ПОГЛЕД ИСКОСА - Ка интегралној слици

Сликар Миодраг Јелић излаже у Руском дому. Реч је о другој његовој изложби у том простору, на којој је изложио дела настала последњих година.

Миодраг Јелић, без назива 2022.Фоти Приватна архива

То су мањи формати а има и неколико већих (он влада свим форматима слике). Претходна његова изложба у Руском дому била је крајем деведесетих, када је та галерија била престижна, па је на једно од отварања дошао и Зоран Ђинђић. Руски дом има један од највећих и најлепших излагачких простора у Београду и штета је да нема уређену излагачку политику, могао би да буде центар ликовних дешавања.

Јелић је крајње подобан за изложбу у тој галерији, он је нека врста српског Иље Глазунова, кога је Драгош Калајић у једном свом тексту означио као "Цара руске уметности" а у другом (интервјуу) као "Сликара свете Русије" (оба су пренета у два издања његове књиге Русија устаје). Калајић је веома ценио Миодрага Јелића, 2003. године организовао му је велику изложбу на два нивоа Галерије "Прогрес" у Београду, чији је био директор између 2003. и 2005. године. Он је био учесник и капиталне Калајићеве и Ђорићеве коауторске изложбе "Балкански источници српског сликарства 20. века" 1994. у београдском Музеју савремене уметности, која је изазвала велику пометњу јер је била отворени и снажни предлог, боље рећи захтев, да се српска званична ликовна сцена окрене националном, те да се потпуно измени антисрпска излагачка концепција тог Музеја.

Јелић је тада изложио слику већег формата "Бановић Страхиња" на којој су отворено антимодернистички симболи витештва, уз епског јунака пропет коњ, вук, као тотемска животиња Срба, орао са вишезначном симболиком и кристали, као изрази чисте духовности. Неком је можда одбојан такав свет слике, међутим, и то је савремена уметност, дубоко хришћанска, утемељена у национално.

Сасвим је јасно да је Јелић сликар свете Србије, оне која све брже нестаје те да његова носталгија има изворне темеље. Он је сликар симболичких кодова Србије и Европе, фигуре на његовим платнима су прослављене личности српске историје: од светаца, епских и историјских јунака какав је Марко Краљевић до Вука Караџића и Николе Тесле. Сада, када сасвим нестаје херојски дух из уметности па и српског филма, Јелић га нејуначком времену упркос обнавља, на актуелан начин и сасвим другачије од социјалистичког реализма где је задњи пут организовано заживео.

На његовим сликама исходе сасвим различити ликови људског изузећа, од тореадора до пророчица, ликови реалне и симболичке вредности, на које је заборавила актуелна визуелна уметност, утонула у техноварварство, електронски муљ игрица и све снажнији уплив роботике и генетике. Тој отвореној нељудскости Јелић супротставља ликовну уметност, како он каже "лик" и "ум". Реч је о повратку фигуре и то на суштински начин, јер су на изложби и цитати Леонида Шејке, који овог мајстора представљају као сада јединог на трагу генијалне медиалне идеје интегралне слике.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Лалић, моћан сликар природе

16. 08. 2023. у 10:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Одлазак Жугићевих

01. 08. 2023. у 15:16

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Јаворов музеј

12. 07. 2023. у 16:33

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сто година соцреализма

04. 07. 2023. у 12:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације