PIŠE: JIRGEN ELZESER

Umesto demilitarizacije OVK je legalizovana u obliku Kosovskog zaštitnog korpusa. Zašto je Kušner suspendovao jugoslovensko pravo i jugoslovensku valutu. "Ja volim sve narode, ali neke više od drugih, a to važi za vas Albance", poručio bivši šef UNMIK na jednom mitingu u Gnjilanu

LEKARI i drugi ljudi, koji su se očajnički trudili da pomognu žrtvama, uskoro su i sami bili napadnuti. Gađali su ih petardama pravo u telo. Zvaničnici UNMIK su se žalili, da se "od stotine radoznalih, tj. očevidaca jednog brutalnog napada na nevine ljude, niko nije javio da prijavi ubice i privede ih pravdi".

U noći 12. oktobra 1999. 38-godišnji Bugarin Valentin Krumov linčovan je na ulici u Prištini - prvo ubistvo jednog saradnika misije UN koje su saopštile da je ovaj muškarac "zajedno sa svojim dvema koleginicama bio u kupovini, kada ga je jedan nepoznati čovek upitao koliko je sati". Nejasno je da li je saradnik UN odgovorio na srpskom ili svom maternjem bugarskom jeziku. Neupućeni ovaj jezik mogu da zamene sa srodnim srpskim. Nakon razmene reči, kosovski Albanac je napao Bugarina, odvukao ga 50 metara i onda ubio, saopštio je portparol UN policije Dmitri Papotsev. Prolaznici su, po zapažanjima drugih saradnika UN, pomogli osumnjičenom da pobegne.

Tok jednog sličnog događaja daje i časopis "Špigel": "Nekoliko dece na jednom prištinskom trgu prstom pokazuju na jednog otprilike 25-godišnjeg prolaznika. Muškarac u farmerkama i pamučnoj majici oseća poglede na svojoj koži i okreće se. Već u tom trenutku su zli povici progonilaca glasniji od kreštanja crnih vrana, koje kao klakeri čuče na granama listopadnog drveća. Broj ljudi se sve više povećava i približava progonjenom. Sve je više mladih momaka, čvrsti momci sa opasnim licima. Prva pesnica pogađa glavu čoveka, onda još jedna. Dve, tri, deset pesnica ga sustižu. Divljač trči, sapliće se, izbezumljen pogled. Zločin ovog čoveka, koji se ovde linčuje je u tome što je on Goranac. On pripada maloj muslimanskoj nacionalnoj manjini, koja govori srpski jezik, jezik neprijatelja."

KRŠENJE REZOLUCIJE
GODINU dana nakon završetka rata, UNMIK i KFOR uspeli su da sistematski prekrše sve suštinske članove Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 na kojima počiva mirovni sporazum između NATO i Jugoslavije i time predstavlja jedinu osnovu za delovanje UNMIK-a i KFOR-a.

Prekršena je "potvrda zalaganja svih država članica za suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije" (Preambula); umesto toga, šef UNMIK Kušner suspendovao je na Kosovu jugoslovensko pravo i jugoslovensku valutu, suštinu svake državne suverenosti. Nemačka marka zamenila je dinar kao zvanično sredstvo plaćanja u pokrajini.

Prekršen je dogovor da "nakon povlačenja jedan određeni broj jugoslovenskih i srpskih vojnika i policajaca dobije dozvolu za povratak na Kosovo" (član 4); umesto toga toleriše se dolazak paramilitarnih grupa iz Albanije, što značajno pogoršava bezbedonosnu situaciju u pokrajini.

Nije postignuta obećana "demilitarizacija Oslobodilačke vojske Kosova i drugih naoružanih kosovsko-albanskih snaga" (član 9b); umesto toga OVK je legalizovana u obliku "Kosovskog zaštitnog korpusa".

Nije postignuto "odvraćanje od ponovnog uspostavljanja neprijateljstava" (član 9a) i "obezbeđivanje javnog reda i mira" (član 9d). Umesto toga na Kosovu se razvila mešavina "narkomansko-mafijaškog društva" i "albanskog fašizma". Neshvatljivo je: od ulaska NATO niko se nije pokajao za barem jedno od više hiljada ubistava.

Potpuni bankrot svih ciljeva utvrđenih Rezolucijom UN 1244 u međuvremenu se javno priznaje i u samom vrhu uprave UN. Zamenik Kušnera, Nemac Tom Kenings izjavio je u januaru 2000. bez ustezanja, da su "Ujedinjene nacije odbacile svoj 1999. proklamovani cilj, stvaranje "multietničkog Kosova". - "Kosovo ne pripada nikome osim Kosovarima", obećao je Kušner u decembru na jednom skupu u Gnjilanu. "Osećam se veoma privržen albanskom narodu... Ja volim sve narode, ali neke više od drugih, a to važi za vas (Albance)."

Ali, ne radi se samo o kršenju sklopljenih ugovora i međunarodnog prava, već za mnoge o golom preživljavanju: u martu 2000, godinu dana nakon završetka rata, veći deo nealbanskih manjina je proteran sa Kosova. UN komesarijat za izbeglice računa sa više od 180.000 izbeglica, Jugoslovenski Crveni krst sa 204.000, jugoslovenska vlada sa 350.000. Različite brojke se mogu objasniti time, da deo izbeglica nije želeo zvanično da se registruje u Jugoslaviji, jer od osiromašene države ionako ne mogu da očekuju pomoć. I relativno najniži broj UNHCR znači, da je više od polovine manjinskog stanovništva proterano sa Kosova - nikada pre rata ni približno toliki procenat kosovsko-albanskog stanovništva nije morao da napusti pokrajinu.

KFOR SVEDOK TERORA
NA stotine ljudi se kasno odlučilo za bekstvo: oni su upucani, izbodeni, prebijeni, spaljeni - i to sve pred očima 40.000 vojnika KFOR i više hiljada UNMIK policajaca. Generalni sekretar NATO, lord Robertson se hvalio marta 2000, u svom godišnjem izveštaju, da je "stopa ubistava od 50 nedeljno u junu 1999. pala danas na oko pet nedeljno". Ali već sledećeg meseca se broj ubistava utrostručio. Ako se uporedi statistika ubistava u godini pre rata sa godinom nakon rata, može da se vidi rezultat ove intervencije za zaštitu ljudskih prava.

U godini pre rata, između marta 1998. i marta 1999. ubijeno je, po podacima izaslanika UN za ljudska prava, Jiržija Dinstbira, 1.818 stanovnika Kosova. Većina njih poginula je u teškim okršajima između OVK i srpskih snaga bezbednosti do kraja septembra 1998. (Nota bene: U periodu nakon sporazuma Holbruk-Milošević u oktobru 1998. "OVK je ubila više kosovskih Albanaca nego što su to uradili Srbi" - tako su poverljivi izveštaji posmatrača OEBS, citirani u jednoj emisiji ARD 29. oktobra 1999). U godini nakon rata, između 10. juna 1999. i 4. juna 2000. to znači u periodu bez ratnih sukobljavanja i u prisustvu mirovnih snaga, ubijeno je 1.027 osoba, a 945 oteto - i za njihov život mora da se strahuje.

U Nemačkoj se godinu dana nakon ulaska KFOR u vestima više ne čuju reči, koje su se koristile pre rata - "etničko čišćenje", "genocid", "humanitarna katastrofa". Nema više ženskih organizacija, koje su osudile otimanje devojaka i njihovo prinuđivanje na prostituciju. Nema više koncerata solidarnosti i prikupljanja dobrovoljnih priloga. Možda neka specijalna emisija posle vesti?


LISTA ZA ODSTREL
"U MNOGIM selima su napadi usmereni prema funkcionerima DSK, partiji "predsednika" Ibrahima Rugove. - Takozvana obaveštajna služba OVK sastavila je spisak sa imenima političara i poznatih ličnosti iz Albanije i Kosova, koji su bili prepreka oružanom pokretu na Kosovu. Određen broj dokumenata, koji su pre nekoliko meseci pronađeni u kući jednog načelnika bivše obaveštajne službe OVK, pokazuju postojanje liste za odstrel i plan praćenja opozicionih političara u Tirani i osoba iz Rugovinog okruženja u Prištini... U spisku "broj 7" otkrivaju se pseudonimi dotičnih. Na primer Šal za Ibrahima Rugovu... itd. Imena su data ljudima, koji su ih pratili, ali ne i spisak u celini. Celokupni faksimil potpisao je Bislim Zirapi, šef obaveštajne službe OVK. Najmanje tri osobe sa tog spiska su pogubljene, još jedna je teško povređena", piše kosovsko-albanski list "Bota sot" sredinom jula 2000.

K R A J