КАДА сам се вратила из Индије, мој први сусрет био је са Тијанићем у присуству Душка Митевића. Тек је кренуо са "пледоајеом" о трапавости Владе, која не уме да се снађе са демонстрацијама, ни са опозицијом, и тако даље, кад сам га прекинула и рекла да је он део те владе, да је његов ресор у постојећим околностима један од најважнијих, да би он морао сваког дана да се оглашава у вези са демонстрацијама и претњама упућеним Влади и власти у земљи, да је то његова улога као министра информисања, а да он не само што се нигде не чује, него видим да се руга Влади као да није њен део, као да је у опозицији политици у којој као члан Владе учествује.

Ушао је у Владу по својој жељи, нико га није вукао за рукав, ничији кадар није био. Само мој. Није од мене очекивао несагласност, није очекивао да ћу тако резолутно ја од њега очекивати да заступа политику Владе, да буде оштар према опозицији. Први пут наш разговор није био дијалог.

ЋУТАО је збуњен, затечен неразумевањем од мене на чије је разумевање увек рачунао. Не знам ни шта би ми рекао. Превише је било видљиво да сам била у праву. Хтео је да буде члан Владе али није хтео да дели њену судбину, да буде активан у њој, и био је склон да подржава оне који желе да је смене, притом на начин бруталан, неполитички, агресиван и подстакнут изван земље.

"Спасао" га је изненадни Слободанов долазак. Није знао о чему смо разговарали - ни шта је Тијанић започео, ни шта сам ја окончала.

Рекао је, претпостављајући ипак да смо водили разговор о догађајима на улицама и уопште у држави, да у тим догађајима људи показују своје право лице, цитирајући ону народну пословицу "Не пада снег да завеје брег већ да свака зверка покаже свој траг".

А онда је предложио да вечерамо, прешли смо у трпезарију и углавном смо Душко и ја причали о утисцима са пута у Индији.

ПОСЛЕ два дана добила сам писмо од Тијанића. Писао ми је да не може да учествује у политици Мирка Марјановића, да им се разилазе путеви, недостајаће му наши разговори и да имам у виду да је Марко веома осетљив на мене и да о томе водим рачуна...

И отишао је из Владе. Отишао је и из Карићеве телевизије, такође. Не знам где је отишао. Касније сам чула да је отишао и из Србије.

Нисам схватила зашто је хтео да буде министар у Влади са чијом се политиком није слагао, зашто је хтео да води ресор у коме није хтео да буде активан и зашто је очекивао да ће у томе имати моју подршку.

После неколико дана пребацила сам Душку Митевићу што је оне вечери ћутао.

"Нисам могао да дођем до речи од тебе. Рекла си и више и боље него што бих ја. Али био је у шоку. Није се надао. Једва је успео да седне. Да Слоба није наишао а ти наставила, добио би срчани удар."

СВЕ што сам о Тијанићу знала и пре, а и после нашег "растанка" је да је имао смисла за организацију, али да је био лишен смисла за оријентацију. Мислим на јасну и континуирану.

Као млад новинар у Новинско-издавачком предузећу "Политика" био је председник Акционе конференције Савеза комуниста. После, крајем осамдесетих, учланио се у Удружење за југословенску иницијативу УЈДИ, које је формирано у Загребу 1989. године и чији је први председник био Бранко Хорват. Уочи вишепартијског система у Југославији, још док је била социјалистичка, ово удружење је било ван система, тобоже је требало да окупи југословенски оријентисане људе и притом левичарски оријентисане на социјалдемократски начин. Када је формиран вишестраначки систем на првим председничким изборима 1990. године њихов кандидат за председника је био Иван Ђурић. Године 1992. Удружење је прерасло у Грађански савез Србије.

ТИЈАНИЋ је у међувремену почео да ради за хрватске новине - "Старт" и "Слободна Далмација". У својим текстовима се односио критички према политици у нашем друштву, али није било јасно да ли је та критика била упућена политици у Србији или политици у Југославији уопште. У сваком случају та критика је више личила на ругање, имала је грубу шаљиву ноту, понекад је била симпатично духовита. Али у сваком случају није била озбиљна, није била заснована на повезаним чињеницама и одговарајућим аргументима.

Тијанић је на известан начин био родоначелник булеварске, жуте штампе која ће се касније, по степену своје заступљености и агресивности, показати као доминантна, готово као једина.

Тада сам га упознала и почела са њим да се виђам, а касније и дружим.

КАДА је у Србији формиран вишепартијски систем, он се приближио Демократској странци. Не знам да ли је био њен члан, али пошто сам се ја са њим ближе упознала када је формирана ТВ Политика, на моје залагање он је постављен за директора. Међутим, убрзо се показало да је на тој телевизији форсирао Демократску странку и да је за то добијао новац од ње, па је због тога смењен.

ПОСЛЕ смене са ТВ Политика претпостављам да је једно време био без посла и претпостављам да је то време било кратко. Ја сам га тада предложила Богољубу Карићу за директора телевизије коју је он намеравао да формира. Био је критичан према социјализму, али је исто тако био критичан и према приватном власништву, бар према ономе у БК телевизији. Мада се сам као директор те телевизије понашао као њен власник, али наравно изван очију правог власника.

Када сам формирала ЈУЛ зближио се са Љубишом Ристићем, Зораном Тодоровићем, Живком Шокловачким. Често је био у њиховом друштву. Када сам једном отишла у његову канцеларију у телевизију БК да му честитам рођендан, показао ми је на зиду фотографију - он, Љубиша Ристић и Зоран Тодоровић. Рекао ми је да су му то најбољи другови. Не знам да ли је ту фотографију ставио на зид пред мој долазак, или је ту била и раније. Али сумњам да је ту дуго стајала.

ЈЕДНОМ је изборне резултате неких парламентарних и председничких избора чекао са мном у мојој канцеларији у ЈУЛ-у. Било је ту још неколико мојих другова из партије. Нашао се ту и понашао се као међу својима, као међу најближим. Навијао је за нас.

Желео је да уђе у Владу Србије као министар за информисање. Њом су доминирали социјалисти. Али моја улога за његов улазак у Владу је била одлучујућа. Када му се учинило за време демонстрација 1996. да Влада може да падне, отишао је из Владе (и из БК телевизије) и из Србије. Чула сам да је отишао у Босну.