У ТИМ немирним временима Вера Пешић тесно сарађује са Шестим одељењем немачке обавештајне службе у Београду. Шеф тог одељења Карл Краус почиње да сумња у њену правоверност. Али тад наступа француски обавештајац Ришар и покушава на сваки начин да Пешићеву чвршће придобије за своју службу. Позива је да пође с њим на краће летовање у Марсељ, пошто би претходно свратили до Париза, где је он морао да поднесе усмени извештај о стању у Југославији.

Када се Вера вратила, Краус поново показује интересовање за сарадњу са мистичном младом женом која се поиграва са обавештајцима по Београду. После сусрета са Немцем јавља нашем Генералштабу:

"Немачка и Совјетски Савез закључиће пакт о пријатељству... Кроз петнаест дана Вермахт ће напасти Пољску."

Такав податак је у том моменту, с почетка лета 1939. године, био невероватан. Потписивање пакта о ненападању са Совјетским Савезом већ је било увелико припремљено између Рибентропа и Молотова у Москви, а напад на Пољску имао је доћи одмах после тога. Пласирање те вести од стране Карла Крауса, преко Вере Пешић, послужило је немачком центру у Београду да открију куда ће све та информација да "путује".

ВЕРА се из резиденције немачког амбасадора упутила право у стан госпође Радмиле Поповић одакле је телефонирала потпуковнику Максимовићу. Испоштовао је правило и тајном радио-станицом у својој амбасади послао телеграм у Лондон, али са назнаком: "Извор није поуздан." Ни руководилац француске обавештајне службе Ришар није могао да поверује. Међутим, 23. августа 1939, када је ова вест обелодањена, Енглези и Французи се извињавају Вери због неповерења.

Немци, који су пажљиво пратили поступке обавештајних мрежа Француске и Британије и хватали њихове шифриране поруке, и сада су поуздано знали за Верину четвороструку игру и хтели да је искористе. Веру Пешић је Немац сматрао својом најважнијом сарадницом, све више је очекивао од ње и плаћао је све боље. Користила је и немачке службене аутомобиле амбасаде или конзулата.

ЗБОГ сумњивих контаката са Немцима млада шпијунка југословенске армије је ухапшена у зиму 1939. године у свом стану. Градски агенти су је одвели у Ђушину улицу, у зграду полиције. Немачка амбасада је оштро реаговала, а Генералштаб краљевске војске је сменио министра полиције др Станоја Михалџић. На крају југословенске власти су попустиле пред немачким притисцима и и Вера је ослобођена.

Тих година у врху Војске Југославије доноси се у највећој тајности одлука о формирању јуришних четничких јединица, на чијем је челу требало да буде војвода Коста Пећанац. Тврдило се да та формација има пола милиона добро обучених четника.Фиреров штаб у Берлину забринула је ова информација и њихов човек у Београду Карл Краус добија задатак да прикупи све податаке о Пећанцу и начин на који он може да се приближи Немцима.

КРАУС је формирао досије "Ханибал" и задужује свог блиског сарадника, обавештајца Ханса, и Веру Пешић да у што краћем року "изуче" све о четницима и Кости Пећанцу. Вера убрзо шаље извештај:

"Коста Пећанац има стан у Београду, али у њему, углавном, живи његов син Милан са породицом. Често борави у Куршумлији, где има своју кућу... У контактима са саборцима говори како се Југославија мора супротставити Немачкој, као 1914. године. Поштује породицу Карађорђевић и вероватно неће прихватити понуду која води рушењу круне. Обожава малолетног краља Петра ... Амбициозан, лукав, користољубив, похлепан на новац, дарове, јело..."

НА ОСНОВУ овог извештаја Краус је донео одлуку да са Пећанцем треба разговарати и нагодити се. Похлепа и сујета су његова Ахилова пета. Вера добија задатак да иде у Куршумлију код Пећанца и пренесе му жељу посланика Фон Херна да се тајно састане с њим и разговарају о сарадњи. Пећанац тражи да се састане са Адолфом Хитлером лично. Вера Пешић му нуди сусрет са рајхсмаршалом Херманом Герингом у Софији. Приликом сусрета са Карлом Краусом војвода добија 200.000 марака и гаранције о тајности сарадње. То му обећава и рајхсмаршал Геринг.

Ради одржавања везе са агентима, Вера Пешић потом све чешће путује у Истанбул, Софију и Атину. Подноси извештаје Карлу Краусу, поверенику Шестог одељења РСХА, али истовремено то исто јавља Бошку Максимовићу из југословенског Контраобавештајног одељења али и британским обавештајцима.

Приступ Тројном пакту прославила је са Карлом Краусом који је рекао: "И кнез Павле је пао на колена. Дао је фиреру очекивани пристанак! Без рата, Југославија приступа силама Осовине!"

ПОСЛЕ пуча, 27. марта 1941. године, генерал Душан Симовић је наредио да се Вера Пешић ухапси као немачки агент. И да се протера у родно село Лебане. Рат је почео. Немци бомбардују Београд и наше аеродроме. У току ратних дејстава, 14. априла 1941. године, колона немачких возила приближавала се Сијаринској Бањи. Карл Краус је дошао да Веру Пешић врати на "посао", јер је "потребна Трећем рајху". Почела је да ради у оперативној групи Гестапоа, којом је руководио управо Карл Краус, односно у Шестом одељењу БДС, које се бавило свим антинемачким делатностима. У инструкцијама за рад је било написано:

"Највећим непријатељима сматрати комунисте, односно такозване партизане и најстроже са њима поступати. Четнике Драже Михаиловића држати под контролом. Остали задаци: разбијање и уништавање масонерије, контрола емиграната, истребљење Јевреја, хапшење припадника антифашистичког покрета и илегалаца, извршење одмазди, репресалија и смртних казни преких судова... руковођење затворима и логорима на Бањици, Црвеном крсту, Смедеревској Паланци..."

У то време Вера се кретала опрезно и увек са обезбеђењем.Међутим, није прекидала сарадњу са Енглезима. Британској служби је предала списак имена 130 агената Гестапоа и Абвера.

ВИШЕ пута је избегла смрт, случајно, или због правовремене дојаве. А ли на путу из Сијаринске Бање ка Медвеђи није успела да избегне заседу коју је поставио четнички командант Владимир Јанковић. Преки четнички суд је донео пресуду у којој се, између осталог, каже: "... Вера Пешић због сарадње са комунистима и шпијунаже у корист Гестапоа, што представља злочин и издају почињену против Њ. в. краља Петра Другог и отаџбине, кажњава се смрћу стрељањем..."

- Многи су интервенисали да се не стреља Вера Пешић. Међу првима немачки војни заповедник генерал Паул Бадер и вођа СС полиције генерал Аугуст Мајснер, преко др Хермана Нојбахера који је, преко Милана Аћимовића, одржавао везу са генералом Дражом Михаиловићем. Да спасу живот Вери настојали су и председник владе генерал Милан Недић и министар унутрашињх послова Таса Динић, као и Фелдкомандантура 809 из Ниша, Крајскомандантура 867 и испостава Гестапоа Лесковца... - пише њен биограф Никола П. Илић.

Стрељана је у зору 18. маја 1944. године. Вера је имала свега 25 година, четири месеца и 13 дана.


УНИШТЕНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

ИЗ АРХИВЕ Обавештајног одељења Генералштаба југословенске војске, који јој је био потпуно доступан када је радила у Шестом одељењу Гестапоа, Вера је уништила документа која би могла њу да компромитују. Из београдске полиције, такође, узела је досије о својим хапшењима и саслушавањима, али га није уништила, јер је представљао сведочанство о њеном држању пред полицајцима Трећег одељења - тврди њен биограф Никола П. Илић.

СУТРА: Душко Попов, највећи српски шпијун