Слободан Јовановић коначно почива у Србији
10. 12. 2011. у 13:23
Земни остаци уз највише државне почасти сахрањени у Алеји заслужних грађана. Сахрани присуствовали председник Борис Тадић, министри, представници СПЦ, САНУ
СЛОБОДАН Јовановић, велики српски правник, историчар и политичар, у суботу је коначно нашао вечни мир у Србији. Нјегови земни остаци сахрањени су 53 године после смрти, уз највише државне и војне почасти, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу. Тиме је коначно исправљена неправда дужа од пола века.
Нјеговом последњем испраћају, уз неколико стотина грађана, присуствовали су и председник Србије Борис Тадић, представници владе, Српске православне цркве, САНУ, Универзитета у Београду, политичких странака, културног и јавног живота. Опело су служили викарни епископ хвостански Атанасије Ракита и владика бачки Иринеј Буловић, уз саслужење београдског свештенства. На вечни починак испраћен је плотунима почасног вода Војске Србије и музиком гардијског оркестра.
Већ од 10 сати ујутро, поштоваоци Слободана Јовановића почели су долазити на Ново гробље, где је у капели био изложен ковчег, да одају пошту великану.
- Данашњи дан је последица 20-годишње борбе да овом великану одамо заслужене почасти - нагласио је професор Живојиновић.
- Почели смо пре две деценије издавањем његових сабраних дела, затим смо и формално-правно скинули идеолошку љагу с његовог имена, а данас га најзад сахрањујемо у његовој Србији. То није био ни брз ни лак процес, а у самом чину преношења и сахране велику помоћ пружили су нам Министарство спољних послова и градоначелник Београда Драган Ђилас.
Ситним кораком сандуку покривеним заставом пришла је и бака Наташа Лаловић (77) и спустила букет цвећа.
- Дошла сам да испуним очев завет и опростим се од његовог великог пријатеља - рекла нам је госпођа Живановић. - Тата је чувао његове књиге и кад је то било веома опасно, јер су Јовановића на правди бога прогласили непријатељем и издајником баш они који су издали и Србију и Југославију.
Плато испред Правног факултета и званично је у суботу понео име Слободана Јовановића. Унутра, у амфитеатру који такође носи његово име и у коме је и сам предавао, одржана је комеморација, на којој су говорили његови наследници на челним местима факултета, универзитета и САНУ.
Професор др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета, нагласио је да је преношење посмртних остатака Слободана Јовановића, у организацији САНУ, УБ и Правног факултета, знак да те институције поуздано и опомињући афирмишу националне вредности.
- Мала држава оскудних интелектуалних ресурса не сме више себи да дозволи да своју перјаницу, ма у ком времену и ма по ком налогу, одлуком свог суда, извршиоца политичке (зло)воље, осуди као „издајника и ратног злочинца“ на вишегодишњу робију - опоменуо је Васиљевић. - Интелектуалној јавности у Србији није потребно подсећање на то ко је био Слободан Јовановић, али нацији генетски склоној лаком забораву и негацији вредности то ипак треба. Био је председник Српске краљевске академије наука, ректор Универзитета у Београду, правник, декан и професор овог факултета, уставноправни писац, историчар, правни теоретичар, политиколог, социолог, компаративиста, биограф, портретиста, стилиста.
На године у којима је Јовановић, у два наврата, управљао универзитетом подсетио је проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду. Многе дилеме које су њега тада мучиле остале су до данас бриге високих школа.
- Као и ми данас, Слободан Јовановић је указивао на угрожену аутономију, мањак простора и катедри и финансијске тешкоће универзитета - подсетио је ректор Ковачевић.
Да је Јовановић, за 60 година стваралаштва, био више свестрани научник него политичар прагматичар, подсетио је председник САНУ академик Никола Хајдин:
- Слободан Јовановић је био један од оних великих синова Србије који су дуго били осуђивани, чије је дело било занемарено и ниподаштавано пуних 50 година, све до деведесетих, када излазе његова сабрана дела. Од тада креће његова људска, али и правно-политичка рехабилитација. Данас се та тешка историја једног заслужног и вредног човека, великог интелектуалца и патриоте каквих Србија није имала у обиљу, коначно завршава. Једна људска драма и одисеја затварају свој круг: Слободан Јовановић се коначно и заувек вратио мајци Србији.
- Јовановића су потајно поштовали и они који су га идеолошки осудили - каже др Ђурић.
- Многи универзитетски професори комунисти преписивали су читава поглавља његових дела у своје уджбенике. Сећам се да смо ми млади историчари на студијама читали Јовановића. Пошто су његова дела била формално забрањена, нисмо могли да их добијемо под именом аутора, већ под шифром, како су била и заведена.
РЕНЕСАНСНА ОСОБА
ЈОВАНОВИЋ је био ренесансна особа, правник, историчар националне историје, теоретичар државе и права, социолог политике, књижевник - један од наших најумнијих људи 20. века. Био је на челу Правног факултета, Универзитета и Српске краљевске академије. Објавио је стотине научних радова, писао о својим савременицима, утемељио уставно право код нас. Писао је о Милошу, Милану и Михаилу Обреновићу, Апису, Јовану Хаджићу, Николи Пашићу, Светозару Марковићу, Илији Гарашанину, Макијавелију, Робеспјеру, о државном уређењу, о уставнобранитељима, суверености и о многим другим темама.
ПОШТОВАОЦИ
ПОСЛЕ комеморације одржане на Правном факултету, на гробље су стигли многи поштоваоци Јовановићевог дела. Међу њима и председник Борис Тадић, министри Предраг Марковић и Срђан Срећковић, академик Матија Бећковић, председник ДСС Војислав Коштуница, др Смиља Аврамов, председник Крунског савета Драгомир Ацовић, проф. Слободан Самарджић, проф. Коста Чавошки...
ОДУЖИВАНјЕ ДУГА
- ЧИН Јовановићевог повратка одуживање је великог дуга. Јер нисмо ми потребни Слободану, него је Слободан потребан нама - наглашава за „Новости“ др Дејан Поповић, амбасадор Србије у Великој Британији. - Две године трајала је процедура. А водили смо је на два поља - административном и црквеном. Наиме, Слободан је сахрањен на англиканском гробљу, а према њиховим правилима поштује се покојниково почивање у миру и веома ретко се дозвољавају ексхумације. Слободанов случај је изузетак.
Поповић објашњава да је била потребна дозвола главног бискупа лондонског. Нју су добили тек када су доставили јаке аргументе због којих би Слободан Јовановић требало да буде пренет у Србију, писмо владике Иринеја бачког, као и детаље о томе где ће ковчег са посмртим остацима бити похрањен у Србији.
- Друга линија била је административна. Процедура за добијање дозволе британског министарства правде била је компликована - оцењује Поповић. - А цео посао започели смо уз дозволу Стевана К. Павловића, јер је у гробници његовог оца Косте Јовановић био сахрањен. Нјегова жеља била је да све прође мимо дневне политике и ми смо је испоштовали.
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
sls
10.12.2011. 14:15
Lepo samo niste rekli tačno koje podneo zahtev za rehabilitaciju akademika Jovanovića i po čijem je zahtevu plato dobio ime.Nije lepo da institucije poput akademije i B.U. prisvajaju tuđi rad i tuđi trud.Srpski liberalni savet koji je sve spomenuto izveo mora će zadovoljenje da traži na sudu.ACA
SRAMOTA!!!kao naucniku ,mogu reci sve najbolje.jedan od najpametnijih ljudi.ali kao rodoljubu i patrioti nula.predsednik vlade koja je potpisala pakt sa nemicma i fasistima,koja je pomagala cetnicki pokret,i koji je na kraju pobegao iz srbije. srbijo srami se sta se dopustila.SRAMOTA!!!!!!
@sale - Sta je sramota? sta je problem sto je pomagao četnike, alo prijatelju četnici su tada bili regularna vojska Kraljevine Jugoslavije, a danas su rehabilitovani i po zakonu ove drzave to je antifasisticki pokret. A sto se tice pakta sa Nemcima, da li ti znas sta je predstavljao taj pakt. JA cu ti reci, predstavljao je dogovor po kome bi mi prosli kroz rat bez stradanja, umesto sto nas je toliko izginulo, samo ne znam za cije babe zdravlje kad su nas oslobodili Rusi
@sale - @sale@ zamolio bih antisrbe i komuniste da sebi nadju drugu zabavu
@sale - Eto kako ne znas.Slobodan Jovanovic je bio upravo u onoj vladi koja je bila protiv Pakta.On je bio uz generala Simovica koji je izvrsio puc protiv potpisivanja Trojnog pakta.Medjutim,zalosno je za Srbiju i srpski narod da je jedna vucibatina osudila jednog od najucenijih i najuglednijih Srbina na 20 godina zatvora sa prinudnim radom, oduzimanjem gradjanske casti i oduzimanjem drzavljanstva.Hej, jedna belosvetska vucibatina zbog koje ni dan danas ne mozemo da se iskobeljamo iz bede i problema.
Коментари (24)