ШЕФ контраобавештајне четничке групе у Београду мајор Божа Ранковић Доловац је преко своје агентуре контролисао и приватни живот др Ивана Попова. Имао је податке и о његовим везама у иностранству. У архиву Службе државне безбедности сачуван је Доловчев извештај о обавештајним активностима др Попова.

- Састанак са својим агентима Ескулап (псеудоним др Ивана Попова) одржава у једном стану у Улици краља Милутина број 54, први спрат, телефон 29425. Овде се друштво задржава и после почетка полицијског часа и продужава са теревенкама уз обавезно учешће жена, које су по правилу само девојке, и то млађе и лепше. Стан је раније припадао Богдану Боди Михаиловићу, кога је Ескулап пре извесног времена послао у Лондон.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
БРИТАНСКИ ПОВЕРЕНИК ШПИЈУНИРАО И ЗА ЧЕТНИКЕ: Обавештајне игре српског доктора уз анимир-даме

Иначе, тај пут Боде Михаиловића је један неуспели покушај Ескулапа и Немаца. Свако од њих имао је са Бодом свој план који је пропао. Ескулап, према једној верзији коју и сам протура, имао је намеру да преко Боде омогући извесну златну трансакцију за рачун наше организације, о чему је тобож упознат и наш главни штаб. У ствари, познајући Ескулапова, пре би се могло поверовати да је из целе те трансакције требало да он лично изађе као највећи корисник, што би несумњиво и било, јер је он веома спретан и искусан у таквим махинацијама.

НЕМЦИ су, међутим, са Бодом и његовим одласком у Енглеску имали намеру да га, узгредно, употребе као свог обавештајног органа, а с друге стране, што је било важније, и они су хтели да покушају обезбеђење извесне материјалне резерве у Лондону за рачун неких високих немачких личности. Ескулап је то знао, па је желео да из тога извуче све што би се могло, због чега је са самим Бодом водио разговоре у том духу и стварао неки план, чиме је ову ствар необично замрсио, да је најзад морала пропасти у корист Енглеза. Бода је, наиме, преко Цариграда отишао за Каиро, где је одмах прихваћен од стране Интелиџенс сервиса и верно му служи за "кост и квартир".

Доловац даље у извештају износи претпоставку да су брат Наде Суботички и др Милан Шијачки, истакнути четнички функционери, добили задатак од др Ивана Попова "да га по сваку цену доведу и омогуће му лични контакт са Чичом (Дражом Михаиловићем), и да га код њега рекламирају, можда и још нешто ... видећемо".

Самарџић, хроничар четничког покрета, каже да је о шпијунском раду др Ивана Попова говорио и наследник мајора Боже Ранковића Доловца, шеф обавештајне службе команде четничке групе београдских корпуса, мајор Радомир Милинковић Џек, који је такође одржавао шпијунску везу са доктором.

МИЛИНКОВИЋ у својој изјави о др Ивану Попову тврди да је он у немачку обавештајну службу ушао преко међународне масонерије, посредством немачког бродовласника из Хамбурга Јепсена. Везу са Интелиџенс сервисом, односно својим братом др Душком Поповим одржавао је преко М. Глушића у Паризу, коме је предавао своје извештаје. Даље Милинковић наводи да је др Попов пребацио у Енглеску: др Ванета Зивадиновића, професора универзитета, Драгоша Павлићевића, приватног чиновника, и Франа Бону, маринског поручника, и то "под видом да су немачки агенти пред Немцима, а пред Енглезима да ће бити дупли шпијуни".

ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА У ЛОНДОН О САРАДЊИ Боже Ранковића Доловца и др Попова, мајор Радомир Милинковић је изјавио: "Доловац се у свом контраобавештајном раду у знатној мери ослањао на др Ивана Попова Ескулапа, који је још имао псеудониме Лала и Ханс. Др Попов је у ствари био у служби Интелиџенс сервиса, те је успео да заузме једно од руководећих места немачке војне обавештајне службе. Попов је био повезан и са обавештајном службом организације Драже Михаиловића у Београду, али свакако само зато да би се овом организацијом, односно Врховном командом, користио за достављање података Интелиџенс сервису у Лондон."

О шпијунским подацима које је др Иван Попов давао током 1944. године Милинковићу, када је са њим био повезан, у овој изјави Милинковића пише следеће:

"По своме заиста високом положају, судећи по звучности титуле, Попов је био у могућности да даје врло добре податке, али све до непосредно пред сам свој одлазак - односно бекство, он је избегавао да пружи нешто што би збиља било велико у војничком или политичком погледу ... До његовог одласка из земље Поповљеви подаци сводили су се на: обавештавања о трупним транспортима; психоза у Немачкој; стање радништва; нетрпељивост између војних власти - Вермахта и Гестапоа; дислокације појединих важнијих немачких трупа и установа, њихов став, јачина и намена. Сви наведени подаци достављани су најхитније у Врховну команду Драже Михаиловића, одакле су специјалном шифром одашиљани радиотелеграфским путем генералу Вилсону, тадашњем савезничком команданту за Средоземље и Блиски исток."

ПОПОВ је успешно избегавао хапшење Гестапоа, даље наводи Милинковић, и каже да је пре одласка за Енглеску дао податке о "мрежи немачке обавештајне службе за Југоисток са наслоном на Турску", као и податке о немачким шпијунским службама у Београду.

У новембру 1943. године Иван Попов је покушао да преко Доловца пренесе Дражи Михаиловићу једну поруку енглеског министарства спољних послова. У извештају четничког команданта Београда Александра Саше Михаиловића Дражи о овоме каже се да је Лала (још један од шпијунских псеудонима Ивана Попова) по повратку из Немачке пренео Доловцу следеће саопштење:

"Лала је приликом свога боравка у Паризу дошао у везу са једним чланом Форин офиса. Овај му је рекао да је жеља Форин офиса да се из Србије упуте ауторитативни и на перу јаки људи који ће бити у стању да бране идеју југословенства насупрот великосрпској идеји."

У ЈАНУАРУ 1944. године из Лондона је достављен, преко др Попова, списак лица која треба упутити у Лондон. У депеши Саше Михаиловића Дражи од 26. јануара 1944. године каже се о томе следеће:

"Др Иван Попов је, путем нарочитог канала, примио листу пет људи из Београда које треба упутити у Лондон. На листи се налазе: др Сава Обрадовић, бивши помоћник министра трговине, Милорад Поповић, адвокат, Здравко Шутеј, син министра Шутеја, Зарија Вукићевић и Драгиша Миловановић. За сва наведена лица донео је Попов својеручно написана писма од Бошка Јефтића. Писмо за Зарију Вукићевића лично је читао мој шеф обавештајног центра. У њему Јефтић зове Вукићевића да одмах крене за Лондон каналом који буде дао Попов, коме се може слободно поверити. Према подацима са којима располажемо, Обрадовић није симпатизер нашег покрета. О Поповићу се ништа не зна, а Вукићевић је наш сарадник. За Миловановића се сматра да је потпуно наш.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Како је оснивач ФБИ украо идеју о невидљивом мастилу од српског Џејмса Бонда?

УКОЛИКО Врховна команда располаже ближим подацима о људима који су у питању, па не жели да неко од њих иде, ово можемо спречити. Молим за детаљна упутства која би се предала пре поласка овим људима. Наведена лица би се пребацила немачким авионом преко Беча и Мадрида у Лисабон, где би их Енглези прихватили. За пребацивање гарантује Попов. Неопходно је потребно да по овом добијем одговор до 28. о. м., пошто Попов тада путује у Париз."

У вези с овим пројектом Саша Михаиловић доставља Дражи, два дана касније, следеће обавештење:

"Извештавамо да је др Попов ступио у везу са Форин офисом преко организације Сили, која је представник масона у свету."

До слања ових људи у Енглеску није дошло, јер се са тим није сложила врховна четничка команда и сам Дража Михаиловић.