"ЈА не припадам ниједној политици. Желео бих и молим се Богу да нема никаквих подела међу нама него да нам буде једина политика, једини поглед и једини пут - добро нашег народа", рекао је патријарх Иринеј у ускршњем интервјуу за телевизију Храм и додао да нам је "једина нада, једино спасење - јединство међу нама". Просечан човек у овим речима тешко да може да види нешто лоше. Поглавар СПЦ се дистанцира од бављења политиком, на шта је приморан због оптужби да се он и остали чланови Синода пречесто мешају у политички живот државе, али народу жели да буде јединствен и тежи добробити за целокупну заједницу. Међутим, човек који се сматра припадником (случајно) српске елите, интелектуалцем што с висине може да мудрује о свему и свачему - Светислав Басара - у томе види контрадикторност и нешто лоше. Овог апостола аутошовинизма толико су узнемириле патријархове речи да је морао да их критикује у чак две своје посланице. "Грешном какав сам, ђаво ми указа на једну противуречност у Њ. С. - овој говоранцији. Каже патријарх, дошапну ми рогоња да не припада ниједној политици, а овамо се моли за Н. Н. политику, коју само врапци не препознају", написа Басара Кипарски, који у својој премудрости зачудо није успео да схвати да није неопходно да се човек бави политиком или њој припада да би свом народу пожелео јединство, па чак и оно политичко. Човек се може молити и за нешто што није и чему не припада. Нажалост, као и што је демонстрирао, Басара не може да се похвали претераном мудрошћу. Његов успех пре се може објаснити лукавством које краси и "рогоњу" на чије се савете и позива. Пре је лукавством, него мудрошћу издејствовао да га Војислав Коштуница ономад пошаље за екселенцију у Никозију, а превртљивошћу је дошао до тога да га данас назива "референдумским лоповом". Опет из користи. Личне.

ПРИПИСУЈЕ Басара патријарху, ово је и врапцима јасно, и да је политика за коју се моли и залаже - политика Александра Вучића. Врапцима и рогоњи је можда јасно како је Св. Басара дошао до тог откровења, али мени није. Да ли се одао тиме што жели јединство народа и сматра да све мора бити подређено народној добробити? Те тежње Басара види код Вучића, али не и код опозиције? Могуће да је Кипранин у праву што то мисли, али ако је тако, у чему је патријархов грех? Боли очито Басару то залагање за превазилажење подела, пече га као вампира сунце. Никако не ваља да један народ поган колико су Срби буде јединствен.

УПУШТА се Басара и у тумачење Светог писма и у својој премудрости патријарха подучава теологији. "Да је национално јединство - било какво људско јединство, уосталом - било у складу са Божјом вољом, не би га вактиле лично Господ покарабасио и помео језике", пише он доказујући да је негде (можда чак и у Библији) прочитао причу о Кули вавилонској, али да је дефинитивно није разумео, иако би поука те приче требало да је јасна и деци, да не кажемо врапцима. Ако је Басара из тога схватио да Бог не жели јединство међу људима, онда и не чуди што су му рогоњини савети дражи од патријархових. Басара премудри за овакав став потврду налази чак и код Берђајева, па позивајући се на њега, са својих интелектуалних висина патријарху шаље теолошку поуку да "свако јединство које није у Христу, јединство је у антихристу". Он који се позива на рогоњу Србе назива антихристима?! Јасно је да је Басара и Берђајева схватио баш колико је разумео и Свето писмо (можда га је рогоња и ту саветовао и помагао му у тумачењу), али морамо да приметимо да је поставио сасвим нове стандарде у другосрбијанском аутошовинизму. Најгоре досад што је из те секте стизало на рачун Срба биле су оптужбе за нацизам и повезивање с Хитлером. Сада су Срби постали сами антихристи, ђавољи накот с патријархом на челу. Није ли онда чудно што Басара рогоњин не гаји мало више симпатија према Србима? Ова противречност није уочена захваљујући ђаволу.