КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Глас са руба

Слађана Илић

13. 03. 2024. у 05:00

ДОК читамо нову збирку поезије Власте Младеновића "Грађа за лађу" (КОВ, Вршац, 2023), размишљамо најпре о позицији лирског субјекта. Да песник жели нешто важно да нам каже, чак да нас упозори, говори и сам, врло звучан и сугестиван назив књиге. Дакле, с ког места се јавља његов лирски субјект, о каквој грађи је реч, зашто је он спрема?

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Глас са руба

Фото: Приватна архива

Извесно, он се јавља с некаквог рубног места, које је, услед свеукупног искуства и дубине увида о "раду" природе, о људима, њиховим сујетама и злостима, свету и циклизму у њему, сам одабрао. Та чињеница не говори о његовој песимистичкој природи, него пре о релистичној. Песимизам је истина света, а људи из историје никада ништа не науче. То нам свима говори тренутак у којем смо затечени, као и многи пре њега, као и они који ће тек доћи. Зато лирски субјект, "Свестан будуће Атлантиде", тј. њене судбине, припрема папире: "грађу за лађу, / исписујући родословље / из сваке врсте речи, / нек се нађу" ("Грађа за лађу").

Но, како је уочио и записао Михајло Пантић, који ову збирку препоручује: "Он није, како би се по наслову књиге и стиховима који су у њој систематично сабрани, далеки потомак древног Ноја, не доживљава себе као могућег спаситеља...". И то је сасвим тачно. Он, дакле, жели да оде чак и са тог руба који је, као место добровољног изгнанства изабрао. Куда даље после спознаје да "све било је варка"? Шта се, уосталом, уопште може спасити? Ако ћемо по песмама, у којима доиста нема патетике, спас је у стварању, у записима које ће, можда, неко некада наћи, и после будуће Атлантиде.

Фото промо

Док читамо "Грађу за лађу", сасвим спонтано почињемо да мислимо на неколике приповетке Горана Петровића: на "Месец над тепсијом", на Господара ивице света. Између њега и лирског субјекта наречене Младеновићеве збирке уочавамо извесне сличности, иако овај други нема никакве освајачке претензије док иде "трагом свога срца" ("Не плачи за Тројом"). У њему претеже поезија, над стварношћу. Таква, веристичка, та поезија је самосвојна визура историје, као и стварности коју лирски субјект, попут јунака Петровићеве приповетке "Трска" сада већ удише само само на сламку. Она открива њен карактер спрам природе песме и љубави коју налази "У пределима сна" ("Не плачи за Тројом") и лепоте и судбине коју дели са својом стваралачком сабраћом: Бодлером, Х. Л. Борхесом, Ивом Андрићем, Тадеушом Ружевићем, Иваном В. Лалићем".

Докле допире ствараочев глас док "Лети време, лети", док "са Пацифика дувају ветрови рата" ("Прозема"), где "Опште је глувило, / нико никога не чује" ("Допире мој глас")? Сигурно до оних који "У тишини радне собе налазе спас" ("Елфриде Јелинек се плаши масе"), који се читајући поезију Власте Младеновића с радошћу у стиховима и значењима сусрећу с њим.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДЕТАЉНИ РЕЗУЛТАТИ: Како су гласали жири и публика на Евровизији - Швајцарска победила, Србија на 17. месту

ДЕТАЉНИ РЕЗУЛТАТИ: Како су гласали жири и публика на Евровизији - Швајцарска победила, Србија на 17. месту

ПОБЕДУ на 68. Песми Евровизије однео је представник Швајцарске Немо са песмом Тхе цоде, док се наша Теyа Дора нашла на 17. позицији са 54 освојена бода.

12. 05. 2024. у 06:55

Коментари (0)

СКАНДАЛ У РИМУ: Новак Ђоковић погођен флашом у главу! (ВИДЕО)