МОЈ отац Бранко Вукелић није умро у далеком Јапану узалуд. Захваљујући сећањима на њега, ми смо данас у прилици да представимо јапанско издање "Горског вијенца! - Ове речи је пре неку годину у Будви, на промоцији капиталног дела Петра Петровића Његоша изговорио Хироши Јамасаки Вукелић, потомак славног Бранка Вукелића. Београдски професор јапанског и преводилац, сарадник Филолошког факултета приредио је и у Токију објавио ратни дневник свог оца "Писма из Јапана". - Посећивао сам оца с мајком Јошико у затвору у Токију више пута. Био сам мали и сећам га се као кроз маглу. Отац се у затвору разболео и умро је 1945. у Абашири. Имао је само 41 годину. Урна с посмртним остацима је остала у Токију. У Загребу су моја баба, његова мајка и сестра, моја тетка, подигле споменик. Потом је и мама Јошико Јамасаки Вукелић подигла споменик оцу Бранку у Токију - сећа се професор Хироши Јамасаки Вукелић.

БРАНКО Вукелић је био полиглота, новинар, човек немирног духа, по оцу пореклом из Лике. Са тадашњом супругом Едит стигао је у Јапан 11. фебруара 1933. Тамо је послат да се прикључи Рихарду Зоргеу, вођи совјетске шпијунске мреже "Рамзај". Радио је у такозваном Зоргеовом прстену, заједно са Максом Клаузеном, Озаки Хотсуми и Мијаги Јокотом. Званично Вукелић је био специјални дописник београдског дневника "Политика" и француске агенције Авас. Њему новинарство није било заклон за шпијунажу, већ основно занимање. Писао је добре текстове, а обавештајно деловање састојало се у прецизној анализи информација до којих је долазио као дописник.

Први брак са Едит, са којом је имао сина Пола, распао се после неких афера, потом се жени са Јошико Јамасаки, која је студирала енглески. Почетком прве године Другог светског рата добили су сина Хирошија. Дечак је рођен 22. марта 1941. и добио је име које на јапанском значи океан.

Бранко Вукелић је постао најспособнији, најоданији и најкориснији Рихардов сарадник, његова трећа рука. Задатак овог искусног стручњака је био да одржава радио-везу између Токија и Владивостока, што у оно време из техничких и безбедносних разлога није био нимало лак посао. Предајници су се налазили у Вукелићевом стану, а по потреби су се селили на друге локације. Као новинар по занимању, спадао је међу врло информисане људе. Његови непосредни новинарски извори ишли су чак и до царског двора.

ПОСЛЕ пораза 1938. године, који су Јапанци доживели од СССР-а у Сибиру, у Токију је завладао страх од совјетске Црвене армије и Коминтерне. Јапанци су схватили да је Совјетски Савез противник са којим нема шале и да не могу парирати модерно наоружаном, стратешки, оперативно и тактички изврсно увежбаној Црвеној армији. Јапанска штампа је сву кривицу за властиту неприпремљеност приписала "агресивности комунистичке Русије". Контрола страних шпијуна је повећана, па је агентура Рихарда Зоргеа била на опрезу.

Бранко Вукелић је рођен у Осијеку 19. августа 1904. године у породици оца Миливоја, који је био српски официр у аустријској војски у Лици, и мајке Вилме, која је била Јеврејка. Школовао се у Загребу, одакле је као члан марксистичког клуба био хапшен. Први пут ухапшен 1922. године, због учествовања у демонстрацијама поводом осуде Алије Алијагића на смрт. Приморан је да 1924. пређе у Брно, али се брзо вратио кући. Већ 1926. са породицом одлази у Француску, где у Паризу студира право и дружи се с југословенским комунистима Алешом Беблером, Веселином Маслешом и другима. На Сорбони је шуровао са комунистима и када се Вукелић 1931. године вратио у Југославију да служи војску, после четири месеца је из ње протеран као агитатор прогресивних идеја. Чланови Коминтерне су га заврбовали и 1932. године регрутовали као тајног агента под шифрованим именом Олга.

ЗА ЛИСТ "Политика" Бранко Вукелић је написао и објавио стотинак текстова. Директор новинске куће Владимир Рибникар је био његов пријатељ, такође левичарских опредељења. И Рихард Зорге је био новинар и правник по образовању. Рођен је 1885. године у Бакуу, као најмлађе од деветоро деце немачког рударског инжењера. Учествовао је у Првом светском рату као добровољац, али је 1916. рањен и демобилисан. Члан КП Немачке је постао 1919. Студирао је економију у Берлину, а права у Килу и Хамбургу. Докторирао је политичке науке на универзитету у Хамбургу августа 1919. Због политичких гледишта отпустили су га са неколико места. Побегао је у Москву, где је постао најмлађи агент Коминтерне.

У Јокохаму је стигао 6. септембра 1933. Добио је упозорење да не контактира са илегалном јапанском комунистичком партијом или совјетском амбасадом у Токију. Његову шпијунску мрежу у Јапану чинили су официр Црвене армије и радио-оператер. За само годину дана Зорге је створио шпијунску мрежу, која је сакупљала информације чак од председника јапанске владе Фумимаро Коноје. Званично Зорге је био члан нацистичке партије и као немачки новинар у Јапану у Токију је блиско сарађивао са немачким амбасадором Еугеном Отом. Амбасаду је користио да би проверио информације, које је већ сазнао. Имао је приступ телеграмима у кабинету немачког амбасадора.

ЗОРГЕ, Вукелић и јапански новинар Јотоку су за Совјетски Савез сакупљали битне податке о немачко-јапанском пакту. Они су међу првима упозорили да предстоји напад Јапанаца на америчко острво, на Перл Харбур. Москви су доставили тачан датум немачког напада на Совјетски Савез, односно почетак нацистичке "Операције Барбароса". Како је увидом у архиве утврдио Џорџ Пранг 1984. године, Рихард Зорге и Бранко Вукелић су предвидели да ће Немци прекршити уговор Хитлера и Стаљина о ненападању.

- Тај податак је Зорге добио од заменика војног аташеа у немачкој амбасади у Јапану. Међутим, Зорге није никад открио тачан датум немачког напада на СССР. Совјетска штампа је 1964. објавила да су Рихард Зорге и Бранко Вукелић 15. јуна обавестили совјетско вођство "Рат ће почети 22. јуна". Јозеф Висарјонович Стаљин није био спреман да поверује у ову информацију.

Нажалост Зорге и Вукелић нису били једини којима Стаљин није поверовао. Душан Попов у својим мемоарима је открио да га је о томе известио и званични Лондон после изненадне предаје Рудолфа Хеса, високог нацистичког функционера, преко британског амбасадора у Москви. И догодило се оно што се догодило. Стаљин и Совјетски Свез јако скупо, боље рећи прескупо, платили су оно што су имали бесплатно на столу.


НОВИНАР И ОБАВЕШТАЈАЦ

РИХАРД Зорге је крајем двадесетих година прошлог века био на специјалној шпијунској обуци у СССР-у. Прве обавештајне задатке је обављао у Великој Британији. Потом одлази у Немачку са задатком да се убаци у редове Хитлерове национал-социјалистичке партије. Успео је да се наметне као новинар у најугледнијим немачким новинама. Када га је централа из Москве прекомандовала у Кину, у Шангају је био дописник дневног листа "Франкфуртер цајтунг". Враћен је у Совјетски Савез крајем 1932. да би се обучио за рад у Јапану.