УЗ помоћ британске тајне службе Попов одмах почиње да организује Абверову мрежу фиктивних шпијуна, који ће до инвазије Француске кљукати немачки Генералштаб лукаво спремљеном смесом лажних података који су могли да се провере и да изгледају као прави. Душкови сарадници у Лондону, такође двоструки шпијуни, били су Ферда и Дики Меткалф. Тај огромни посао варања Немаца био је у рукама најефикаснијег контраобавештајног тела у доба рата "Комитета XX", задуженог за дезинформације.

"Комитет двадесет" или "двојни крст", што другим речима значи обмана или превара, био је главна институција британске агентуре за обавештајно варање немачке армије и политичког руководства. Већ 1943. сви немачки шпијуни у Британији су били у рукама Комитета, на чијем челу је био оксфордски професор сер Џон Мастерман. Та тајна акција звала се "Мидас".

ЈЕДАН од најважнијих обавештајних послова сер Стјуарта Мензиса и његовог омиљеног тајног агента Трицикла, односно Душка Попова, било је приближавање адмиралу Вилхему Канарису, шефу Абвера, за кога је и сам Винстон Черчил знао да није окорели нациста. Тако је сер Стјуарт Мензис успео да успостави везу са Канарисом, подсети га на некадашњи сусрет са Черчилом и изазове његова антихитлеровска осећања, због којих је касније страдао од самог фирера.

Са друге стране, сам Хитлер и Абвер хтели су да придобију бившег енглеског краља Едварда VIII, јер је он као непоправљиви миротворац осуђивао британску ратну политику.

Радећи званично за Абверову станицу у Лисабону, а илегално за британску агентуру, Душко Попов је савезницима пружао драгоцене податке о активностима немачких обавештајаца и свему што се збивало у Рајху. У томе му је помагао пријатељ Јохан Јебзен, тада већ високи официр Абвера. Не зна се тачно број немачких обавештајаца које је Попов предао савезницима, али у МИ-6 верују да их је било стотину.

СВОЈОМ руком Душко Попов није убио никога, али је још у Београду удесио да погине Божидар, слуга и шофер његовог оца Милорада Попова, који је био плаћен да га као доушник проверава за рачун Немаца. После окупације Југославије 1941. године, Попов се пријављује југословенској избегличкој влади у Лондону и ради као њен службеник за специјалне задатке. Тако је Душан Попов постао троструки агент: за Абвер је био агент Иван; за британску тајну службу Трицикл; за избегличку југословенску владу Душко.

Тако се тајни агент Иван представљао као правни заступник Југословенских бродарских компанија. Његова главна веза са унутрашњом британском агентуром у МИ-6 био је пуковник Том Е. Робертсон, шеф Секције за дезинформације и пропаганду Интелиџенс сервиса. Како је сам признао, у својој књизи, у време рата било је још Срба и Југословена у британској тајној служби:

- Било је још Југословена у британској тајној служби за време Другог светског рата, али су ме замолили да не уђу у књигу. Нису желели рекламу, иако сам сигуран да наше власти знају тачно ко су они. Један је одмах "изгорео", а двојица су успешно радила све до краја рата. Обојица су била у мојој служби. Један је био телепринтериста, а други стручњак за извесне ствари у поморству.

У СВОЈСТВУ правног заступника Југословенских бродарских компанија, Душко Попов је дошао у контакт са неким представницима француских бродарских компанија из Вишивске Француске, који су пак имали контакте са јапанским Генералштабом, који се у то време јако интересовао за могућности и капацитете италијанске ратне луке Таранто.

У лето 1941. Попов је као агент дошао до најзначајније тајне информације у својој шпијунској каријери. Приметио је да је јапански Генералштаб изненада показао велико занимање за италијанску ратну луку Таранто. У Италију је дошла чак и посебна делегација генерала и адмирала из Токија, која је, јапански прецизно, бележила све детаље чувеног британског ваздушног напада који је уништио добар део италијанске ратне флоте у Таранту.

ДУШКОВ пријатељ Јохан Јебзен је, случајно, био водич тим Јапанцима по Италији. Он и Попов су врло брзо дошли до закључка да Јапанци и њихова армија нешто спремају Американцима.

Баш у то време, Абвер шаље Душка Попова службено у Сједињене Државе да оснује нову шпијунску мрежу. Абвер му за пут даје 40.000 долара. И одликује га Гвозденим крстом. ФБИ је похватао све неспретне немачке шпијуне-аматере, регрутоване од локалних америчких Немаца. Душко Попов је тада однео, како сам каже, "Американцима на сребрном послужавнику" вест о јапанској намери да нападну Перл Харбур и најновији шпијунски штос, микротачку.

Шеф Федералног истражног бироа, неповерљиви Џон Едгар Хувер, тиранин и пуританац, апсолутни господар света сенки, то јест свега што има било какве везе са тајним полицијским и шпијунским пословима на територији САД, није веровао Душану Попову.

ПОПОВ је покушао да Хувера убеди да је поштен и патриота. Требало је да, као и у Великој Британији, оснује мрежу немачких шпијуна састављену од агената ФБИ и да је преда Хуверу у руке. Они би даље кљукали Немце оним што Американци мисле да ови треба да знају, а дочекивали би у сигурне руке све нове немачке шпијуне.

Чим је чуо ту идеју Џон Едгар Хувер, навикао на криминалне, а не на префињене шпијунске методе рада, Попова је избацио из канцеларије. Одмах је наредио да се соба Душана Попова озвучи, да га хапсе и приводе што "прелази државне границе САД са женом са којом није венчан, а ради вршења блуда".

У СВОЈИМ мемоарима "Шпијун - Контрашпијун", Попов је описао како га је ФБИ ометао док је боравио у САД по наређењу Абвера иако је ФБИ знао да је Попов британски агент. Он је чак довео себе у ситуацију да Абвер открије да је двоструки шпијун пошто је агентима ФБИ открио тајну микротачке - писања извештаја на простору величине тачке - и апарата за читање таквих порука, као и имена неколико немачких агената.

Писац бестселера Ентони Самерс је објавио књигу под називом "Тајни и приватни живот Едгара Хувера". У њој је објавио да је директор ФБИ тајно пратио Душка Попова, да има тајни досије о Душку Попову, али да је, а то је крај осамдесетих, 90 одсто тих докумената класификовано као државна тајна.

ХУВЕР, који је тада неприкосновено владао ФБИ, закључио је да је Попов само "плејбој" од кога нема користи и наредио агентима да му загорчају живот. Његовим понашањем Американци су били скандализовани. За 14 месеци, колико је Попов боравио у САД током 1942. и 1943. године успео је да потроши 80.000 долара, немилице расипајући тај новац на жене, луксузан стан у њујоршкој Парк авенији и на викендицу у познатом скијалишту на западу САД. О необичним склоностима сведочи и његово тајно име - Трицикл, алузија на секс утроје који је Попов, према досијеу на који се позива Франс прес, радо упражњавао.

Попов у својим мемоарима пише да се суочио са Хувером и натерао га да напише деманти..

МОМО КАПОР О ПОПОВУ

О ДУШКУ Попову је Момо Капор, велики хроничар наших живота писао:

- Душко Попов, који је знао три светска језика - француски (средњу школу је завршио у Паризу, заједно са Кочом Поповићем), немачки (који је научио да би могао да прати постдипломске студије у Фрајбургу) и енглески (који је савладао зарад бизниса), уз то друштвен, шармантан, са добрим везама у земљи и иностранству, сјајно се снашао у овој улози...