ОКРЕНИ-обрни, морамо, поред свега осталог, да се бавимо и језиком, речима. На почетку свега и на крају свега је реч. Како се зове ово што нам се догађа: ваздушна кампања, хуманиратна интервенција, убијање за добро убијених, а ти убијени су колатерална штета. Тако бар каже портпарол НАТО Џејми Шеј. Тај појам значи - споредан, побочни, могло би да се дода у слободнијем преводу и - случајан, ненамерни. Како, међутим, објаснити одсуство намере да се убијају цивили кад се баци велика бомба на стамбену зграду у центру Алексинца, ноћу, ако је и тај детаљ уопште важан. На Сурдулицу. Или на пијацу у Нишу - а уз то бомба је забрањена, касетна. Ненамерно?! Или на мост у Варварину, на вашар, кад је људи и младих на њему највише? Јасна је и очигледна намера, наравно, али овде је реч о поновном убијању и поновно убијању већ убијених. Како неко може да разуме и да прихвати да је споредан и да би његова смрт била споредна, побочна, неважна...

26. април 1999.

ВУК Драшковић предлаже лепше речи и блаже изразе за агресора од оних које се сада користе у медијима. Имали смо ми бројне, па дакле и различите, односно свакојаке непријатеље и агресоре у прошлости, али овај рат и овај агресор су најгори. Најпре, убијају и руше из даљине, невидљиви и без лица, раде то готово из забаве, да ли и из задовољства, или уз оно чувено "ништа лично", притискају дугмиће док жваћу жвакаће гуме, тако да све делује безазлено, чисто и хигијенски, као видео-игра у каквом клубу за разоноду. Свако од тих притискања дугмића, међутим, активира по више десетина и стотина килограма експлозива, и то стварног, разорног а не виртуелног, руши стварне, виталне објекте једне сиромашне земље и убија стварне, живе људе, по правилу цивиле, без икакве кривице и разлога.

Сви претходни агресори и непријатељи су бар излазили на мегдан, лицем у лице, на корак, највише на пушкомет. Није то никакво идеализовање претходних агресора, али желим да кажем Вуку Драшковићу једну сасвим обичну истину: какав непријатељ - такви изрази. Ови, вероватно уз одговарајућу нарко-дозу, хладно погоде путнички воз пун несрећних путника, униште ТВ студио пун дежурних новинара, техничара, сниматеља и осталих, махом младих људи који не раде ништа друго и друкчије него њихове колеге у Си-Ен-Ену, Скај њузу или било којој другој телевизији на свету.

КАКО да достојанствено и достојно, али адекватно и тачно, назовете и означите тога ко је издао наређење, ко је изабрао тај "ратни" циљ, ко је оверио списак и, најзад, ко је притиснуо дугме. Помињу се изрази: зликовци, садисти, дрогирани, ретардирани, варвари, животиње... Ниједан није погрешан. Чак у понеком од њих има оног чувеног српског праштања и олакшавања кривице, или бар њеног ублажавања. Јер, ако кажете да је дрогиран, то му некако дође као олакшавајућа околност. Исти призвук имају и изрази - ретардирани, психопате и сл. Како да се љутимо на болесног човека, макар и злочинца. Ти појмови више иду према сажаљењу него према мржњи и освети.

И који је сад ту израз адекватан? То јесте варварство. Не обазиру се на споменике културе и цивилизације, на болнице и породилишта, лепе и вредне зграде, још лепше мостове, гађају и руше наше градове и погађају фабрике, пале наше резервоаре и рафинерије нафте, изручују тоне експлозива на хемијска постројења.

ТАКАВ је тај агресор, Вуче Драшковићу. Не спорим ти право да критикујеш постојећу и тражиш другу терминологију. Можда си чак и у праву, иако то синоћним иступањем ниси доказао. Уосталом, не разумем како критикујеш "главаре" ове земље кад као потпредседник Савезне владе и сам, формално макар, спадаш у ту категорију од које се ограђујеш. Али то је већ нека друга тема.

Хтео сам да кажем да овај агресор за кога тражиш лепше речи, то не заслужује. Порушили су ноћас и Жежељев мост у Новом Саду, преко којег је од претходног бомбардовања остала само пешачка стаза. Шта би им ти сада рекао, потпредседниче Владе?

УВЕК НА ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ ГЕРХАРД Фриц Курт Шредер, немачки канцелар, похвалио се да је Немачка први пут у својој новијој историји на правој страни у рату. Неинтелигентни Шредер је заборавио, ако је икада знао, једну обичну истину коју зна цео свет: једина права страна за Немце је да ни у једном рату више никада не учествују. У противном, обавезно су и по дефиницији на кривој страни. Као, уосталом, и овај пут.

БОМБАРДОВАЊЕМ српске телевизије Клинтон је колатерално погодио и све друге телевизије на свету. Он је тиме, био тога свестан или не, ударио на свету тачку америчке демократије. Каква год да је та српска телевизија и које год да свако од нас има на њу примедбе, она је за Си-Ен-Ен и Скај њуз часна сестра.

Но, не ради се овде ни о каквој компаративној анализи и сучељавању аргумената - на српску телевизију пала је Клинтонова бомба и побила људе који су тамо радили. Што се истине тиче, њој чак ни НАТО ни Клинтон не могу ништа. Истина није осетљива на њихове "томахавке". Клинтон је све то катастрофално лоше проценио, тако да су га већ сустигла два бумеранга. Ламберто Дини је једном кратком изјавом бацио сенку на 50-годишње славље НАТО у Вашингтону, рекавши да је бомбардовање РТС катастрофалан потез. То после ни сви званичници НАТО нису могли да исправе.

Други ударац је стигао од истог оног Си-Ен-Ена који је медијски припремао агресију, па сад покушава да се искупљује. На конференцији за новинаре њихово питање Клинтону била је директна и лична оптужба: Шта сте осећали док сте оверавали убиство људи са Телевизије у Београду?

КЛИНТОН се упрегао да нешто иоле убедљиво каже, али се још више заглибио у блато из којег се, по мом суду, никад неће одглибити. РТС је легитиман ратни циљ, казао је амерички председник. Није, додао је, објављивао слике српских војника како силују децу!

Да ишта зна о војсци, из које је својевремено побегао, знао би да ниједна права војска то не ради, да ишта зна о Србији и да га о томе није месецима обмањивао управо Си-Ен-Ен, знао би да је то земља позната по својој часној војсци, да ишта зна о логици, знао би да је, проглашавајући српску телевизију за ратни циљ, прогласио све америчке телевизије за ратно средство.

Између осталог, то значи да су, по Клинтону, сви амерички ТВ новинари, камермани и остали сарадници - наши ратни непријатељи, које сваки грађанин треба да пријави војсци да би били заробљени. Срби, међутим, то нити раде нити ће радити јер не гледају на то као онако како им Клинтон сугерише. Срби знају да је Клинтон зла судбина која је задесила и Србију и Америку.