Култура

ЖЕЉА ЗА ЗНАЊЕМ ВОДИЛА ГА ПО СВЕТУ: Публику на вођењу кроз изложбу "Доситејев долазак у Београд" изненадио и сам велики просветитељ

М.Краљ

10. 02. 2024. у 11:00

КРУЖИ као шала, прича да сам у Србију донео универзизет и кромпир, а да се само кромпир примио! Али нису у праву. Јер, да је тако не би имали толике школе, библиотеке...

ЖЕЉА ЗА ЗНАЊЕМ ВОДИЛА ГА ПО СВЕТУ: Публику на вођењу кроз изложбу Доситејев долазак у Београд изненадио и сам велики просветитељ

У лику Доситеја Обрадовића, у барокном костиму, са периком, овим речима je глумац Владимир Цвејић, изненадио посетиоце на стручном вођењу кроз изложбу посвећену боравку у Србији нашег великог просветитеља, у чувеној оџаклији на Дорћолу, тик уз здање у коме је некада и сам ходио, и где је био смештен његов први лицеј, који је похађао и Вук Караџић. Данас је ту Музеј Вука и Доситеја, који је у склопу Народног музеја, а чији кустоси, Елиана Гавриловић и Миодраг Томић, посетиоцима откривају мање познате чињенице последње животне етапе великог ерудите, светског путника, писца, првог просветног попечитеља, представљајући им поставку "Доситејев долазак у Београд".

Наш савременик

И ДАНАС би Доситеј био веома напредан човек - сматра Елиана Гавриловић. - Можда не би био толико омиљен. Због тих својих путовања, сличан је, рецимо, савременим номадима, који са лаптопом иду свуда по свету. Вероватно би и он вешто користио та данашња средства комуникације. Али, и тада су постојали неки системи комуникације, па када је ишао у Далмацију, тамо је пре њега стизало писмо да им долази млади учитељ.

Приближавање публици музејских садржаја на другачији начин, у Музеју Вука и Доситеја практикују већ дуже време. Тако је пре осам година, у продукцији Народног музеја Србије и удружења "Култур нет" настала представа "Мој отац Вук Караџић", која се и данас игра, а потом и "Досије Доситеј", са Цвејићем у насловној улози, чије следеће извођење је заказано за 25. фебруар. Ова монодрама, коју је написала Елиана Гавриловић, ушла је у хрестоматију драмских текстова посвећених Доситеју, коју је урадио Радомир Путник, а објавила издавачка делатност РТС.

Елиана Гавриловић и публика на стручном вођењу

- Текст обухвата Доситејев живот, са акцентом на његова путовања, од родног Чакова до коначног доласка у Београд 1807. - прича, за "Новости", Гавриловићева. - Бавимо се његовим авантуризмом, жељом за знањем, откривањем... У жељи да учи нове језике, упознаје нове људе, културе, нигде га није држало место. Та идеја га је водила из града у град, а у оно време стићи у Париз или Лондон са ових подручја, из те банатске равнице, у којој је рођен, била је једна врста подвига. А све то накупљено знање дао је на ползу српском народу, иако у време када је живео у Београду, није више ни писао, ни преводио. Био је зато веома активан у дипломатским пословима устаничке владе, оснивању мањих школа, подизању велике школе, отварању богословије. Имао је жељу да образовање буде обавезно и доступно свима. Али, то за живота није постигао, као што није доживео да се у Србији отвори штампарија.

Три пута ексхумиран

ТРИ пута је Доситеј ексхумиран - подсећа Томић. - Умро је 28. марта 1811. у кући на ћошку Вишњићеве и Браће Југовића, од које, нажалост, данас ништа није остало. На срећу није доживео разочарање због пропасти Првог српског устанка. Сахрањен је прво на месту данашњег Студенског парка, где је било гробље, па премештен преко пута Саборне цркве, и трећи пут, када је Вук ексхумиран у Бечу, заједно су сахрањени у порти Саборне цркве, где и сада почивају.

На идеју Јована Скерлића и Српске књижевне задруге да се Доситеј, поводом стогодишњице смрти, овековечи спомеником у Београду, подсећа кустос Миодраг Томић:

- На конкурс је пристигло 12 радова, а у најужем избору нашла су се дела Симе Роксандића, Томе Росандића и Рудолфа Валденца, хрватског вајара чешког порекла, који је био првонаграђени. Предлог је био да се постави на Теразијама, али се од тога одустало, а потом у Македонској улици. На крају је донета одлука да то буде преко пута "Српске круне", на крају Кнез Михаилове, а одакле је почињала Алеја великана на Калемегдану, где је био споменик и Карађорђу, који је Доситеја толико поштовао да му је поверио образовање свог сина Алексе. Већ 1914. споменик је склоњен, јер су знамења почела да се скрнаве током аустроугарских напада на Баоград. Тек је тридесетих година прошлога века у Студенском парку постављена Валденцова скулптура, која га представља, у покрету, као великог путника, са штапом, свитком и књигама у рукама. Била је то прва скулптура у природној величини код нас - закључио је Томић.

Споменик Рудолфа Валденца у Студентском парку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(УЖИВО) МОЋНЕ РЕЧИ ВУЧИЋА НА ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН: Председник Србије сасуо целом свету истину у лице

Политика

0 107

(УЖИВО) МОЋНЕ РЕЧИ ВУЧИЋА НА ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН: Председник Србије сасуо целом свету истину у лице

ПРЕДСЕДНИK Србије Александар Вучић присуствује седници у Генералној Скупштини Уједињених Нација. Након расправе уследиће гласање о резолуцији о Сребреници.

23. 05. 2024. у 15:00 >> 16:51

СКАНДАЛ У УН: Погледајте ко ће у име Црне Горе гласати да су Срби геноцидан народ!

Политика

0 91

СКАНДАЛ У УН: Погледајте ко ће у име Црне Горе гласати да су Срби геноцидан народ!

САВЕТНИК Мисије Црне Горе у Уједињеним нацијама Дамир Шабановић највероватније ће бити особа која ће подићи руку за гласање званичне Подгорице у Уједињеним нацијама о резолуцији о геноциду у Сребреници!

23. 05. 2024. у 13:15

ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА НОВОСТИ: Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице

Тенис

2 18

ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ": Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице

НЕМА правог љубитеља тениса који би могао да набраја великане "белог спорта", а да заборави на "румунског лакрдијаша" Илијеа Настасеа, оригиналног "лошег момка" тениса. Некада први играч планете у ексклузивном разговору за "Новости" говорио је о документарном филму снимљеном о њему, српском народу, шљивовици, а неизбежна тема био је најбољи тенисер свих времена - Новак Ђоковић.

22. 05. 2024. у 20:00 >> 20:57

ПОЧАСТ СЕНИМА НЕСТАЛИХ СУНАРОДНИКА: Представљена књига "ПУТ У НИГДЕ - Откривање Срба од Кападокије до Карпата" Бориса Субашића

Радоњић: Ово је и књига о великом забораву, као једној од водећих духовних сила. У дијалектичком додиру епоха између којих су, као под високим стражарским котама анадолских Срба чувара западног света, амбиси дубоки читав миленијум, крије се суштинско ткиво ове књиге

22. 05. 2024. у 18:31