ИТАЛИЈАНСКИМ нападом на Грчку 28. октобра 1940. почела је и подземна и отворена "туча" између Немаца и Енглеза око Југославије. У том галијаматису одједном се чуо глас Сједињених Америчких Држава, које су се придружиле Великој Британији, Немачкој, Италији - којем ће се царству приволети југословенска влада. Као и Југославија, и Сједињене Државе су на почетку рата објавиле своју неутралност. Попут кнеза-намесника и председник Френклин Рузвелт имао је идеју да сачува неутралност у рату. Али, неутралност само за своју земљу. То изгледа није важило и за Југославију.

Оглашава се амерички државни секретар Сумнер Велес и упозорава Југословене да ће ако са Немачком склопе било какав уговор, који Немцима олакшава напад на Грчку или на британске снаге у Средоземљу, Влада Сједињених Држава одмах блокирати сва југословенска новчана средства. А она нису била тако мала. Уочи бомбардовања Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 47.851,67 килограма чистог злата. Ваљда је заборавио да је та иста његова влада одбила захтев Југославије да добије кредит за наоружање, како би могла да се одупре немачкој агресији.

ОВА уцена десиће се годину дана пре него што ће Немачка и Италија, 11. децембра 1941. године, објавити рат Сједињеним Државама. Тек после ове објаве Рузвелтова администрација узвраћа и објављује рат Хитлеру и Мусолинију. Југославија је већ одавно била окупирана и распарчана.

Кнез Павле је 9. априла 1939. отпутовао у посету Италији. Испоставило се да Мусолини није вршио притисак, глумио је миротворца. На Велики петак, Италијани су се искрцали у Албанији. Југославија је добила две границе са Италијом, кнез Павле је проживљавао тешке дане. Положај Југославије у будућем рату и њену политику неутралности одлично је увиђао и британски амбасадор у Београду сер Роналд Кембел.

Како је забележио Миодраг Јанковић у јуну месецу 1939. године, кнез Павле је кренуо у четвородневну државну посету Немачкој. Посета је уприличена немало после помпезне и грандиозне прославе фиреровог педесетог рођендана.

- ПУКОВНИК Владимир Ваухник оставио је прецизан опис дочека који је кнезу Павлу приређен. Било је потрошено преко 30 милиона марака за украшавање Берлина, а палата за госте на реци Спрее била је потпуно преуређена. Тридесет хиљада СА трупа је било мобилисано за службену безбедност и шпалир. Новине су доносиле написе о Југославији у најбољем могућем светлу. Била је приређена парада трупа која скоро није заостајала за оном која је била за Хитлеров рођендан. Томе треба додати величанствен пријем са банкетом, а Геринг је у замку Шарлотенбург приредио вечеру са невероватном "венецијанском ноћи" - пише Јанковић. У својој депеши обавештајаца Владимир Ваухник је написао:


"Програм пријема је протекао без икаквих сметњи и поново је заблистала немачка способност за организацију. Али, много теже је текао рад око преговора између канцелара Хитлера и кнеза намесника Павла, који се тада показао као један крајње вешт и присебан дипломата. Безуспешан је био труд Хитлеров, Герингов и Рибентропов да придобију кнеза за пакт пријатељства са Немачком, или да барем из њега изнуде обећање да с Енглеском неће склапати никакав уговор о гарантијама. Кнез намесник није штедео комплименте силном напретку нове Немачке и свечано је обећао, да ће Југославија одржавати пријатељске политичке и привредне односе са Немачком, наравно само дотле док Немачка не буде ставила никакве територијалне захтеве према Југославији."

ПУЧИСТИ НЕ ВЕРУЈУ ВАУХНИКУ ПУЧИСТИЧКА влада у Београду, на челу с генералом Душаном Симовићем, оглушила се на упозорења обавештајца Владимира Ваухника који је 1. априла 1941. известио о наступајућој немачкој инвазији на Југославију и бомбардовању Београда предвиђеном за 6. април. Да су пучисти послушали Ваухникова упозорења вероватно би били спасени животи хиљада Београђана цивила, а пораз југословенске војске не би био тако катастрофалан. Генерали Симовић, Бора Мирковић и други водећи пучисти доживљавали су Ваухникове информације и анализе као његове фантазије.

ВАУХНИК сведочи да је пред сам одлазак кнеза из Берлина учињен још један покушај да се кнез приволи.

"Овај разговор који је био предвиђен за пола сата, отегао се преко три часа. Стрпљиво сам чекао у предсобљу крај разговора и јако сам био изненађен када сам морао запазити да Хитлер, при напуштању одаје није ни покушао да сакрије своје незадовољство о резултату рзаговора. Његов мрки поглед и нервозно мицање усана је то доказивало" - јавио је војни аташе Владимир Ваухник. Хитлер је за кнеза рекао да је јегуља, а кнез за Хитлера оно што је забележио министар Двора Милан Антић: "Руке су му меке, као краци медузе. Осећате језу од њиховог додира. Лице му је жуто као воштане фигуре."


Када је приступљено Тројном пакту, да би се сачувала целовитост Југославије, Британци су организовали пуч 27. марта. Обавештајац Владимир Ваухник није био против пуча. Саветовао је пучисте да одложе поврат до краја јуна, до немачког напада на Совјетски Савез, када Хитлер не би био у стању да се обруши на Краљевину Југославију свом жестином. Ко зна каква би била даља судбина Југославије. Игнорисана је чак и последња депеша посланика из Берлина, будућег нобеловца Иве Андрића, који је 4. априла 1941. потврдио Ваухникове информације о наступајућој немачкој инвазији на Југославију.

КРАЈЕМ 1940. године пуковник Ваухник ће показати да је био један од најбољих обавештајаца тог времена. Ћаскајући једном приликом са Герингом, извукао је податак да ће Немачка, наредног пролећа, располагати са више од 200 дивизија. Знао је да им против Британије треба највише 50 ових формација. И логично је закључио да Хитлер намерава да крене на Совјетски Савез. Кренуо је у потрагу да сакупи доказе за ову своју претпоставку. Недуго потом од словачког војног аташеа, мајора Татарка, сазнаје да Немци од Словачке траже две пешадијске дивизије за напад на Русију.

Од грофа Сигисмунда Бернсторфа, једног од обавештајних људи Трећег рајха, уз пиће сазнаје: "Немачки напад на Совјетски Савез више није пука могућност него чињеница. Одлука је већ пала."

Вилијем Пабст, бивши мајор у немачком генералштабу који је водио успешан ресторан у Берлину, а чији редовни гости су били високи официри, повериће му се почетком марта: "У пуном су јеку припреме за напад на Русију. Аеродроми су спремни."

У његовој шифрираној поруци коју је послао у Београд били су подаци о покретима немачких трупа, са називима и матичним бројевима дивизија...

Ваухник је о немачком плану за напад на Совјетски Савез, поред југословенског Генералштаба, лично обавестио и генерал-мајора Тупикова, руског војног аташеа. А преко шведског војног аташеа известио је и британску службу, а она својим везама Москву. Нажалост, тамо је то схваћено као покушај Британаца да их увуку у рат са Немачком, рат који нису желели. После мартовског пуча у Београду, Ваухник је благовремено обавестио југословенску владу о детаљима немачког напада на Југославију 6. априла 1941, под кодним именом "Директива 25".