Како изгледа од прекјуче, велики истраживачки тимови могли би кренути према различитим странама света, а у оквиру потраге за новим налазиштима разума. Ове мисије морале би бити покренуте, а после прошлонедељног дефинитивног установљавања да су досадашње количине разума постале недовољне за нагло повећане светске потребе. У великом броју земаља у свету, па чак и у читавим светским регионима, залихе разума истрошиле су се до те мере да то постаје ван сваког разума.

Досадашње количине разума базирале су се на очито недовољној индивидуалној производњи, а која се потом дистрибуирала путем изјава, чланака, књига и осталих видова међуљудске комуникације. Вештачка интелигенција, стидљива ововремена замена за људску, још увек није у стању да производи разум, чак је у извесном смислу и повећала потребе за истим: људска интеракција са машинама понекад доводи и до повећаног губитка разума. Само онај ко нема мобилни телефон - а на њему интернет, друштвене мреже и месинџере - можда се није суочио са овом појавом.

Разум је различито недостајући у различитим областима и тешко је и одредити где је најпотребнији. Ипак, изгледа да је његово највеће одсуство приликом разумног сагледавања потребе очувања климатске стабилности планете. За мање од 11 година - а што је (да би било јасније колико је то кратко) период једнак ономе од почетка светске економске кризе до данас - наступиће датумска климатска "тачка без повратка". После те 2030. године неће бити могуће апсолутно ништа учинити по питању повећања температуре ваздуха и воде, висине мора, пожара шума, суша и олуја и свих осталих последица досадашњег утицаја људи на околину у којој живе. Разумног одговора - а од стране наводно једине разумне од угрожених врста - у овом тренутку нема. То је неразумно, али је то тако.

А и све је јасније које би могле бити потешкоће у проналажењу разума на све четири стране света. На Западу је разум почео видно да понестаје од када је славодобитно објављено да је пад Источног блока означио и крај историје. Отприлике највећу ововремену западну оскудицу у разуму осећа Велика Британија, која месецима не може да пронађе разуман начин да напусти Европску унију и приближи се САД, на чијем је челу ускоро проверљиво разумни Трамп. На Истоку се са потешкоћама траже разумна решења за развој базиран на јефтиној радној снази, несофистицираној индустрији и ауторитарном управљању. Север неуспешно тражи разумни договор по питању морског пута који је изненада настао топљењем тамошње ледене капе. А југ још увек није нашао разуман одговор на питање како да престане са неразумним постколонијалним заостајањем за остатком света.

Разум је, између осталог, супстанца неопходна као основ за појаву разумевања. С тим у вези, посебан недостатак разума осећа се на Балкану, који је одувек недовољно ни Запад ни Исток, ни Север ни Југ. Распарчан на мале интересно супротстављене државе, верски и национално подељен, овај комад географски (али не и политички) европског света тренутно је сведен на функцију пуког извора радне снаге развијенијих земаља. Или, а што је још горе, представља играоницу за нижерангиране бирократе обавештајних агенција доконих војних и осталих сила света. Додатно и трајно оштећен ратовима и криминалом, транзицијом из регулисаног социјализма у регулисани колонијални и партијски капитализам, делимично остављен у вечитој чекаоници за приступ Европској унији, овај простор изгледа неће бити обухваћен проналажењем разума.

И највећи оптимисти се премало надају да би се на просторима Балкана могла наћи нова налазишта разума, а кад се већ оволике деценије нису појавила. Штавише, недостатак разума обилато је надокнађиван великим количинама неразума, а о чему говоре стања у политици, економији, култури и многим другим разума жељним елементима друштава, свих (па сад како год заокружених) територија и држава у којима живи овај нумерички безначајан део укупног глобалног људског света. И тешко да ишта говори да би се по питању проналажења разума нешто на овим просторима могло променити. А било би баш разумно и важно да не буде тако.

Јер чак је и Нови Зеланд, како видимо, свега 17.800 километара далеко одавде.