ДА ли сте знали да директор Основне школе у селу Братљево, у општини Ивањица, сваког дана превози своје ђаке из планинских места до учионице, и за то време прелази 140 километара? Ако вам кажемо да је његов дотрајали ауто "лада нива" често и санитет за усамљене горштаке, сагласићете се да је он прави човек за пример. Будући да не упознајемо често такве људе, на овој јединственој прилици захвалите Гвоздену Николићу, аутору и водитељу емисије "Нећете веровати" (Прва, 18.45). У њеном издању у суботу погледајте и несвакидашњу причу о Светлани и Миланчету Јевтићу, 41-годишњацима из села Светлић код Тополе. Они су поносни родитељи чак десеторо деце, а недавно су добили и првог унука Јанка од најстарије ћерке Невене (18).

У разговору, за "Новости", Гвозден Николић истиче да му је ауторска емисија омогућила да покаже да добро увек побеђује зло.

Прочитајте још - Гвозден Николић: Због жене сам постао репортер

- Радећи овај посао успео сам да сиромашном народу саградим нови дом, јер су моје приче покренуле људе - каже водитељ. - Не могу ни данас да заборавим ону о дечацима са Голије, која им је бар донекле ублажила сиротињску муку и тугу за изгубљеним оцем. У сећању ми је урезан кров на кући Перишића у селу Девићи, много пута смо натерали локалне политичаре да збрину слепе и сакате... То је оно што вас покреће, а посебно радује кад у људима пробудите добро. Већа мотивација вам не треба.

Признаје да је са страхом ушао у цео пројекат, али је с временом постајао све сигурнији.

- Пратио сам како народ реагује на ову светлију страну живота и сада сам сигуран да сам погодио тему - каже Николић.

Његова продукција Глас Западне Србије броји двадесетак чланова, а наш саговорник открива како она функционише.

- Крупним словима на зиду пише: "Када вас зове колега, прекините посао на тренутак". То је наш основни мотив - наглашава Николић. - Нема ко није чуо за Зорицу Савић (О2), Вукицу Лазовић и Жану Јанковић (Пинк), Катарину Радуловић (РТВ Војводина) и нашег уредника Гвоздена Оташевића, једног од најпознатијих новинара у Србији, коме нисмо дали да оде у пензију. Себе, синове Драгана, Ивана, Јована и ћерку Наду сматрам обичном радном снагом.