ТЕК што сам се вратила у Београд из Индије Слободан је требало да иде на Крит. Тамо се почетком новембра 1997. године одржавала конференција шефова држава Југоисточне Европе. Предложио ми је да пођем са њим, да будем у Атини док конференција траје, па да се онда заједно вратимо у Београд. И било је тако.

Конференција на Криту је била један веома успешан сусрет и састанак председника земаља из Југоисточне Европе. Осим што су сви изразили добру и искрену вољу да међусобно сарађују, не протоколарно и формално, већ активно, интензивно и равноправно, са циљем да отклоне све неспоразуме између себе и траже заједнички образац за економски и сваки други развој, тај сусрет је значајан и због договора између председника Југославије и председника Владе Албаније.

ОНИ су око Косова нашли заједнички језик, Фатос Нано, председник Владе Албаније, јавно је изјавио да је Косово унутрашња ствар Србије. Тај њихов успешан контакт и изјава албанског председника Владе били су предмет велике пажње међународне јавности.

Осим тога, на том састанку је улога југословенског председника била веома велика, налазио се у центру свих разговора и договора. Запад је одмах проценио да је стекао услове да постане регионални лидер. Запад нема ништа против да Југоисточна Европа добије свог лидера ако је тај лидер по њиховом обрасцу и избору и, разуме се, под њиховом апсолутном контролом.

Овај лидер, у лицу Слободана Милошевића, није по њиховом обрасцу, а поготово није под њиховом контролом. Доживели су га као опасност. Како да се реше те опасности?

НИЈЕ им заиста дуго требало да ту тачку ослонца нађу на Косову.

Почеле су отворене претње бомбардовањем. У октобру месеца су се у свим престоницама западних земаља одржавале готово спектакуларне конференције на којима су анализирани и образлагани разлози за бомбардовање Југославије. И целе јесени ће на највеће европске и америчке аеродроме слетати специјални авиони са државницима и високим дипломатама који су једни другима доносили пуне торбе аргумената за бомбардовање Југославије, а сва средства информисања западне хемисфере су на својим првим страницама опширно прилагали разлоге за бомбардовање Југославије.

ЗАПАДНИ свет је целом свету наметнуо бомбардовање Југославије не само као главну тему, већ као неизбежан и оправдан догађај. И Београд је поново постао главна светска адреса када су у питању светски мир и светски рат.

Да се радило о интернационализацији косовског проблема сведочи чињеница да је од јануара 1998. до децембра 1998. године Слободан Милошевић примио дванаест министара иностраних послова: Грчке - Теодораса Пангалоса, Турске - Исмаила Џему, Британије - Робина Кука, Руске Федерације - Јевгенија Примакова, Немачке - Клауса Кинкела, Француске - Ибера Ведрина, Пољске - Бронислава Геренека, Данске - Нилса Хелвега Петерсена, Норвешке - Кнута Волебека, Шведске - Лену Хијелм Вален, Аустрије - Волфганга Шисела, Словачке - Ивана Гудеца, Руске Федерације - Игора Иванова.

Заменике министра иностраних послова Руске Федерације - Игора Иванова је примио два пута, а Николаја Афанасјева седам пута. Заменика министра иностраних послова Ирана Мортесу Шармадија примио је и као министра, а и као изасланика председника Катамија са његовом личном поруком. Са личном поруком председника Француске Жака Ширака примио је и политичког директора министарства иностраних послова Жака Блоа.

АМЕРИЧКИ тим, на челу са Робертом Гелбартом, примио је четири пута, Боба Дола једном. Више пута делегацију Европске уније и председницу парламентарне Скупштине Савета Европе Блени Фишер. Више пута представнике ОЕБС-а. Комесара за избеглице, Садако Огату, четири пута. Министра одбране Руске Федерације, Игора Сергејева, два пута. Специјалног изасланика председника Клинтона, Ричарда Холбрука, дванаест пута, његовог заменика Кристофера Хила, једанаест пута. Веслија Кларка, команданта НАТО два пута, као и председника Војног Савета НАТО-а Клауса Наумана. Вилијама Вокера, шефа мисије ОЕБС-а на Косову, примио је четири пута.

А, затим, делегацију Думе Руске Федерације са Сергејем Бабурином на челу, државно-парламентарну делегацију Белорусије на челу са Виктором Шеиманом, делегацију Конференције борачких организација Балкана, делегацију Свекинеског народног конгреса на челу са потпредседником Пенгом Пејуном, председника спољнополитичког одбора италијанског парламента Акила Окету, делегацију кинеске Асоцијације за међународна разумевања на челу са Ју Вен.

ПРИМИО је Ибрахима Ругову и албанске лидере Бајазита Нушија, Махмута Бакалија, Фехмија Аганија и Ветона Суроија. И неколико истакнутих интелектуалаца из Европе и целог света.

У том периоду његови саговорници су изјављивали да углавном подржавају политику Београда према Косову, односно према напорима Србије да се заштити од албанског сепаратизма и тероризма.

Вили Вимер, потпредседник Скупштине ОЕБС-а, 6. марта: "Свако ко се на изјасни недвосмислено против терора и насиља чији је циљ промена граница, понаша се ратнохушкашки."

Лени Фишер, председница парламентарне Скупштине Савета Европе, 13. марта, поводом одбијања дијалога албанских лидера са представницима Владе Србије: "Нема никаквих оправданих разлога да представници албанске националне мањине не приступе отвореном дијалогу."

КЛАУС Кинкел и Ибер Ведрин, министри иностраних послова Немачке и Француске, 19. марта: "Космет је унутрашње питање Србије, које се решава политичким средствима, нема интернационализације."

Бронислав Геремек, министар иностраних послова Пољске, у име своје владе је изјавио 27. марта, да је Косово унутрашње питање Србије и да ту нису потребни никакви посредници.

Председник САД Бил Клинтон 7. маја: "Косово је саставни део Србије."

Ричард Холбрук, Клинтонов изасланик, 23. јуна: "Успешно одвијање политичког процеса на Косову искључује насиље а поготово тероризам."

РИЧАРД Холбрук, у интервјуу немачком листу "Волхе", 2. јула: "Немачка, Швајцарска и Данска помажу ОВК."

Игор Иванов, министар иностраних послова Руске Федерације, 7. јула: "Југославија на предстојећем заседању Контакт-групе заслужује подршку и подстицај."

Кристофер Хил, Холбруков заменик, 5. августа је изјавио да је од изузетног значаја убрзавање повратка цивила у своје домове на подручјима на којима су се одвијале интервенције снага безбедности против бандитско-терористичких група.

СУТРА: УДВОРИШТВО ДИРЕКТОРА "СИМПА"