Piše: Goran ČVOROVIĆ

PRIČA oko fotografije objavljene u "Mondu" 21. marta izazvala je dosta polemike. Tekst Ervea Kemfa ilustrovan je fotografijom na kojoj se vidi deo metala uz pročelje Pentagona. Gostujući na televiziji "Kanal plus" Kemf je saopštio da, po njegovom mišljenju, ovu fotografiju nije trebalo objavljivati! Izdavač Tjerija Mejsana smatra da je to "mea kulpa" onih koji nisu poverovali u njegovu verziju...

O čemu se zapravo radi, saznali smo od Ervea Kemfa, koji je pristao da za "Novosti" razjasni svoju poziciju.

- Na fotografiji se vidi neveliki deo metalne olupine posle atentata. U redakciji smo vodili debatu da li da je objavimo. Lično, nisam bio saglasan, jer ne mislim da je ona bilo kakav dokaz. Znamo ko je autor, ali nam on nije eksplicitno objasnio šta je, kada i kako slikao.

Autor ove fotografije radi za jednu američku vojnu publikaciju.

- Nedostajale su nam potpune informacije o toj fotografiji. Nismo mogli da potvrdimo da se radi o delu aviona. Nismo to ni rekli, ali smo objavili fotografiju kao da se radi o dokaznom materijalu. A ceo problem u aferi je što Tjeri Mejsan prikazuje fotografije kao dokazni materijal, iako ovim fotografijama ne možemo mnogo da dokažemo. Fotografija sama za sebe, kao i odvojeno svedočenje ili zaseban dokumenat, ne kažu mnogo. Treba dosta toga proveriti. Mislim da je objavljivanje ove fotografije, u neku ruku, bilo greška, jer smo se našli na istom terenu kao gospodin Mejsan.

Erve kaže da "ova fotografija u nedostatku određenih inforamcija nije apsolutni dokaz".

- Na osnovu nje ne možemo da kažemo: "Dobro se vidi da je pao avion, jer je ovo njegov deo." Pošto nismo bili sigurni da ta fotografija predstavlja deo aviona, nije je ni trebalo objaviti.

Tekst Ervea Kemfa je, u izvesnom smislu, odgovor Tjeriju Mejsanu na njegovu sumnju o rušenju aviona na Pentagon, ali novinar "Monda" istovremeno žali zbog "šupljikave" zvanične verzije američkih zvaničnika.

- Problem je što su informacije u vezi s nesrećom, koje dolaze iz Pentagona, FBI i drugih zvaničnih organizacija, veoma rasparčane. Ne postoji koherentna, globalna verzija, koja tačno, tehnički objašnjava šta se dogodilo, već samo odvojeni elementi - kaže Erve Kemf u razgovoru za "Novosti.

Kemf ističe da je "problem zvanične verzije što nije zvanična":

- Niko nije izašao da kaže: evo, avion je precizno izvršio takav manevar, spustio se na to mesto, tom brzinom, a onda je na osnovu naših analiza ušao u zgradu na taj način, izazvao tu vrstu štete, i to je što do sada znamo, dok ćemo ostalo saopštiti kasnije.

Da li je ovaj nedostatak zvanične verzije podgreva sumnje u verodostojnost razloga i načina izvršenja atentata?

- Zvanična verzija bi mnogo olakšala stvari. Vlasti, međutim, ne žele da je iznesu, jer istraga još traje, što objašnjenje celog događaja čini daleko težim.

U nedostatku zvanične verzije, iz kojih izvora potiču podaci koje navodite?

NOVINAR SVEDOK

- TO su pojedinačni podaci. Na jednom mestu će vam reći da se avion kretao brzinom od 350 milja, odnosno 500 kilometara na sat. Na drugom će vam saopštiti da se kretao horizontalno. Teško je na osnovu ovih podataka rekonstruisati zvaničnu verziju, sa mnogo tehničkih pitanja koje ostaju bez pravog odgovora. Podatak o brzini je zvaničan, izrečen je na nekoj od konferencija za štampu. Ostalo su poznati podaci o avionu tipa "boing" i - zakoni fizike.

Kemf smatra da je skrivanje zvanične verzije za vreme dok traje istraga "potpuno legitimno i razumljivo pravo" američkih vlasti, ali da to "ne sprečava postojanje izvesne neizvesnosti o detaljima onoga što se dogodilo".

O detaljima da, ali ne o suštini?

- Došao sam do praktično sigurnog, ili ako hoćete, sigurnog zaključka, da se avion srušio. Bazirao sam se na svedočenjima. Postoji mnogo ljudi koji su 11. septembra videli taj avion. Određeni broj listova i kredibilni mediji prikupili su i objavili ova svedočenja. Lično sam telefonom razgovarao sa novinarom "Asošijeted presa" koji je video avion. Ovaj zbir vizuelnih svedočenja mi je bio najubedljiviji. U nedostatku zvanične potpuno definisane i jasno predstavljene teze, primorani smo da uđemo u diskusiju, ali ne o suštini događaja.

Vi, dakle, podržavate verziju da se avion srušio?

- Apsolutno!

Tjeri Mejsan govori o unutrašnjoj američkoj zaveri i smatra da se organizatori atentata nalaze "u vrhu američkog državnog aparata". Erve Kemf žali zbog nepotpune zvanične verzije događaja, ali ističe da nema mesta sumnji u rušenje aviona. Javnost je takođe podeljena. Dok traje istraga, svako će imati pravo na svoju verziju događaja.

RED DOGAĐAJA

AMERIČKA federalna agencija za ispitivanje nesreća (FEMA) i Udruženje civilnih inženjera su, na traženje zvaničnog Vašingtona, detaljno ispitivali uzroke rušenja kula-bliznakinja u Njujorku. Došli su do zaključka da dve zgrade Svetskog trgovinskog centra "nisu imale nikakvu šansu da odole toploti koju je širio požar."

Delove njihovog preliminarnog izveštaja objavio je nedavno "Njujork tajms", dok se potpuna verzija očekuje krajem aprila.

U izveštaju se, između ostalog, kaže da je prvi "boing", koji je u zgradu uleteo u 8.46 između 94. i 98. sprata, odmah pokidao 35 od 50 nosećih čeličnih stubova solitera.

Drugi avion je u 9.03 uleteo između 78. i 84. sprata i pokidao je takođe tridesetak stubova.

Stručnjaci koji su radili ovaj izveštaj smatarju da bi i pored toga, kule-bliznakinje ostale uspravno, da nije bilo požara i da bi u takvom stanju mogao da ih sruši samo "zemljotres ili uragan".

Zajedno sa nosećim stubovima, avioni su pokidali ciljevi iz sistema za gašenje požara koji je bio povezan sa ogromnim rezervoarima na krovovima kula, ali stručnjaci ističu, da, svejedno, ovaj sistem ne bi mogao da ugasi zapaljeni kerozin.

Toplota oslobođena u požaru bila je za kulu broj 1 kobna posle 56 minuta i 10 sekundi, a za kulu broj dva po isteku 102 minuta i pet sekundi.

KRAJ