"Име, име оца и презиме?"

"Куглица Двадесет Један. Дала сам податке, прошли пут" - са не малом дозом нервозе одговорила је куглица са бројем 21, прегрејана под светлом лампе испред равнодушног полицијског инспектора.

"Сваки пут мора овако. Таква је процедура" - узвратио је равнодушно, званичним тоном, полицајац. - "А то Двадесет Један, шта је ту име оца, а шта презиме?"

"Ја немам оца. Ја сам куглица за ЛОТО."

"Уписаћу онда да је отац непознат. Е, па да почнемо."

"Шта да почнемо, побогу, па већ смо једном ово прошли и ништа нисте нашли!" - куглица је била очајна због новог ислеђивања, које је уследило неколико дана пошто је прошла претходно, са све полиграфом. "Шта ћу ја опет овде, што ме малтретирате?"

"Ја само радим свој посао. А мој посао је да реагујем на пријаву неколико лица, којима је сумњиво да сте поново извучени из бубња, сад у петак. Три пута у четири кола. Од чега сте, подсетићемо се, у оном првом од та четири кола извучени у прилично необичним околностима" - читао је полицајац осумњиченој делове из пријаве.

"И шта је ту проблем што сам сад опет извучена?" - брецну се куглица.

"Па признаћете да је то прилично невероватно" - подозриво ће инспектор.

"Ма немојте? А јел ви приводите за баш сваку невероватноћу?" - започела је куглица своју одбрану неочекиваним вербалним маневром.

"Не знам на шта конкретно мислите."

"Па мислим, рецимо, на то да је невероватно да су на власти поново неки људи који су били у власти и око ње и пре двадесет година. Добро, променили су се, али зар то није још невероватније? Па што њих нисте звали да седну овде, ако већ испитујете појаве које су невероватне? Или, рецимо, да ми објасните како у истраживању невероватног не истражујете оне који су се невероватно брзо обогатили? Или оне за које је невероватно да нису у затвору кад су тако невероватно упропастили земљу, а пре но што ћемо кренути у овај невероватни опоравак, и што је још невероватније - први пут у историји? Није ли невероватно и то што изгледа као да се ни Други светски рат у бившој Југославији није завршио, а камоли ови новији, кога ћете тим поводом да приведете, Колинду? А шта ћемо са невероватно честим и невероватно монодрамским конференцијама за штампу..." - беснела је куглица, претварајући своје ислеђивање у прилично ватрени говор.

"Смирите се, ово је само информативни разговор" - прекинуо је иследник тај говор. "Морали смо да вас позовемо по више основа. Имали смо, рецимо, и пријаву да није било ни срећног добитника када сте ви извучени..."

"А, значи, срећни добитници су проблем? Па што не кажете? Дај онда да видимо ко је све срећни добитник функције или радног места у јавним предузећима и државној администрацији, посланичке плате, министарске фотеље... Ајмо мало да зађемо и у срећне Де-Бе-тнике, па да видимо коме су се ту све делили уносни послови, ко је шта приватизовао, коме су порасли рачуни на острвима које не умем да изговорим и у банкама за које никад нисам чула ни да постоје! Оћемо ли, кад смо већ на том терену, да зађемо и у то да је овде добитна седмица годинама иста, у сваком колу - партија, служба, амбасада, лоби, мито, луксуз и бес? А овамо сам ја крива кад испаднем из бубња у три од четири кола! Море, носите се!"

Фрустрирана и бесна, лоптица је одскочила са свог места и откотрљала се према излазу, не хајући за могуће последице свог темпераментног поступка. Инспектор је мирним погледом отпратио осумњичену, затворио фасциклу са бројем 21 и на њој написао "закључен случај". Главу је окренуо према вратима и прозвао следећег учесника информативног разговора, помисливши како ових дана има више посла но обично.

У просторију је ушла куглица са бројем 22.