У БЕОГРАДУ Шесто одељење Управе безбедности Немачке развија обавештајни рад у Југославији и на Балкану, стварајући агентуре, посебно у војсци и у полицији. Имало је читаву мрежу радио-станица преносног типа или само предајнике у Београду, Новом Саду, Земуну, Вршцу, Руми, Илоку и Врбасу. Веру Пешић се плански набацује најпре на тајну агентуру британске и француске обавештајне службе, а потом и на немачку мрежу.

Она прилази женама или официрима у цивилном оделу, који посећују ексклузивне барове и ресторане у хотелима "Мажестик", "Париз", "Москва", "Балкан"... Креће се свуда где се окупља отмен свет и састају дипломатски службеници амбасада и представништава разних страних фирми. На тим местима Вера упознаје супруге страних службеника у Југославији и настоји да им се приближи. Прати их по граду и настоји да се с њима сретне "случајно" у трговинама и на другим сасвим обичним местима.

РАЗГОВОРИ са њима су изузетно срдачни и присни, тако да је сваки следећи сусрет још отворенији и спонтанији. На забавама и игранкама Вера се најбоље сналазила. Валцер и танго играла је као прави уметник. Ту јој је највише користило знање стечено у онда најпознатијој београдској плесној школи Марије - Маге Магазиновић, коју је у слободно време похађала. Имала је тело, које је изазивало позорност и интересовање мушкараца.

Била је ненаметљива и тиме је отварала врата и вешто мамила оне за које је служба била заинтересована. Њени "пријатељи" су пласирали вест да ради у Генералштабу, што је увелико побудило интересовање управо страних обавештајаца, са којима је и требало да успостави контакт. Сада су је облетали у намери да јој се приближе, успоставе контакт с њом и придобију је. Притом, немилице троше велике своте новца, а њој управо одговара баш такав "боемски" живот.

ТАКО прилази и Елизабети фон Малцан, супрузи Виктора фон Херна, амбасадора Немачке у Београду, познатој у отменим круговима као Лепа Лили. "Случајно" су се среле у златарској радњи и почеле разговор о огрлици коју је Лепа Лили желела да купи. Лили је инсистирала да заједно гледају представе у стриптиз баровима, а тамо би, омамљена пићем, глумила веселост и раздраганост, грлила и љубила Веру Пешић. Како је Лили имала своје обавештајне задатке, десило се да две шпијунке, једна на почетку каријере, али талентована и добро припремљена, а друга искусна и препредена ударе једна на другу. Улазак у приватни живот амбасадора једне велике земље, суперсиле, огроман је обавештајни успех.

Вера Пешић је потом добила задатак да освоји и обавештајце британске и француске службе који су обитавали у ресторану хотела "Москва".

- Ја сам Горднер. Долазим из Енглеске - рекао је своје тајно име британски шеф агентуре у Београду.

КАДА је мајору Славку Радовићу поднела извештај са свог првог контакта са Енглезом, он јој је рекао да је имала "ватрено крштење", како се изразио, са једним од најефикаснијих британских обавештајаца у Београду, шефом Интелиџенс сервиса у Југославији и на Балкану. Већ на следећем састанку Горднер је директно покушао да врбује Веру Пешић за сарадњу.

- Госпођице, ви знате да је Велика Британија пријатељ Југославије. Наше владе сарађују, а кнеза Павла сматрамо нашим васпитаником, јер се школовао у Лондону, и у родбинским везама је са нашом краљицом... Хоћете ли да радите за нас? Платићемо ваше услуге... Не плаши те се. Наш рад није уперен против Југославије, наша је борба против Немаца и Американаца, против комуниста Руса, који су и ваши непријатељи!

СА ГОРДНЕРОМ се виђала све чешће, и то јавно, чинећи му понекад параван за његове акције у културном животу Београда. Међутим, из контраобавештајног одељења тражили су њене извештаје. У једном од њих је записала: "Енглези настоје да сачувају позиције на Балкану (...) раде на откривању и сузбијању немачке обавештајне службе. Пружају јој отпор на разне начине. У привредном погледу настоје да им конкуришу. Обраћају пажњу на држање виших официра и генерала, министара... Контактирају са лидерима опозиционих странака и финансијски им помажу: раде на придобијању Српске православне цркве против католицизма који је прихватио фашизам (...) Горднер често путује у суседне земље..."

Учила је и уметност завођења, па није било мушкарца који би јој одолео, као на пример, тридесетпетогодишњи инжењер Карл Лотар Краус, судетски Немац, рођен у Чехословачкој. Као СС мајор, постављен је за шефа Шестог одељења Главне управе безбедности Трећег рајха, чији се центар налазио у Београду. Његов задатак је био да "обрађује" Југославију, Бугарску, Грчку, Албанију, Турску, Румунију и Мађарску.

КОНТРАОБАВЕШТАЈНО одељење Генералштаба је одмах организовало праћење Крауса. Направљен је план да му се приближи Вера Пешић и зато је за њу изнајмљен стан у истом кругу зграда. Краусу није могла да промакне појава отмене даме у његовој близини и препознао је као партнерку Лепе Лили. Одмах је двојици службеника дао задатак да прикупе податке о њој и организују њено праћење. После неколико дана на његовом столу је био извештај у којем је писало: "Фројлан сваког јутра одлази у југословенски Генералштаб, одакле излази после радног времена." Убрзо, затим, догодио се "случајни" сусрет. Обратио се на чешком језику, да инжењер, избеглица, судетски Немац, и да ради у Београду. После је почео да говори и српски:

- Ви сте Вера Пешић која ради у Генералштабу. Сутрадан јој је послао диван букет цвећа.

ВЕРА Пешић је реферисала свом шефу мајору Славку Радовићу како је дошло до сусрета и препричала му разговор са Краусом. Мајор је био опрезан: - Само ваш разговор потврђује да неко у Генералштабу ради за Немце. То морамо открити. Ти ћеш неко време избегавати сусрет са господином, да видим шта ће он предузети. Стрпљиво чекај и буди опрезна.

Немачки шпијун је брзо реаговао, позвао је младу даму на излет до Новог Сада, па на један бал, па јој поклонио дивну бунду. Стално је засипао цвећем. Ускоро је добила и прву плату од Немца - 10.000 динара. Тај податак ће разбеснети њене у војној агентури. Пуковник Драгољуб Стојановић је "отпустио" из Генералштаба да би страним агентима Краусу, Горднеру и Ришару послао поруку да је "Вера Пешић откривена и смењена". Генералштаб јој је давао податке који су интересантни за британску, немачку и француску агентуру, а она је извршавала задатке.

За везу са Вером Пешић одређен је потпуковник Бошко Максимовић Макс, искусни контраобавештајац, који је обучио да се жали Краусу, Горднеру и Ришару како нема од чега да живи да би они наставили да је врбују да ради за њихове службе.


ШПИЈУН НА ИВИЦИ БРИЈАЧА

ВЕРА Пешић се кретала "по ивици бријача" и улазила у опасну двоструку игру. Више од две године радила је за енглеског обавештајца Горднера, који је уредно плаћао њене услуге. У међувремену је сазнала да му је право име мајор Јулиус Хан. Вера је као шпијун са лакоћом остваривала контакте. Томе је доприносила и њена све израженија лепота зреле жене. Користила је најфинију козметику коју јој је пропоручивала и набављала Лепа Лили, супруга немачког посланика, облачила се по њеним саветима, тако да је изгледала истовремено и отмено и пожељно.

СУТРА: Вера Пешић између четника и партизана