ЈУСТИНОВ ГРОМКИ ГЛАС ИЗЛИВАО ЈЕ ПОТОКЕ БЛАГОДАТИ: У Музеју СПЦ вечерас се отвара изложба поводом важних годишњица Јустина Ћелијског

Драгана Матовић

17. 05. 2024. у 14:29

УЗ владику Николаја (Велимировића), отац Јустин (Поповић) Ћелијски (1894-1979) један је од најзначајнијих српских теолошких мислилаца не само у 20. веку. Подвижник, професор и својеврсни херој свог доба "грмео је попут вулкана" у манастиру Ћелије, како би то рекао песник Матија Бећковић. Његове проповоди у комунистичко доба брижно су се чувале, кришом слушале, читале и пажљиво коментарисале, искључиво у кругу најблискијих. Много година касније, тајновитост није била нужна, а поруке и промишљања ћелијског калуђера добиле су на важности. Проглашен је за свеца 2010. године.

ЈУСТИНОВ ГРОМКИ ГЛАС ИЗЛИВАО ЈЕ ПОТОКЕ БЛАГОДАТИ: У Музеју СПЦ вечерас се отвара изложба поводом важних годишњица Јустина Ћелијског

Фото: Ј.С.

Од почетка ове године обележавају се: 130 година од рођења Јустина Ћелијског, 45 година од његовог упокојења и 10 година од преноса његових моштију. Свечаности су одржане у његовом родном Врању, у манастиру Ћелије - месту његовог подвига, као и у Ваљеву. А, у спомен на великог духовника и једног од највећих теолога 20. века биће приређени пригодни догађаји у Београду. У Музеју Српске православне цркве вечерас ће патријарх Порфирије отворити изложбу "Преподобни Јустин Ћелијски - ризница духа и премудрости", док ће у недељу поглавар СПЦ у Храму Светог Саве служити литургију, уз саслужење свих архијереја. Исте вечери, у Позоришту на Теразијама биће одржана свечана академија на којој ће о свом духовном оцу, ави Јустину, говорити епископ бачки Иринеј.

Фото: Ј.С.

 

- Отац Јустин један је од корифеја српске цркве - каже за "Новости" свештеник Влада Радовановић, директор Музеја СПЦ. - Преживео је Први и Други светски рат, а у комунистичком режиму страдање и прогон. Мада је његово деловање било ограничено на манастир Ћелије, његов глас допирао је до многих. Громким гласом привукао је и значајне личности овог времена, међу којима је и епископ бачки Иринеј. Они су семе које је засадио успели да разнесу даље. На изложби ће кроз фотографије бити приказан његов живот и проглашење за светитеља. Међу 260 предмета и фотографија, наћи ће се и личне ствари најпознатијег врањског теолога.

Стихови академика Бећковића

 

АКАДЕМИК Матија Бећковић је својевремено говорио како је као дечак по доласку из Црне Горе у Ваљево први пут видео свештеника у мантији са брадом. Био је то отац Јустин, који је фијакером сваке недеље долазио у Ваљево да би се јавио тамошњој полицији. А, 1992. Бећковић је написао познату песму "На гробу оца Јустина".

Теолог Ненад Бојков, који је са протођаконом Мицком Мицковићем приредио изложбу у Музеју СПЦ навео је да је отац Јустин "најсавршеније и најтачније могао да оствари синтезу олтара и факултетске катедре, синтезу науке и вере у истинитог Бога":

- Рођен на празник Благовести као Благоје, заиста је донео благу вест целом православном свету под именом Јустин. Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски је, и за време живота али посебно после упокојења, изливао и до данас излива потоке благодати. Изложба коју отварамо само је мали део нашег дара захвалности који му приносимо.

Амфилохије са Јустином Поповићем / Фото Документација "Новости" и "Борба"

 

Пригодно житије, које је својевремено приредио авин ученик епископ Атанасије (Јевтић), каже да је отац Јустин рођен на Благовести 1894. у Врању, и да се на исти дан 1979. упокојио у манастиру Ћелије. Најпре је завршио деветоразредну Богословију у Београду, а професор му је био владика Николај. За време Великог рата Благоје Поповић је мобилисан у чету младих болничара. Касније, са војском прелази Албанију и 1916. долази у Скадар где моли тадашњег патријарха Димитрија за монашки постриг и постаје калуђер Јустин. Са групом млађих богослова одлази на богословске студије у Петроград, али због Руске револуције прелази у Оксфорд. По завршетку рата и студија у Енглеској вратио се у земљу и постао наставник Богословије у Сремским Карловцима. Како му у Енглеској није прихваћена докторска дисертација о Достојевском, са другом темом докторирао је 1926. у Атини.

Ученици - митрополити и владике

 

У УЧЕНИКЕ монаха Јустина Ћелијског убрајају се задуго најутицајнији епископи СПЦ. Осим епископа бачког Иринеја, међу њима су митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Записи кажу да су ватрена оданост Јустину Ћелијском, као и његова ученост и мудрост, проницљивост и богоречност, пресудно утицале на опредељење многих за монашки живот.

Од 1934. постаје професор Богословског факултета, записано је и да је, са Браниславом Петронијевићам, један од оснивача Српског филозофског друштва. Ратно време провео је делећи судбину свог народа, у манастирима и у Београду. По доласку комунистичке власти 1945. Јустин је прогнан са факултета, а затим је и ухапшен и затворен. Штавише, умало није био стрељан као народни непријатељ. Из затвора га је избавио патријарх Гаврило (Дожић), који се вратио из немачких логора, и од тада је Јустин Ћелијски живео у својеврсном заточеништву, у малом српском женском манастиру Ћелије, код Ваљева. Непрестано је праћен, често ислеђиван у Удби, ограничавана му је слобода кретања и сусрета, али никада није био остављен од ћелијског сестринства које је ради њега страдало од богоборних комунистичких власти. Јустин никада није могао бити враћен на Универзитет, али су код њега тајно долазили на разговоре и савете многи универзитетски професори, не само теолози, него и са других факултета, нарочито лекари и психолози, а још чешће песници и књижевници. У манастиру Ћелије провео је више од 30 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)

ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)

У РЕПУБЛИКУ Србију ушла је велика железничка композиција натоварена са 50 оклопних борбених транспортера БТР-80А који ће појачати јединице Војске Републике Србије. То је поклон мађарског премијера Виктора Орбана српском председнику Александру Вучићу.

01. 06. 2024. у 13:24

Коментари (0)

Иновација из Јапана као савршен додатак колекцији „Art Must Go On“ Бате Спасојевића