СВАКА интервенција у природи, без икакве сумње, нарушава природну равнотежу. То је случај и са ветропарковима, соларним панелима, а и са мини-хидроцентралама (МХЕ). У ЕУ воде се озбиљне дискусије о утицају МХЕ на животну средину, због великог броја негативних ефеката, које имају у појединим земљама. Србија жели да, као и те државе, има најодговорнији могући однос према екологији, нарочито да заштитимо наша највреднија природна добра.

Овако министар животне средине Горан Триван објашњава, за "Новости", колико обновљиви извори енергије (ОИЕ) утичу на животну средину. Ипак, сматра министар, живљење у модерном свету подразумева и неке компромисе које цивилизација чини са заштитом природе, али најновија стремљења иду ка томе да се негативни ефекти смање на најмању могућу меру или потпуно избегну.

Прочитајте још - Мале централе нису проблем

- Несумњиво је да су ОИЕ у производњи енергије сада најпожељнији и Србија ће, као и читав свет, морати да мења своје технологије - истиче министар Триван. - Када је реч о МХЕ, велике су расправе у ЕУ, нарочито у Немачкој и Аустрији. Све се заснива на томе да то није неки "пријатељ" животне средине. Свакако, када се то ради на технолошки исправан начин, може бити добро, али ако се не држе еколошких и инжењерских правила, то је и те како штетно по животну средину. Зато и планирамо са колегама из других министарстава, грађевине и енергетике, да проверимо изведено стање на сваком изграђеном објекту. Тада ћемо видети и да ли постоје разлике између оних МХЕ које се граде у ЕУ и код нас.

Стара планина, место где је буна око МХЕ почела, јесте заштићено добро. Нису све зоне заштите подједнаке. Многи стручњаци истичу и да је вода овде далеко од оне која је потребна за добијање електричне енергије, нарочито ако се узме у обзир да су то мали потоци и да лети углавном пресуше. Свакако, профит од МХЕ је више него добар, па не чуди откуд толика помама за овим бизнисом.

Прочитајте још - Штета или корист од "зелене" струје?

- Завод за заштиту природе издаје услове које сви они морају да испуне и прихвате, да би уопште могли да граде МХЕ - објашњава Триван. - Све остало је у сфери машинства, грађевине... Нису добили сви који су аплицирали. Свакако, питање је да ли су на самом терену ти наши заједнички услови и технологија испоштовани. Томе ће се посветити велика пажња у наредном периоду.

С друге стране, штета од експлоатација угља у Лазаревцу, где "скидамо" читава брда и уклањамо села и гробља, не може да се пореди са оном коју праве обновљиви извори енергије.

- Експлоатација и коришћење угља наносе озбиљну штету животној средини и то је апсолутно неупоредиво са евентуалним недостацима које имају ОИЕ - каже министар Триван. - Исто је и са великим хидроелектранама, које чине велику еколошку штету и нарочито утичу на биолошку равнотежу.

ИСПУЊАВАМО ЦИЉ

СРБИЈА би требало да испуни до 2020. године све преузете обавезе о количини струје произведене из обновљивих извора. Свакако, Министарство енергетике и министар Александар Антић знају све детаље о томе - јасан је министар Триван.

(СУТРА: Европска искуства)