САД и НАТО одлучују 1999. године да војно интервенишу у Србији и на Косову. Интензивна бомбардовања се врше у оквиру операције под називом Allied Force. Ту операцију Савет безбедности није овластио и она је противна међународном праву. Заправо, све више се указује на међународно хуманитарно право да би се оправдале интервенције кад изостане зелено светло Уједињених нација. Мери Робинсон, висока комесарка УН за људска права, жестоко је критиковала бомбардовања Србије јер је сматрала неопходним да се Савет безбедности изјасни о усклађености те интервенције са Повељом Уједињених нација. Она је додала да би TPY требало да просуди о понашању чланова ОВК, па чак и НАТО, и да се не ограничи само на српске трупе. Захтев је дигао прашину из дипломатског угла, али нико се није обазирао на њега.

Ја сам неповерљив када се војне интервенције оправдавају наводно хуманитарним аргументима. То не значи да се залажем за равнодушност. Али гестикулације типова попут Кушнера или Бернара Анри-Левија пре свега ми се чине као инсценирања њиховог ега, а државе су ретко искрене кад је реч о правим разлозима њихових војних интервенција, посебно када оне уследе након година толерисања, па чак и саучесништва са онима које се спремају да нападну. И у Србији, као касније у Авганистану, Ираку и у Либији, цивилно становништво највише испашта због бомбардовања.

ДРЖАВНА секретарка Медлин Олбрајт се нарочито залагала за оружану интервенцију у Србији. Иронијом историје, њу је у томе веома подржавао први и једини комуниста у историји Италије који је био председник Савета Масимо д'Алема, који је ставио на располагање ваздушне базе и војну авијацију Апенинског полуострва. Неколико европских земаља придружује се НАТО. Француска узима учешће у овом рату, тешко кршећи члан 35 свог Устава који захтева да о таквом поступку већа парламент.

Швајцарска не допушта коришћење свог ваздушног простора за операције у Србији с обзиром на противљење Савета безбедности, у име неутралности, како ће касније учинити приликом интервенције у Ираку. А 2001, приликом рата у Авганистану, Министарство иностраних послова даје зелено светло америчким авионима за прелетање наше територије, под условом да не превозе трупе и оружје. У саопштењу се не каже како је било обезбеђено поштовање таквих рестрикција!

КАД се изузму хуманитарни разлози, интервенција НАТО, коју су затражиле САД, не успева да сакрије своје геостратешке циљеве. Балкан је на раскршћу гасовода, а са друге стране, НАТО очито има тенденцију да се прошири на исток, користећи распад Совјетског Савеза. САД ће уосталом саградити Бондстил (Camp Bondsteel), огромну војну базу на Косову која ће примити око 7.000 војника. Организована је као некакав амерички град, са супермаркетима, банкама, спортским теренима, као и незаобилазним "Бургер кингом".

Постоји сумња да је и ова база послужила као тајни затвор ЦИА у оквиру рата тероризму. Комесар за људска права Савета Европе Алваро Жил-Робл после посете бази, потврдио је да у њој види својеврсну обнову Гвантанама. Сличну изјаву је изнео омбудсман ОЕБС Марик Антони Новицки, који је такође истакао како, у овој покрајини којом управља ОУН, ова база уопште није подвргнута никаквој цивилној контроли.

ТРЕБА додати да је Клинтонова администрација излазила из кошмарног периода због сексуалног скандала председника са младом стажисткињом у Белој кући. После дугог суђења пред Сенатом, Клинтон једва избегава деституцију, 12. фебруара 1999. Бомбардовања Србије почињу мало потом. Бомбе бачене у име моралних императива у сваком случају су представљале изузетну диверзију за овог вишеструко начетог председника. Теорија завере?

Коришћење ратова у циљевима унутрашње политике није новина, и историја то нашироко показује. Држимо ли се истог периода, подсетимо на операцију Infinite Reach, о којој је Клинтон одлучио неколико сати након свог неугодног саслушања пред Великом поротом. Председник, који нам се учинио као пун врлина чим смо на делу видели његовог наследника! Овај ће отпочети уништитељски рат утемељен на ужасним лажима.

ВРАТИМО се Косову. САД и НАТО су биле расположени да баце бомбе на Србију, али нису желели да шаљу копнене трупе. Напади из ваздуха, дакле, али без ризика. Покушавају да нас убеде у ефикасност ваздушних напада који су наводно хируршки прецизни, који би наводно требало да поштеде грађанско становништво. То су бомбе које уништавају, сеју страх и убијају. Хенри Кисинџер је веома строг по питању ове интервенције и додаје: "Стратегија која своја морална убеђења пропагира тек са висине изнад 15.000 стопа већ је произвела више избеглица и жртава него што би могла да произведе било каква друга замислива комбинација силе и демократије."

То ме подсећа на речи које је један дипломата, близак Кисинџеру, сасуо израелском министру одбране Езеру Вајзману (Ezer Weizman) приликом вечере 1979. Критикујући бомбардовања на југу Либана која односе многе цивилне жртве, дипломата му је рекао: Bombing is not a policy. (Бомбардовање није политика)

ЗАПАДЊАЦИ, за то време, не виде или не желе да виде јачање исламистичког радикализма у Босни, који ће такође погодити Кавказ. Заправо, било је више жртава за време и после бомбардовања него пре. Војницима су били потребни савезници на земљи и тако је изабрана "Дреничка група", део ОВК, са Тачијем као једним од лидера. Ипак, до тада је ОВК сматрана терористичком групом, а према извештајима западних обавештајних служби, више њених шефова, међу њима и Тачи, одржавало је блиске контакте са организованим криминалом. Медлин Олбрајт би рекла: "Прошлост је прошлост, гледајмо ка будућности" (речи које су приписане Нелсону Мандели у филму Invictus, наравно, у потпуно другом контексту!).

Тако је легитимитет добила "Дреничка група", на велико задовољство француске спољне безбедности. Немачке, британске и француске службе такође су допринеле јачању и наоружавању Тачијеве групе да би је произвеле у главни елемент косовске будућности, како је замишљају западњачке групе. Ратни шефови ће тако елиминисати са сцене пацифисту Ибрахима Ругову. Он је вероватно био превише слободан, превише културно независан и није се дао уцењивати. Била је потребна стабилна земља, а велика база Бондстил није никако требало да буде оспорена демократским превирањима.

(СУТРА: Тужилаштво у Хагу уништава доказе)