НЕ ПРОЂЕ ДАН ДА СЕ НЕ СЕТИМ ЈУНАКА СА КОШАРА: Потпуковник Драгутин Димчевски, командант 53. граничног батаљона, о легендарној бици 1999.
ДА се међу официрима Приштинског корпуса, међу тим херојима мерило "време" ко је најдуже и највише провео под шлемом и на првој линији фронта са непријатељем пре 25 година, Драгутин Димчевски, потпуковник (тада мајор) вероватно би "узео" прво место.
Фото: Приватна архива
Свих 67 дана боја на Кошарама био је на обронцима Проклетија, углавном са својим војницима 53. граничног батаљона.
Био је одговоран за 13 караула, а изгубио је 16 бораца.
- Много је то, каже после 25 година, али није могло другачије, борбе су биле веома тешке.
Након повлачења са границе, батаљон је размештен у Брус док је исте јесени мајор Драгутин кренуо да обилази гробове својих војника сахрањених по Србији и Црној Гори. Улазио је, како прича за "Новости", у најмање 13 домова завијених у црно. И 25 година од битке на Кошарама, овог априла, заједно са друговима, походи породице погинулих сабораца.
- После свега, шта да кажем како се осећам: као поносан човек и достојан официр - одговара Димчевски на питање, трудећи се да објасни дубоке емоције. - Те 1999. нисам био свестан своје улоге у историји одбране моје земље нити сам, када је завршен рат тог јуна, тачно знао какав подвиг смо извојевали. Да нисам тада био тамо, тешко бих се кајао. И да након рата не обилазим породице наших палих другова, не бих био ни приближно свестан колики су див-јунаци били млади војници. И њихови најмилији.
Са Вучићем на караули Дева
Фото: Приватна архива
Слаже се Димчевски да су Кошаре биле намерно заборављене годинама и да Александар Вучић има много везе са тим што се данас славе јунаци ове битке.
Мајор Димчевски је према ратном дневнику са Кошара на караулу стигао мање од сат по нападу 9. априла у 6.40. По доласку, одмах је преузео команду, консолидовао редове и вратио борбени морал "погођен" артиљеријском баражима из Албаније и авионским ударима НАТО.
- Кренуо сам од војника до војника у рову и тако данима све време док се водила битка на Кошарама говорећи како морамо по цену живота да одбранимо Проклетије - прича Димчевски. - Да смо устукнули побили би нас у одступању. Овако, одбијали смо их "лицем у лице". Искусним терористима и НАТО инструкторима који су водили шиптарске јурише није било јасно зашто не одустајемо.
Звали су војници Димчевског пре 25 година "тата" и он је то и био. Као строг отац многе ствари је бранио војсци - ватру у рову или околини нису смели да упале да их не виде дронови.
Разум и јуначење младих војника
НАМА на Кошарама су беспилотне летилице биле нон-стоп у ваздуху и оне су и тада имале уређаје који су аутоматски преносили координате - сећа се ратне драме потпуковник Димчевски. - Војска није волела што им је дозвољено да "промоле нос" само кад се боре и било је и јуначења. А онда на Шабановим ливадама 10. и 11. маја, на положају испод нас чета из 125. бригаде је не слушајући старешину запалила ватру, а беспилотна летилица је то регистровала. Имали су 17 погинулих.
- Смрзавали су се граничари, тресли се као пруће од зиме, али су схватили да ако чак и цигарету запале у рову, непријатељ ће их "намирисати". Веровали су ми и када нам је било најтеже.
Најтеже је било 11. априла. На Ускрс је Димчевском погинуло осам војника и командир вода. Сећа се свега као да је било јуче: на локацији Шабанове ливаде погинуо је војник Драган Милићевић Шумар, на Орезу су погинилу водник Иван Васојевић, Дарко Белобрк, Предраг Богосављевић и Миленко Божић.
- Ова четворка је погинула на моје очи. Доводио сам 20 војника да појачам одбрану и био на 20 метара кад су Шиптари на њих отворили ватру. Они су устали у рову мислећи од терориста да смо ми - каже потпуковник.
Истог дана на левом крилу, према караули Морина, погинули су Иван Богослављевић, Симо Поповић и Радиша Илић. Симо и Радиша су претходно успели да се пробију до карауле Морина да однесу део муниције и у повратку их је чекала заседа. Богослављевић који је учестовао у обрачуну погинуо је окрећући ручни бацач заплењен од терористе. Убио га је снајпер.
Сећа се потпуковник Драгутин и свих детаља после боја на Кошарама. Прво је на јесен отишао у село Мијајловац на Морави да обиђе породицу погинулог Драгана Милићевића. Да им објасни како је страдао њихов син и брат:
- Ту сам разумео да за њих и мене рат никад неће завршити и да ће битка на Кошарама за нас заувек трајати. У Врању сам после обишао породицу водника Предрага Милановића. Иза себе је оставио двоје деце...
Потпуковник је "репортирао" и породици Бобана Миленковића из Владичниг Хана и тамо га је дочеко покојников рођени брат који је био исто граничар. Онда је ишао у Лесковац, па у Нови Сад.
Наш саговорник каже да му је било тешко код породице Дарка Белобрка који је био јединац, а отац му је био каменорезац.Клесао је сину споменик за гроб. Ишао је и у Лаћарак код Миленка Божића где су га дочекали отац и син док је мати умрла од туге.
Након тога у Црној Гори био је у породици хероја поручника Леовца.
Важно да старешина држи реч
ПОВЕРЕЊЕ у старешину је кључно у боју, а војници су веровали Димчевском и када је он сам сумњао.
- То су све тешке слике, нема шта лепо да се исприча, али опет, кад се живот и смрт "загрле" има свега. Смеха и суза - прича Драгутин. - Далибор Трајковић био је тешко рањен на Кошарама и обилазио сам га у његовом селу у Поморављу. Десило се да је моја војна компањола стигла пред његов дом док је породица давала годишњи парастос некој рођаки те смо Далибора затекли како лежи непомичан у кориту, због повреда. Са узвишења где је било гробље неко је видео војно возило и помислио да је и Далибор "отишао". Трајковићи су долетели као без душе, прво су плакали, па смо се смејали...
У Црној Гори, у селу код Плужина, породица страдалог Сима Поповића, три његова брата, две сестре и отац, команданта граничара дочекали су као у народној песми. "Морали смо да се бранимо да бисмо живели", тешили су потпуковника који је заплакао видевши јунаштво Поповића.
- Они су ми дали снагу да могу даље да обилазим породице - каже Димчевски. - Толико су били захвални што сам дошао... Симин отац Сретен ми је казао: "Тешко нам је, боли нас, али нема повратка... Морамо да живимо...". Онда сам даље наставио некако лакше и данас више немам дилему око своје мисије. Не сме да се заборави ничије јунаштво. Због живих.
БОНУС ВИДЕО - ЕКСКЛУЗИВНО: Српски свештеник скида албанску заставу са Кошара
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове
Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.
14. 05. 2024. у 10:00
ВЕЛИКИ ЈУРИШ НА ХАРКОВ: Почело ослобађање важног места - "Руске трупе самоуверено иду напред" (МАПА)
РУСКЕ трупе почеле су ослобађање места Липци у Харковској области, рекао је на Првом каналу шеф регионалне администрације Виталиј Ганчев.
16. 05. 2024. у 15:53
ТАКО МЛАД: Откривен узрок смрти мужа Звезде Гранда - отац му умро пре месец дана
ПАР је интиму љубоморно чувао од јавности.
16. 05. 2024. у 17:05 >> 17:37
Прочитајте више
ДАНАС ЈЕ МОЖДА И НАЈПОЗНАТИЈИ СРБИН НА СВЕТУ: Некада је и он био мали... Знате ли ко је? (ФОТО)
"ЧУДО природе."
16. 05. 2024. у 18:52
"КРИВИМ ГА ЛИЧНО": Светозар Цветковић о распаду породице
РАЗВОД Светозара Цветковића од глумице Јелене Ђокић, није једини губитак са којим се глумац сусрео.
15. 05. 2024. у 18:52
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове
Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.
14. 05. 2024. у 10:00
КО ЈЕ РОБЕРТ ФИЦО: Човек који пркоси НАТО-у и неће да призна тзв. "Косово"
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо данас је тешко рањен у атентату, а непознати нападач почео је да пуца на премијера у тренутку када је он изашао да се поздрави са окупљеним грађанима, после седнице владе у граду Хандлова.
15. 05. 2024. у 17:38
"ТО ШТО РАДЕ ЈЕ ВРХОВНИ СНОБИЗАМ": Монах Арсеније шокирао ставом о Ани и Бастијану
МОНАХ Арсеније сматра да се данас многе непримерене ствари приказују као добре, те да се глорификују у јавности, што никако није добро за напредак друштва.
15. 05. 2024. у 15:04
ГЛУМАЦ О ПОРЕКЛУ: Како је настало презиме Јездић и одакле су дошли у Србију
ЧУВЕНИ Ненад Јездић српски је позоришни, филмски и телевизијски глумац. У свом родном граду, Ваљеву, завршио је основну и средњу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића.
15. 05. 2024. у 14:15 >> 17:29
Најновије из рубрике
ХРАМ, ВЕЧНИ СПОМЕН НА МУЧЕНИКЕ: Велику пажњу изазвала трибина о најави изградње цркве Светих мученика бачких на Лиману у Новом Саду
СВАКА је црква одјек вечности, нарочито ако је подигнута на месту мучеништва. Будући храм Светих мученика бачких у новосадском насељу Лиман, биће изграђен надомак обале Дунава у непосредној близини стратишта из прве две године Другог светског рата.
16. 05. 2024. у 14:00
БОРБА ПРЕДАКА НАМ ЈЕ ЗА УЗОР: Државном церемонијом у Сремским Карловцима обележено 176 година од Мајске скупштине
ПОЛАГАЊЕМ венаца испред Магистрата са чијег балкона су Срби 15. маја 1848. на Мајској скупштини прогласили Српску Војводину, јуче је у Сремским Карловцима свечано обележено 176 година од тог значајног датума у историји српског народа.
16. 05. 2024. у 12:22
БИЛИ СУ ЧЕТВРТА СРПСКА АРМИЈА: У Дому Војске представљена монографија о железничарима у Великом рату
РАТНЕ дневнике српских железничара Војина Миланковића и Чедомира Пејића, који су пронађени пре две године у заоставштини породице Миланковић у Пожаревцу, новинар и публициста Игор Гојковић преточио је у монографију "Дневници железничара из Великог рата", која ће данас бити представљена у Дому Војске у Београду.
16. 05. 2024. у 11:45
МАЈКА ПРВИХ ЧЕТВОРКИ У ИСТОРИЈИ БАЊАЛУКЕ ЗА "НОВОСТИ": Личе, али већ им сада видим различиту нарав
НАШИ Матеј, Марко, Лука и Јован су јуче, 14. маја, напунили четири месеца и добро су. Расту. Будући да су четворке, наравно, физички су много слични, али већ се види да ће бити различити карактери, да ће имати различите нарави.
15. 05. 2024. у 13:19
ТРАЖЕ НОВУ ЗАШТИТУ ЗА СТАРЕ ДУДОВЕ: Вршчани се боре да очувају дрвореде старе више од 200 година на путу ка месту Стража
ПРЕПОЗНАТЉИВИ дрвореди белих дудова, који се у дужини од око 17 километара протежу са обе стране пута Вршац-Стража, једини су аутентични сведоци да је некада главна привредна грана у Вршцу била свиларство. Зато их је, између осталог, локална самоуправа пре тачно 50 година, са дрворедима на путевима Загајица-Избиште и Избиште -Уљма, ставила под заштиту као споменике природе, али се, упркос томе, о њима деценијама не брине на прописан начин. Неколико вршачких удружења сада тражи од надлежних да хитно израде студију њихове заштите и ураде ревизију постојећег документа.
14. 05. 2024. у 14:50
Коментари (0)