ОТАЦ НАШЕ МОДЕРНЕ УМЕТНИЧКЕ СИНЕСТЕЗИЈЕ: Владану Радовановићу припало признање Статуета "Даринка Матић Маровић"
У ОКВИРУ прославе 65. годишњице Универзитета уметности, професору Владану Радовановићу уручена је новоустановљена награда, Статуета "Даринка Матић Маровић".
У образложењу које је потписао Светозар Рапајић, професор емеритус, стоји да ако је ико заслужио да као први буде награђен овим признањем, за које се у пропозицијама каже да се додељује алумнима или професорима Универзитета уметности за врхунска уметничка дела у којима се спаја више уметничких дисциплина, онда је то Радовановић.
- Владан Радовановић је својеврстан феномен наше уметности друге половине двадесетог и почетка двадесет првог века. Још од раних педесетих година он се упутио у трагање кроз шуму синтезе уметности и никад више из те шуме није изашао, него је трагао све дубље и дубље, у доба када су ту шуму тек понеки опрезно гледали са стране. Био је посвећеник, потпуно аутентичан, није припадао ниједној уметничкој групи или покрету, антиципатор будуће уметности - истакао је Рапајић и додао. - Његове синтезије и полимедије проистекле су из дубоке унутрашње потребе, а не из инспирације неким другим авангардним покретима. Оне су самородне и аутономне, различите од других новијих облика миксмедија, мултимедија и слично. Почео је своје уметничко трагање у доба када је идеја о вишемедијској синтези у нашој средини била мање или више одсутна, па је и дуго после тога његова естетика представљала чудан изузетак. Иако је добијао и значајне награде, као посвећени усамљеник ван културног естаблишмента, притом неспособан за сопствену промоцију, дуго није био у фокусу јавности. Тек у скорије време та неправда је постепено почела да се исправља. Данас је већ јасно да је он отац наше модерне уметничке синестезије, па и кроз синтезу уметничке креације и теоријског промишљања.
Професор Радовановић је поводом ове престижне награде, за "Вечерње новости", рекао:
Затим, ово је први пут, после 65 година моје праксе синтезе различитих уметничких медија и теоријског промишљања о тој синтези, да примим овако високо признање за свој укупан рад у тој области.
У погледу новијег вида стваралачке праксе у истој области - новијег у односу на позориште, балет, филм - 1957. године начинио сам план и макету свог првог полимедијског рада Тактизон-покрет-звук. У почеку сам своју поетику синтезе уметничких медија звао полимедијем, а потом сам је преименовао у синтезијску уметност. Поред више планираних пројеката, у значајнија реализована дела синтезијске уметности улазе Варијације за ТВ, Кратка аутобиографија, Сазвежђа, Линеарија и А Галаксија около сија.
БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета
Препоручујемо
ЗАХАРОВА ЗАГРМЕЛА: Немачка одбија да призна геноцид!
ПОРТПАРОЛКА министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да је Берлин одбио да призна блокаду Лењинграда од Трећег рајха као чин геноцида.
23. 05. 2024. у 12:50
СКАНДАЛ У УН: Погледајте ко ће у име Црне Горе гласати да су Срби геноцидан народ!
САВЕТНИК Мисије Црне Горе у Уједињеним нацијама Дамир Шабановић највероватније ће бити особа која ће подићи руку за гласање званичне Подгорице у Уједињеним нацијама о резолуцији о геноциду у Сребреници!
23. 05. 2024. у 13:15
ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ": Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице
НЕМА правог љубитеља тениса који би могао да набраја великане "белог спорта", а да заборави на "румунског лакрдијаша" Илијеа Настасеа, оригиналног "лошег момка" тениса. Некада први играч планете у ексклузивном разговору за "Новости" говорио је о документарном филму снимљеном о њему, српском народу, шљивовици, а неизбежна тема био је најбољи тенисер свих времена - Новак Ђоковић.
22. 05. 2024. у 20:00 >> 20:57
Коментари (0)