ДАНАШЊЕ феминистичке активисткиње својим акцијама нам показују да се не боре за права жена, него за наметање једне политичко-идеолошке догме. Оне у том свом науму не штеде ни друге жене ако се с њима не слажу


ОДУВЕК сам сматрао да жена поседује те нежне и суптилне квалитете ума и душе, које су је у тим аспектима чиниле далеко супериорнијим од мушкараца. Стављао сам жену на пиједестал, и у тим особинама ценио сам је далеко више од мушкараца. Дивио сам се у подножју креатуре коју сам уздигао на те висине, и као сваки прави обожавалац, осећао сам се недовољно вредним за објекат свог обожавања - навео је у једном интервјуу 1924. Никола Тесла, најновија жртва борбеног феминизма чији је споменик у Београду оскрнављен паролом "Наука је женског рода". "Али ово је све било некад. Сада, ова жена нежног гласа коју сам обожавао је нестала. На њено место дошла је жена која мисли да је њен главни успех у животу да буде што више као мушкарац - у облачењу, у понашању, у спорту и достигнућима било које врсте", рекао је он, додајући да је "та растућа тенденција жена да засене мушкост знак цивилизације у пропадању."

ГНЕВНЕ јер сматрају да жене нису довољно афирмисане у разним областима, укључујући и науку и цркву, модерне феминисткиње предвођене извесном Нађом Духачек кренуле су у акцију качења кецеља с паролама по "мушким" споменицима. Али шта је госпођицу Духачек, или било коју другу жену спречило да се бави озбиљном науком? Ко је крив што је она магистар женских и родних студија, а не физике? Патријархално друштво под командом мушкараца? Тешко. По свему судећи, нису конзервативизам и патријархат ти који спречавају жене да се баве науком, него је нешто друго у питању. То нам доказује статистика Унеска (2015), по којој највећи проценат научница у Европи има једна од најпатријархалнијих држава - Албанија (52,1 одсто). С друге стране, у земљи која се представља као најлибералнија и "најслободнија", у Холандији, број научница је најмањи и више него упола је мањи него у Албанији (25,4 одсто). "Погана" Србија на овом списку заузима седмо место са 48,8 посто научница и далеко је испред "просвећених" држава, попут Француске (27 одсто), или Немачке (28 одсто). Проблем је што се, за разлику од парламента, у научне кругове не може ући по кључу, него по заслугама.

ОД овога је још вулгарнија и беспризорнија акција качења кецеље с натписом "Абортус је женско право" на споменик блаженопочившем патријарху Павлу. Овде се не ради о борби за своја "права", пошто је абортус у секуларној Србији дозвољен, него о борби против туђих права, борби против слободе да се мисли другачије од онога што налаже феминистичка матрица. И ту слободу, по оваквом феминистичком светоназору, не треба да имају ни мушкарци, ни друге жене. "Боркиње" се не обазиру на осећања жена које су вернице и које поштују лик и дело патријарха, а таквих је у Србији, по статистикама, око три милиона. Госпођица Духачек нам објашњава да СПЦ крши њена права јер не плаћа порез, јер унутар ње жене не могу да напредују и јер јој се меша у сексуални живот. Јел' да? То што је СПЦ у великој мери ослобођена плаћања пореза, а што је случај и с невладиним организацијама, крши њена права? Припадништво цркви је ствар искључиво слободног избора и просто је немогуће да црква било коме на било који начин крши нека права. Ако некоме сметају организација цркве и принципи на којима почива већ два миленијума, слободан је да јој окрене леђа без икакве опасности.

ЗАИСТА, далековид је био Тесла ако је још 1924. године могао да предвиди у шта ће се претворити покрет који је у свом зачетку имао сасвим оправдане и реалне циљеве. Није потребно бити Тесла да би се схватило да у свету постоје два универзума - мушки и женски - који су понекад испреплетани, а понекад паралелни. Пројектовање мушког менталитета на жене и обратно је франкенштајновски подухват из којег се може изродити само монструм. Модерни, либерални феминизам представља једну врсту патологије јер женама намеће императив преузимања мушке улоге и менталитета. Феминисткиње нису жене, оне су социјално конструисана симулација "мушкарца". Оне губе свој женствени универзум, а при томе не успевају да преузму онај мушки. Либерални феминизам данашњице није борба за женски универзум, нити одбрана његове оригиналности, него подухват за уништење оба људска универзума. Један у мноштву фронтова за уништење сваког људског идентитета, од националног и културног до полног, да би се човек претворио у пуког потрошача материјалних добара, што му их продају глобалне елите.