Дошло је време да се коначно поделимо.

Све наше досадашње поделе треба да заборавимо: навијање за ривалске спортске клубове, припадност различитим географским крајевима, слушање другачијих музика, идеологије, сексуално опредељење, афинитете према противницима у II светском рату - све те малецке и безначајне поделе треба занемарити и посветити се јединој правој изворној супротстављености.

Поделимо се, једном заувек: на Наше и Њихове!

Ми не смемо Њима дозволити да буде по Њиховом, него само има да буде по Нашем. Колико год да су гласни, Њихов ће глас бити тиши од Нашег - где год да се то Њихово чује, Наше ће се чути на још више места. Ако Њих има много, Нас ће бити више, ако постоје Њихови захтеви, то је ништа у односу на Наше. Ко Њих уважава, са Нама нема шта да тражи. Ко је на Њиховој страни, нека се на Нашу никад више не враћа.

Знамо ми Њих какви су и шта раде, не могу они Нама ништа да пребацују. Знамо и шта је било кад су Њихови били, да није било Нас у Наше време, од Њиховог се никад не бисмо опоравили. Њима се не сме веровати, јер Њихова реч не вреди колико ни пола Наше, и ко Њихове лажи пореди са Нашом истином, тај је Њихов роб који је побегао од Наше слободе. Сви Њихови кад се ставе на гомилу не вреде као један Наш, зато Њих Наши плаше, зато Нас Њихови блате, зато је Њима стало да се што горе мисли о Нама. И зато ко је икад био са Њима, тај са Нама нема шта да тражи.

Ко се с Њима у коло ухватио, тај се Нама замерио. Ко мисли Њиховом главом, тај не мисли добро ни себи ни Нама. Њихова посла нису Наша посла и ко са Њима посла има, имаће после посла са Нама. Од Њих, а не од Нас, треба тражити одговорност; због Њих, а не због Нас се десило све што се дешава. Од Нас зависи да од Њих ништа не зависи, само уз Нас је спас, јер ако будемо са Њима, тешко Нама свима. Њихови Наше спречавају да Наши Њиховима не дају, зато се Њима не сме дозволити да Нама не буде дозвољено све што се Њима дозвољава. Наши и Њихови се не могу поредити.

Тако Нам је како Нам је због Њих. Јер да је по Њима, Нас не би ни било. Њих шака јада и Њихове бројне слуге Нама би да кроје судбину, па нека чују глас свих Нас да Њихов спас није за Нас. Нас треба послушати и Њих не треба слушати, јер Њима је стало само да наштете Нама, па како Њих само није срамота да Нас само срамоте. Да није Нас, не би било ни Њих. Е па пошто Њима није жао све што раде Нама, неће бити ни Нас који ће жалити кад Њима све то дође на наплату. Све Њих чека оно што су свима Нама наменили.

Нама ни на памет не пада да с Њима преговарамо. Дијалог између Нас и Њих је немогућ, а што треба на душу ставити Њима, јер нема Наше заслуге у томе. Њихови, а не Наши, Њима су забранили сваки контакт са Нама. Шта је Наше, то није Њихово. Нас и Њих ништа не спаја, међу Нама и Њима нема ничег заједничког. Све што је за Нас лоше, Њима је добро, а све што Њихови желе, за Нас је непожељно. Њихови планови за Нас су неоствариви, оно што Њихови сањају, Нашима је ноћна мора. Нек Њих у томе Њихови подржавају, Нама је довољна подршка Наших.

Е па дошло је време за обрачун између Нас и Њих! Ево Нас, ено Њих. Неће више о Нама Њихови одлучивати, неће се о Нашем јаду Њихови забављати, неће се Нашој муци Њихови ругати. Њихова неће до зоре горети, неће Нам више о глави радити, "нека Њих" из Наших уста више неће излазити. Наши знају да, за разлику од Њихових, Нас нико Њихов не може уплашити. Највећа је Њихова грешка што су на Нас кренули, е сад ће Њихови да виде како пролази онај ко се са Нама качи. Колико год да Нас је, Њихова је судбина запечаћена. Победа је Наша, јер Њих чека заслужени пораз.

И кад Нас остане, а Њих нестане, неће бити више како Њима одговара, већ како су Наши хтели. Наши потомци заборавиће Њихове претке, Њихова мрачна прошлост неће сметати Нашој светлој будућности. И ако се Нас пита, Њихови треба да одговарају за оно што се Нама и Нашима десило због свих Њих. И докле год буде Нас, Њихови више никад неће добити шансу. Зато вам је боље са Нама, него с Њима.

Наши смо.

А чији би па били?