatu Elektroprivrednih preduzeća sa Kosova i Metohije.

K r a j