ФЕЉТОН - О ЛАКОВЕРНА, ПУСТА И БУРНА МЛАДОСТИ: Кнез Михајлова, или тада чувена "штрафта" душу је дала за нова познанства

МЕМОРОМАН је већим делом књига мртвих. И како се Александар ближи његовом крају тако га све више походе ликови почивших. Бранко Милетић, родом из Кораћице, и Ненад Манојловић из Нушићеве улице, најбољи су Александрови другови са студија.

МЕМОРОМАН Александар Саша Петров у редакцији "Новости", Фото Документација "Новости"

Не, жив је Ненад, изванредни новинар Радио Београда, частан, скроман и једноставно, по Александровом осећању, јединствено добар човек. Преживео је он неколико операција, све од исте злоћудне болести и на истом месту чије су жртве биле његова браћа и сестра.

Изборио се Ненад ипак мирним и стваралачким животом са својим смртоносним генима.

Не виђа Александар дуго Ненада. Али му понекад искрсне пред очима његов лик. Увек с диктафоном у рукама.

- Јеси ли спреман, Саша? Да почнемо!

БРАНКО је човек другачије нарави од Ненадове. Темперамента. Страсти. Бранков отац, учитељ у Кораћици, боловао је од срца али је знао за ману и никуд се није кретао без спасоносног лека. Стигао је Александар у космајско село, да посети породицу свог друга.

По обичају су ујутро испили пре доручка по чашицу ракије. Љута! Ух! Још по једну? Лепше је са слатким. Лепше! А онда би кретали у обилазак предела где је некад ловио деспот Стеван и чак имао и свој ловачки дом... Није се могао заобићи ни манастир Павловац, подигнут крај места где је стајала средњовековна црква, Деспотова задужбина.

Бранко није знао какву му судбину спремају наслеђени гени и живео је као студент боемским животом од данас до сутра: ватрена љубав с Бранкицом, ноћне седељке у кафани, кутије цигарета без бројања.

У Александру су нескривено роварили други опасни гени. Они су му неколико година после дипломског испита однели две трећине стомака. Да се опаметио Александар није, али се бар примирила у њему наслеђена пета колона. Не сасвим. Крену гени, па стану, крену и стану кад изведе Александар на њих лекове у оклопима.

А Бранко изгледа здрав као дрен и уз то јак као бик, најјачи не само међу студентима књижевности. Знаш и ти то, Божидаре Шујице, песниче и љубитељу песничења, зар не?

НА ЦРВЕНОМ крсту Бранко изнајмљује собу у подруму. Има Бранко и цимере, касније у тој улози млађег брата Радета, али им је главни подрумски сустанар онај враголан божанског лица и с малим роговима на глави, онај што погађа срце стрелама с опојним врхом. Бекријају заједно Бранко и Александар у друштву Ероса, сигурни да је младост бескрајна и да личе на сапутника само по неугасивој жеђи и незаситом заносу.

О, лаковерна младости! О, пуста, бурна младости! Зна ресторан Млава колико је флаша и чаша пре неких свитања завршавало на поду. А какав су тек крш остављали за собом после Бранковог обарања руку с људинама за главу вишим од њега, а за пар глава нижих после његових одбојкашких смечева за шанковима! Није се ни Александар без неке модрице враћао понекад пред зору кући после таквих мечева...

- Памтиш ли, Бранко, како смо провели ноћ у некад омиљеном бару на Теразијама? Ти си већ радио а ја сам положио дипломски испит. Пили смо шампањац из ципелица с високом штиклом најлепше бивше студенткиње, наше вршњакиње. Наздрављали и честитали један другом зато што је девојка цветног имена најзад наша. Живели! А да ли је она твоја или моја, зар је то важно? Једино је важно да је сада с нама... Памтиш, Бранко?...

НИ СУСРЕТ с првом и највећом Александровом студентском љубави није могао да се оствари без Ненада. Долазили су заједно код Лидије Шпис на вежбе из руског језика. А тамо седи лепотица за коју сазнају да је старија од њих годину дана и да би ускоро код Тарановског требало да полаже испит.

Спремају се Ненад и Александар да после једног часа, који се завршава у седам увече, крену на Ташмајдан да одгледају гостовање неке стране хокејашке екипе. Падне Александру на памет да позову и њу, Мацу. Боље да је упита Ненад да се Маца не досети Александровог правог циља. Не занима њу баш много хокеј... Станује висока плавуша у Палмотићевој улици код своје тетке. А одакле је? Из Сарајева.

Кнез Михајлова, или тада чувена “штрафта” душу је дала за таква познанства. Супер је и Ташмајдански парк ако Маца прихвати позив. Само ће да их отпрати до стадиона. Ведро небо, свуда снег, а зар је мраз лав да би га се уплашила младост? Ненад свом другу пушта да дође до изражаја. Одлучује се и Сарајка девојка да види то чудо на леду.

НА УГЛУ Косовске и Палмотићеве Ненад их оставља саме. Александар прати витку цуру његовог раста, косе још плавље од његове, низ падину према Видин Капији све до улаза у кућу. А све је придржавајући да се не оклизне. Вече је 2. децембра 1957...

Наћи ће се Ненад поред Александра да му помогне да превлада јаде због своје прве дуже, а нагло прекинуте скоро двогодишње љубави.И Александар је крај Ненада када гени почну да насрћу на његову браћу и сестру.

Препали су пре рока и времена и Бранка једнога дана очеви гени, а без очевог нитроглицерина у џепу. Ударац грома из ведрога неба! Зар он да броји облаке над главом?

На шестомесечни помен Бранку стиже у Кораћицу брат Раде. И остаје да лежи крај њега.

Оцу и браћи придружује се после неколико година и најмлађи Нинослав. Ни налик на браћу по оној бури љутој у души и телу. Леп и миран као девојка.Гени!... 

УБЛАЖЕНА НОСТАЛГИЈА

НИЈЕ Александар био велики слушалац радија. Осим емисија културе. Али док је боравио  у Јапану, као гостујући професор, набавио је мали супер апарат који је хватао и таласе. Радио Београда. Тамо су му носталгију за Кнез Михајловом, Калемгадану и Ташмајдану  ублажавали гласови Љубе Симовића, Павла Зорића и, наравно, и готово пре свега, његовог Ненада Манојловића.

 КРАЈ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БРИГА О ХЕРЦЕГОВЦИМА ИЗ ДАЛЕКОГ ПИТСБУРГА: Председник Српског народног савеза Роберт Боб Стон је био и друга личност Питсбурга

10. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 11

ФЕЉТОН - АНДРИЋ И СЕЛИМОВИЋ ЗА АМЕРЕ БОШЊАЧКИ ПИСЦИ: У овој источноевропској антологији нема Добрице Ћосића и Мирослава Крлеже

09. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРПСКИ КЊИЖЕВНИЦИ У КАТЕДРАЛИ СВЕЗНАЊА: Судећи по датумима, на посебним листићима, у библиотекама се узимају српске књиге

08. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЕРФИДНА ЦЕНЗУРА ЧАСОПИСА ИЗ ЧИКАГА: Роман "Зачарана земља" бави се очишћењем Русије од наслага таложених током столећа

07. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације