Филм "Балканска међа" толико је узнемирио дубоку државу, овога пута оличену у британском естаблишменту, да један од водећих медија земље која је изродила Алистера Кембела практично захтева забрану емитовања


ОД премијере америчке ратне епопеје "У-571" 2000. године, ниједан филм није изазвао бурну реакцију британског естаблишмента попут овогодишњег руско-српског остварења "Балканска међа". У случају америчког филма, због историјске крађе британских ратних заслуга, реаговао је тадашњи премијер Тони Блер рекавши да филм представља "увреду" за све британске морнаре који су дали живот у борби против нацистичке Немачке. У случају "Међе" огласио се утицајни и угледни "Тајмс", чији је кавез продрман "разочаравајуће нетачним" приказом новије српске историје. Ратнике на првој линији русофобног фронта, који као доказ и аргумент прихватају тврдње Терезе Меј да је нешто "врло вероватно" дубоко узнемирава чињеница да овакво "прекрајање" историје "поткопава регионални мир". Много више него, на пример, када на крају филма "Одметници", за који је сценарио писао Француз Лик Бесон, америчке "Фоке", пошто су побиле хиљаде злих Срба у Босни, седе у кафани и слушају "Бојну Чавоглаве" Марка Перковића Томпсона.

КАЖУ кратконоги Британци у наслову свог текста о "Балканској међи" да је "истина прва жртва српског ратног филма". То углавном и јесте тачно. Није било много истине у остварењима попут "Турнеје", "Терета", или мање познатог "Ако зрно не умре" Синише Драгина, у којем је главни подводач војницима Кфора свештеник СПЦ. Кажу и да је "Путинов режим познат по својим пропагандним кампањама које правдају драстичне акте насиља над малим нацијама и народима без заштите". Не, не мисли се овде на насиље Американаца и Британаца над Либијцима, Ирачанима, Сиријцима, Авганистанцима, Србима... Да не идемо даље у историју. Незаштићени, по стандардима "Тајмса", у овом случају су косовски Албанци, којима није имао ко да помогне током 78 дана бомбардовања и протеривања двестотинак хиљада Срба. Све су морали сами. Исто тако незаштићени били су и Хрвати током "Олује", а и демилитаризоване постројбе Насера Орића којима су за убијање Срба били остали само ножеви.

"КАД се лаж заодене у истину, у опасности су живот и слобода", пише "Тајмс" не мислећи на доказано измишљање оружја за масовно уништавање у Ираку, због чега се 2003. из заседе убио и стручњак за оружје за масовно уништавање Дејвид Кели, који није могао више да крије тајну британских власти. Не мисле ни на Рачак, ни на стотине хиљада Албанаца убијаних на стадиону у Приштини нити на све друге лажи и манипулације под којима су покретане интервенције широм света. Проблем за живот и слободу представља драматизована прича о десанту руских војника на Слатину и недраматизована прича о албанским злочинима над косовским Србима. Једино право кривљење истине које смо ми запазили у овом филму јесте дискретно амнестирање војника у униформама НАТО земаља од одговорности за албанске злочине, јер се они сви догађају пре њиховог доласка на Косово. Ово је вероватно учињено да би филм био прихватљив и западној публици, којој би требало да га представи амерички филмски гигант "Твенти сенчри фокс".

КРИТИКУ "Тајмса" на рачун "Балканске међе" могли бисмо још и да узмемо за озбиљно да овај лист није и раније имао параноичне бисере. Пре свега годину дана, овај медиј је за исте ове ствари - путиновску пропаганду - и својеврсну "контролу ума" оптужио ауторе дечје анимиране серије "Маша и медвед", што је изазвало подсмех чак и у самој Британији.

НЕ БИ Британце и дубоку државу бринуло "кривотворење историје", иако оно овога пута није у њихову корист, све и да га је било (ако занемаримо неколико детаља уметнутих чисто зарад драматизације). Њих брине јавно представљање догађаја из којег је, као што то уосталом и каже један од јунака филма, рођена нова Русија, па самим тим и нови свет, свет над којим они губе контролу. Што у овом "неовестерну", како је филм окарактерисао Божидар Зечевић, "коњица" која доноси спас није америчка него руска. Дубоку државу брине што би мека руска моћ лако могла да очврсне, као што смо већ видели у Сирији и гледамо у Венецуели. То је "дестабилизација" Балкана које се они плаше.