ПОГЛЕД ИСКОСА: Четрдесет година Славе
СЛИКАР Славољуб Слава Радивојевић (Шабац, 1957) ове године слави четрдесет година стваралаштва (1983. године уписао се на новосадску Ликовну академију, коју је и дипломирао).
Својим сликарством, усредсређеношћу на одређену тематику, учешћем на самосталним и групним изложбама и добијеним наградама, привукао је пажњу ликовних критичара, галериста и публике крајем двадесетог и у првим деценијама двадесет првог века. Припада мањој групи наших фигуративних уметника који стално излажу у иностранству. Приредио је три самосталне изложбе у Шведској и последњих година више изложби слика и цртежа у једној од бечких галерија у центру града. Његово дело не може се у потпуности разумети без познавања односа супротстављених снага у новијој српској уметности, подељеној на традиционални блок који предводе сликари и новомедијски, авангардни или експериментални уметници.
Можда је сликарство превазиђено са новом уметничком праксом али постоји рат који се води између два вида уметности, како је приметио Миро Главуртић и више је израз провинцијалног, тоталитарног разумевања авангарде коју поједини критичари и историчари уметности у Србији желе да наметну као искључиви вид уметности. Такво поимање не карактерише западну ни источну уметничку сцену и типично је само за српску у доба транзиције. Радивојевић је један од бораца против таквог схватања а његов опус може се разумети и као прилог демистификацији и разотуђењу новије српске уметности. Као сликар наступа самопоуздано, задржавши понешто од свог младалачког спортског и авантуристичког духа који, сетимо се примера из историје уметности, никада није без значаја за сликарство.
Оно тражи храброст и зато је у многим епохама било прво међу уметностима. Сликар је стално искушаван. Ратник, љубавник, дуелиста, каратиста, појац у црквеном хору, иконописац, фрескописац и, надасве, брижни отац и деда, искуства из свог бурног живота није пренео у уметност већ их је надишао. Ut pictura poesis са правом кажу Хорације и Леонардо да Винчи. Ликовно заинтересован за Београд, Земун, Мачву, Италију, Медитеран и Беч, посвећен класичном, штафелајном сликарству, душевни мир и стабилност пронашао је у атељејској осами уз своју красну ћерку Петру, инспирацију и модел за многе слике.
Најбоља Радивојевићева дела настају у вермеровској атмосфери. Савременици су тврдили да је Ђура Јакшић, познати српски романтичар, сликар и песник, сликао полуотворених уста, као да је желео да свој дах пренесе на платно. Драгоцене тренутке сабирања духа најбоље је описао један средњовековни монах рекавши: "Нигде не нађох души мир осим уз књигу у усамљеном кутку". Радивојевић је као Франс Халс од старих или Ендрју Вајет од модерних мајстора, мир и надахнуће пронашао уз ближње и у свом окружењу. Његово дело непосредно и јасно исијава топлином и финоћом енергије пронађене у кругу традиционалних вредности.
ЗАХАРОВА ЗАГРМЕЛА: Немачка одбија да призна геноцид!
ПОРТПАРОЛКА министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да је Берлин одбио да призна блокаду Лењинграда од Трећег рајха као чин геноцида.
23. 05. 2024. у 12:50
СКАНДАЛ У УН: Погледајте ко ће у име Црне Горе гласати да су Срби геноцидан народ!
САВЕТНИК Мисије Црне Горе у Уједињеним нацијама Дамир Шабановић највероватније ће бити особа која ће подићи руку за гласање званичне Подгорице у Уједињеним нацијама о резолуцији о геноциду у Сребреници!
23. 05. 2024. у 13:15
ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ": Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице
НЕМА правог љубитеља тениса који би могао да набраја великане "белог спорта", а да заборави на "румунског лакрдијаша" Илијеа Настасеа, оригиналног "лошег момка" тениса. Некада први играч планете у ексклузивном разговору за "Новости" говорио је о документарном филму снимљеном о њему, српском народу, шљивовици, а неизбежна тема био је најбољи тенисер свих времена - Новак Ђоковић.
22. 05. 2024. у 20:00 >> 20:57
Коментари (0)