КАДА се Други светски рат завршио, Душко Попов млађи, али познатији у обавештајним круговима, брат доктора Ивана Попова примио је врло високо британско одликовање, два одела и комплет веша. Купио је замак у близини Нице и отишао да, као британски држављанин, живи на Азурној обали.

Осамнаест година после рата, маја 1963, у Овчар Бањи појавио се трећи брат Душка Попова, емигрант Владан Попов са причом да зна где је Дража Михаиловић закопао своје злато и ратну архиву. Тајна српска полиција Србије одмах смишља да се прва докопа тог товара блага. Издат је налог краљевачкој Удби да ухапси Владана Попова и од њега, макар и уз подмићивање, сазна где је Дражино злато закопано. Иво Шушњара, начелник Удбе у Краљеву, од овог српског емигранта ништа није сазнао.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Неуспела трансакција златних полуга

ГОДИНУ дана касније 1964. у Овчар Бањи појавио се и Душко Попов лично и са истом причом о Дражином злату. По налогу Животија Србе Савића, начелника Удбе, краљевачки шеф удбаша Иво Шушњара је ступио у преговоре са Душком. Због несигурности по свој живот, Душко Попов је тражио да се разговори воде у Риму, па је Шушњара отпутовао у Вечни град. Годину дана касније срели су се и у Цириху. Читава ова акција је у српској Удби добила тајни назив "Операција Морава".

Главни проблем у преговорима је био што је Попов тражио гаранције да ће добити проценат од вредности блага. Међутим, ниједног тренутка, браћа Попов, Душко и Владан, српској тајној полицији нису пружили било какав доказ да Дражино благо заиста постоји и да њих двојица заиста знају где је сакривено. И поред тога, Удба Србије је била убеђена да ће преко браће Попов доћи до четничког злата.

КАДА је Удба преко својих адвоката сачинила специјални уговор за браћу Попов, обојица су, и Владан и Душко, затражила аванс од 200.000 америчких долара. Тај новац је од државног шверца цигаретама обезбедио Славко Барт, иначе управник Голог отока. Испоставило се, међутим, да браћа Попов више нису желела да сарађују, па су Војин Лукић и Ћећа Стефановић у пролеће 1965. наредили да се тајна акција "Операција Морава" обустави.

Попов је престао да се активно бави обавештајним радом, али је повремено позиван у унутрашњу британску агентуру МИ-5 и спољну обавештајну службу МИ-6 ради консултација, када би се за тим појавила потреба. На крају шпијунске каријере одбио је титулу витеза Енглеске.

- Био је већ одликован Орденом Британске империје. Тај орден је, како и приличи његовој репутацији, примио у бару раскошног хотела "Риц". Прихватио је и Модиглијанијев портрет као захвалницу за службу пружену краљици Мајци. Желео је да живи животом обичног човека. Постао је кум двема нећакама Стуарта Мензијеса, творца британске тајне службе МИ-5. Кад је изашао из МИ-5 као правник био је генерални секретар Европског покрета, сада Европског економског савета. Затим саветник у 120 компанија у Енглеској и Немачкој. Заслужан је за прве споразуме склопљене између "Пежоа" и немачке индустрије челика. Колико се сећам, водио је и неке финансијске послове у Јужној Африци - открива његов син Марко Попов.

МЕМОАРИ Душка Попова, под насловом "Операција Трицикл", имали су тридесет издања. Предговор му је написао Ивен Монтегију, познати британски обавештајац и аутор књиге "Човек који није постојао".

Душко Попов се женио два пута. Први пут са Францускињом Жанин, а други пут са Швеђанком Џил. Четворицу синова, које је добио из ових бракова, назвао је Марко, Дејан, Влада и Омер.

- Мој отац и мајка Џил Јенсен су се срели у Шведској 1961, а венчали 1962. године у Кану у православној цркви. Када смо ми синови рођени, он је већ био човек у годинама. Моја браћа и ја смо ишли у сеоску школу у Опио. А ја сам касније наставио школовање на универзитету у Калифорнији и Флориди. Дипломирао сам у Паризу. Био сам млад да бих са оцем проводио више времена, или да бих са њим одлазио у младалачке авантуре. Обично бих гледао оца како разговара са братом Иваном. Устајали су рано и ћакулали, уз кафу и цигарете. Причали су о својим шпијунским подвизима, јер је мој стриц Иван био очев шпијун у Абверу, под тајним називом Крстарица. После рата стриц Иван је као агент краља Петра, под тајним именом Доктор, пребацивао југословенске емигранте у Енглеску - сећа се Марко Попов.

Једно време је др Иван Попов живео у Риму, где га је краљ Петар посетио 1968. године са сином Александром.

У ПОЗНИМ годинама Попов је волео да провоцира новинаре питањем, на које је сам давао одговор:

- Знате ли - упитао ме је у једном тренутку - ко је најбољи шпијун?

- Онај за кога се никада није сазнало да се уопште бавио шпијунажом - рекао је да би ми скратио муке којима ме је изложио.

За њега је шпијунажа у време рата једноставно била посао као и сваки други, који је обављао на најбољи начин и из њега изашао са највећим могућим трофејом - сачуваном главом.

ДУШКО Попов је умро у свом кревету у Опију, у Француској, од рака кичме, као и његов колега Јан Флеминг, који га је описивао у авантурама Џејмса Бонда. Јан Флеминг је био британски агент и у МИ-6 је у једном тренутку био задужен за праћење и проверавање Душка Попова. Што значи да је био у прилици да види и забележи све подухвате Душка Попова:


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Како је оснивач ФБИ украо идеју о невидљивом мастилу од српског Џејмса Бонда?

- Истина је да је стил живота мог оца на високој нози највише сличан животу литерарног и филмског хероја Џејмса Бонда. Данас постоји јако много сајтова о Душку Попову и Џејмсу Бонду. Ја више верујем да су бројни агенти МИ-6 и планови чувеног "Комитета 20" дали Флемингу инспирацију за његове шпијунске романе, а да је Душко Попов био само један од тих агената са којима је Флеминг радио - тврди Марко Попов, син Душка Попова.

САМ Јан Флеминг је чезнуо да Џејмса Бонда у телевизијском филму "Казино Ројал" 1954. године игра британски глумац Дејвид Нивен, који физички највише личи на Душка Попова. Када је направљен истоимени филм 1967. главни глумац је био Питер Селерс. Од свих глумаца који су играли агента 007 највише сличности са Душком Поповим имају Шон Конери и Џорџ Лезенди.

- У једном лисабонском казину мој отац Душко је извео Флемингу један трик. Касније је тај трик и та сцена описана у првом Флеминговом роману о агенту 007 који се звао "Казино Ројал" - рекао је Марко Попов.

Од десетине филмова о тајном агенту 007 Душко Попов је видео првих пет "Казино Ројал", "Др Но", "Из Русије са љубављу", "Голдингер" и "Операција Гром".

У својим мемоарима Душко Попов је написао да би на његовом гробу требало да пише: "Овде лежи Душко Попов, човек који није могао да поднесе сумњу." Његови пријатељи су говорили да је можда боље да на споменику пише: "Човек који је новцем Хитлера служио савезнике".


СВЕТ ОБАВЕШТАЈНИХ ОБМАНА

УЗБУДЉИВ живот Београђанина и Дубровчанина описан је и у књизи "Џејмс Бонд се звао Душко Попов", аутор је калифорнијски продуцент Стеван Ђ. Петровић, који је једном приликом рекао:

- Душко Попов је био једна од водећих личности у свету обавештајних обмана, рекао је за њега професор сер Џон Мастерман из Оксфорда. Многи светски новинари су за њега написали да је шармантни југословенски плејбој и шпијун. И Французи су на основу Флемингових прича о Џејмсу Бонду, односно Душку Попову направили два филма "Човек из Рија" и "Човек из Хонгконга", у којима Душка Попова игра Жан-Пол Белмондо - тврди Стеван Ђ. Петровић.