ЋИРИЛИЦА ЈЕ ПИСМО, ПОРУКА И НАЧИН ЖИВОТА: Марко Кентера, селектор драмског програма Фестивала „Ћирилицом“ у Будви

Вукица СТРУГАР

11. 09. 2023. у 21:00

ВЕЋ седму годину, „у инат свима и упркос свему“, у Будви опстаје и развија се Фестивал „Ћирилицом“: почели су са седам дана књижевног програма, а за наредну сезону најављују цео месец фестивала.

ЋИРИЛИЦА ЈЕ ПИСМО, ПОРУКА И НАЧИН ЖИВОТА: Марко Кентера, селектор драмског програма Фестивала „Ћирилицом“ у Будви

фото: Марко Кентера, Фестивал "Ћирилицом"

Неговање писма и културног наслеђа, основни је императив његових оснивача, градске Народне библиотеке и Удружења издавача и књижара Црне Горе. Тако су неки од овогодишњих програма били  „Византијско појање“, „Светлост и сенке“ (филм о Сави Шумановићу), „Средњовековна молитвена књижевност“, „Словенске елегије Изета Сарајлића“,  у гостима им је била и пољска нобеловка Олга Токарчук.

На претходном фестивалском издању отворили су још један прозор с „пилот представом“, а овог лета имали су чак пет премијерних наслова и тако закорачили у нови уметнички сегмент инспирисан богатом баштином. Све у свему, колико је ћирилица заштитни знак фестивала, толико је и фестивал стао чврсто у њену одбрану.

- Наше писмо занемарује се из два разлога . С једне стране, како неки кажу, због модрнизације који је условила све већу употребу латинице. С друге, држава је интензивно радила на њеном потискивању, погрешно поистовећујући употребу ћирилице са српским националним опредељењем. Онда смо се нашли у „сенвичу“ између неког природног процеса ( развоја компјутера и интернета ) и оног политичког: да се из штампаних медијија избацује ћирилица, као што у издаваштву из истог разлога нису финансирани такви наслови јер су аутоматски препознавани као „антицрногорски“. А какви су нам темељи, сведочи чињеница да до 1945. године све што је објављивано, и у административном и у књижевном смислу, било је написано на ћирилици. Латиница није постојала – каже на почетку разговора Марко Кентера, селектор позоришног програма и аутор драматуршких предложак за све представе настале на црногорском наслеђу.

* Фестивал нисте назвали „Ћирилица“ већ „Ћирилицом“?

- То значи пиши и живи ћирилицом, јер најлепше и „најцрногорскије“ ствари из историје, а које баштине сви који у њој живе – како год да се изјашњавају – знају да су најстарије књиге српског говорног подручја ( Мирослављево јеванђеље, Октоих, Први српски буквар) писане на подручју данашње Црне Горе. Ти неки прапочеци српске државе, посебно у духовности и књижевности, налазили се се на овом поднебљу. Зато ове године радимо и „Косару и Владимира“, што је такође прича о српском владару, кнезу Јовану Владимиру, једном од првих српских светаца. Ми смо, дакле, у својеврсној научно - културној самоубилачкој мисији последњих 20 година, када смо одлучили да сами себи ускратимо право на сопствену историју јер смо укинули ћирилицу. Тако смо „укинули“ и Његоша, краља Николу, велике српске писце као Стефана Митрова Љубишу – све који су борили да српски језик уведу у уптребу. Готово до Љубишине смрти у Будви је био забрањен српски језик, у званичној администрацији постојали су само италијански и немачки. Наши преци прошли су огромну голготу и гинули да би то ослобођење било, пре свега, културно, верско, језичко,па онда и свако друго.

* Која је то линија коју од оснивања до овог седмог издања, фестивал доследно спроводи?

- Када је 2016. дошло до промене власти у Будви, одлучили смо да грађаанима и туристима понудимо причу о Црној Гори каква је била, као и нашим пријатељима с којима хиљаду година заједно живимо. Зато овај фестивал не говори само о ћириличном наслеђу него позива и комшије који су писали латиницом, али су с нама градили важне темеље Црне Горе. Тако смо ове године имали и причу и о Санта Марија ин Пунта (заштитници Будве)или бискупским писмима што су из Котора и Будве упућивани У Ватикан. Јер, и то је наше наслеђе. Фестивал „Ћирилицом“ је, осим жеље да се културно изразимо и једна врста бунта, да кажемо да смо слободни људи који желе да се пишу онако како су уписани у књигама рођених и на писму на коме су њихови преци остављали трагове.

* У почетку сте се бавили само књижевним програмом?

- Пет година имали смо неке мање ликовне и већину књижевних програма. Кренули смо са седам, па десет, онда четрнаест дана фестивала. Ово је постало место слободе изражавања, јер на другим местима у Црној Гори то није било могуће. Прошле године смо започели позоришни програм драмском представом „Човјек висине“ и великом српском мислиоцу, филозофу, митрополиту Митрофану Бану из Грбља и његовом измишљеном сусрету са Урошем Предићем ( играју Небојша Миловановић и Бојан Жировић), у коме имају високо филозофску дебату, а предства се Београду игра у театру „Вук“. Ове сезоне смо урадили смо још пет сопствених продукција. Све (осим једне) су из црногорског културног наслеђа: модерну балетску представу „Зидање Скадра“ ( поставио ју је познати српски кореограф Милош Исаиловић) са Битеф денс компанијом, уследио је озбиљан драмски комад „Брод“ Ане Ђорђевић о животу два брата од стрица, Стефана Митрова Љубише и Висариона Љубише, црногорско – приморског митрополита, првог министра просвете и првог председника Црвеног крста. Ова представа настала је у сарадњи са Црногорским народним позориштем, а поводом два века од рођења браће Љубиша.

* Уследио је и први дечји мјузикл „Змај са Спаса“, инспирисан културним наслеђем?

- Вук Караџић је значајни део живота провео скупљајући песме и приповетке из Црне Горе, а писац и дипломата Вук Врчевић из Боке је пронашао две песме о једном будванском обичају из 16.века - о змају који се по миту сматра да сином краља Кадма,оснивача Та прича је готово идентична оној познатој „Лепотица и звер“. Иначе, све наше представе су титловане на руски и енглески језик. Црна Гора, а посебно Будва, територија је са највећим процентом руског и украјинског становништва у Европи. У Црној Гори број становника се повећао више од петнаест посто, од почетка тамошњег рата. Наш школски и здравствени систем веома је оптерећен приливом нових суграђана, што подразумева бесплатно школство и здравство на које као избеглице имају право. У Будви је основна школа са две хиљаде ђака, од којих је велики број странаца. Имамо и руску школу коју похађа око 600 ученика. Дешава се једна чудесна миграција која личи на ону из 1917, када је крем руског друштва потпуно променио културну и образовну слику Србије. Занимљиво је да осамдесет одсто публике на разним балетским програмима чине управо људи из Украјине и Русије. Измођу осталог, и због тога смо се одлучили на продукцију невербалних формата.

* Увек радите у копродукцијске представе?

- Ми не постављамо представе уколико немамо партнера да их одржимо и гарантујемо извођење у региону, јер нам је циљ да испричамо причу о нашем наслеђу. Једина премијера ове године која није рађена на основу сопствене баштине је „Не можеш побјећи од недјеље“ Тене Штивичић, у копродукцији са Српским народним позориштем. Настала је из жеље да представимо и наш суживот са другима. Уосталом, ћирилица није само писмо већ и порука, начин живота, а то подразумева да оне с којима живимо позовемо да се и сами представе.

* Како видите будућност фестивала?

- Следеће године имаћемо четири недеље фестивала, па ће то бити - месец дана „Ћирилице“. Ми смо сигурно, без конкуренције , највећи фестивал у бившој Југославији са тако комплексним програмом: са шест својих представа и са оволико књижевног , али и новог ликовног и музичког садржаја...Идеја нам је да проширимо сцене ( осим оних између цркава и на тргу испод Цитаделе), да још више освојимо амбијент.Али, у сталној смонборби са бизнисом и ширњем туризма, па сад ту треба помирити различите интересе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО ЛЕПО ГОРИ Украјинска министарка објавила фотографију након напада америчким оружјем на руску територију (ФОТО)

"КАКО ЛЕПО ГОРИ" Украјинска министарка објавила фотографију након напада америчким оружјем на руску територију (ФОТО)

УКРАЈИНСКЕ власти саопштиле су да су јуче успешно погодиле руски ракетни систем С-300 користећи оружје које је испоручило Запад. Систем се налазио на руској територији, пише Си-Ен-Ен.

04. 06. 2024. у 07:58

Коментари (0)

Ево како се производи најквалитетнији Перфексов тоалет-папир