Држава одустала од вињета

ВИЊЕТЕ, иако раније неколико пута најављиване као могући модел наплате путарине у Србији, дефинитивно ће сачекати нека нова времена. У Министарству саобраћаја тврде да се овај систем “налепница” показао као неправедан према возачима који повремено користе краће делове ауто-пута и онима који су у транзиту. Јер, вињете се у већини земаља које су их увеле купују за вожњу током недељу дана, што онима који само једном пролазе одређеном дестинацијом на путу до одредишта никако не одговара.

Увођење вињета се не исплати ни држави, јер би убирала мање прихода, али би од њих имали корист возачи који често или сваког дана користе ауто-пут.

За путовање кроз Србију, од Суботице до Прешева, возачи у једном смеру морају да издвоје 1.480 динара, односно око 12 евра, док, на пример, у Словенији вињета за вожњу ауто-путем за недељу дана кошта 15 евра. У Словачкој је цена 10 евра, а у Аустрији 8,7 евра за неограничен број пролазака током седам дана.

Надлежни у Србији су се определили за наплату по пређеном километру, а да ће тако и остати, сведоче најаве из “Путева Србије”, да ће током ове године бити отворено 11 нових наплатних рампи.

- У другим земљама које су их увеле, вињете нису оправдале првобитне планове и очекивања - тврде, за “Новости”, у Министарству саобраћаја. - Показао се губитак у приходу у односу на затворен систем наплате путарине. Модел наплате по пређеном километру који се примењује у Србији се по смерницама ЕУ третира као праведан модел.

Министарка Зорана Михајловић предлагала је пре две године увођење вињета, а у међувремену је било најава да ће пре тога бити урађена анализа. Међутим, резултати тог истраживања никада нису објављени, па се не зна који модел наплате издашније пуни касу. Али у ресорном министарству за “Новости” је речено да увођење вињета више није на “дневном реду”.

Путарина се продајом вињета наплаћује, поред осталих земаља, у Бугарској, Мађарској, Словенији, Аустрији, Словачкој, док су међу земљама које имају исти систем наплате као Србија Македонија, Грчка, Босна и Херцеговина... У том “кошу” је и Хрватска, али се тамо последњих месеци распламсала дебата о томе који је модел бољи.

Британска компанија која на захтев ЕБРД-а као кредитора концесионара хрватских ауто-путева прави студију о реструктурирању хрватских компанија које управљају ауто-путевима не препоручује увођење вињета. Уместо њих, предлаже поступно увођење тзв. free flow, слободног протока система наплате, према којем би се наплата обављала помоћу уређаја који би се очитавао без заустављања возила, попут ТНГ-а који се користи на нашим путевима. Разлика је у томе што би ови апарати очитавали регистрације возила, израчунавали путарину и возачу слали рачун на кућну адресу. Поједини стручњаци сматрају да држава треба управљање ауто-путевима да посматра као општу корист, а не као профитабилност самих концесионара, па би се “увођењем вињета повећао промет ауто-путевима”.

СТАРА ИДЕЈА

СИСТЕМ наплате вињетама подразумева куповину “налепнице” на уласку у земљу која најчешће траје недељу или две. Употреба вињете не прави разлику између оног ко ауто-путем вози 10 пута недељно од корисника који пролази 10 пута дневно.

У неким државама возачи приликом регистрације плаћају годишњу вињету, која им гарантује неограничени број пролазака. Таква идеја постојала је и код нас, а предлагана је још 2009. године.

ЕЛЕКТРОНСКА НАПЛАТА

* НА нашим ауто-путевима је све популарнија електронска наплата путарине. Овај модел плаћања употребом ТАГ уређаја значајно скраћује време путовања, јер омогућава возилима пролазак без заустављања у посебним наплатним тракама које постоје на свим већим наплатним станицама.

* У СИСТЕМУ за електронску наплату путарине тренутно је активно 86.298 ТАГ уређаја. Број корисника је у 2016. години порастао за 40 одсто.