ВРШЧАНИН Паја Јовановић (1859-1957) оставио је дубок траг у српском и европском сликарству, али је мало познато да је он ушао и у историју наше нумизматике, као аутор цртежа једне од наших најлеших новчаница - од 1.000 динара, коју је Народна банка Краљевине Југославије издала 1. децембра 1931. године, а у оптицај пустила тек 1. јануара 1933.

Осим по лепоти и префињености, ова новчаница је специфична и по томе што је на њој први пут на некој нашој новчаници приказан лик познате жене, историјске личности - краљице Марије Карађорђевић.

Краљичин лик доминира у левом углу аверса (предње стране) новчанице. Њега је Паја нацртао на основу скица и студија, које је радио између 1925. и 1927. године, а које се сада налазе у његовом легату у Београду. На воденом жигу, који се налази на средини, приказан је лик краља Александра Првог, док је на десној страни аверса представљен орао у лету. На наличју новчанице, реверсу, приказане су две жене - једна са српом и снопом жита у руци, а друга са мачем и штитом са државним грбом.

- Цртеж је јасан и одаје лакоћу и виртуозност. Подстиче на илузију монументалности, у којој су комбиновани фолклорни елементи и портрет. До данас она се сматра једном од наших најлепше дизајнираних новчаница - каже Љиљана Бакић, кустос Градског музеја у Вршцу.

Прва "Пајина новчаница" издата је у време када је гувернер Народне банке Краљевине Југославије био Игњат Ј. Бајлони. Званичних података о тиражу нема, али како стоји у књизи Јована Хаџи Пешића "Новац Краљевине Југославије 1918-1940", претпоставља се да је штампано између 10 и 11 милиона комада, који су, међутим, били у употреби мање од десет година - до 1941.

НА МЕТИ ФАЛСИФИКАТОРА 17 ПУТА

НОВЧАНИЦА је чак 17 пута била на мети фалсификатора, али су само два била успешна. Због фалсификовања машинском штампом Стјепан Видаковић и Стјепан Шохингер 1937. године осуђени на дугогодишњу робију.