УРОШ је био веома везан за мајку која је сву љубав које је остала жељна пребацила на своју децу. Краљ Стефан умире а да га Урош није добро ни запамтио, имао је свега четири године. Тада на престо ступа његов полубрат Радослав, први син Јевдокије, која је протерана из Србије. Крунисао га је у манастиру Жича његов стриц Свети Сава.

Борба за престо између Радослава, сина византијске принцезе, и Владислава, сина бугарске властелинке, завршила се устоличењем Владислава. Син Бугарке ожењен бугарском принцезом Белославом, превише се приближио Бугарској, што није добро прихватила српска властела, а ни народ. Смрт његовог таста, цара Ивана Асена II, оставила га је без моћног заштитника и властела је искористила тај моменат да прогласи Уроша за краља, 1242. године.

ТЕК када се устоличио на престолу и спровео неке важне подухвате који ће оснажити његову државу економски и војно, Стефан Урош је одлучио да се ожени. Мајка је већ годинама слала доушнике по разним дворовима да се распитују о кандидаткињама, јер је Урош био избирљив и никако није желео да замрси свој живот са више жена и децом из разних бракова. Већ осам година је био краљ и није журио да нађе себи краљицу. Тачно је знао шта хоће: лепу и пријатну девојку, из добре породице али не више по пореклу него што је његова, јер је видео из примера свога оца и полубрата да царске ћерке замишљају да царују и у мужевљевој кући. Одређена разлика у друштвеној лествици може да постоји, али искључиво у његову корист.

Тако је избор пао на Јелену Анжујску, а у тој одлуци помогао му је њен портрет који је кришом за њега насликан. Ипак је лепота жене нешто што мушкарца држи заинтересованим, а он није желео да му пажњу привуче нека лепа дворкиња. Озбиљан и систематичан, питање своје женидбе није могао да реши без детаљних припрема.

КАДА је видео слику лепе девојке у свили и бисерима, знао је да ће се за њу везати и да неће пожелети другу. Да би јој исказао почаст и да би она видела колико је мислио на њу још пре него што их је видео, наредио је да се посаде јорговани. Она је морала да зна да то мноштво миришљавих цветова није самоникло него је посађено само за њу, као што је и младожења коме иде само њен. Тако се њено срце загрејало за будућег мужа још пре него што га је видела.

Иако уговорен, овај брак је био испуњен љубављу и хармонијом. Млада краљица је свим срцем пригрлила свој нови живот. Њен муж можда није био углађен и рафиниран као господа у земљама из којих је долазила, али је његова мушка појава све надокнађивала. Такав какав је био - краљ кога су поштовали и прибојавали га се, према њој је био пажљив и нежан, није крио колико је очаран памећу и лепотом своје жене.

КРАЉИЦА Јелена се није директно мешала у државне послове и није одлучивала, али је њен утицај на мужа, а посредно и на целу земљу, био огроман. Како је долазила из земаља које су имале развијено занатство и привреду, предочавала је Урошу предности таквог начина вођења државе, а он је то прихватао. Тешко да се могла наћи образованија и ученија глава од њене, ни мушка, а камоли женска.

Сматра се да је под њеним утицајем процветала трговина са Дубровником, да су оданде дошле занатлије које су продавале своју робу, али и узимале слуге и шегрте из народа те се тако развијало занатство. Сребро, олово и бакар су биле руде које се добро плаћају, а налазишта у Србији је било, па тако краљ доводи немачке рударе који имају више знања и напредније алатке.

ДРЖАВНА каса почиње да се пуни од развитка привреде, а не од плена из ратова, што представља велики напредак. Велика је вероватноћа да је на Јеленин наговор одлучио да унајми плаћену војску састављену од странаца. На тај начин се ослобађа велики број мушке, радно способне снаге, млади и здрави мушкарци који могу да обрађују земљу, а не да буду у војсци док оранице стоје запарложене.

Тако се уз занатство и рударство обнавља и развија и пољопривреда, и држава почиње да дише и опоравља се. Од исцрпљене, ратовима и унутрашњим сукобима израњављене земље, постаје развијена и економски оснажена. Оживљавање државе и сређивање финансијских прилика омогућава развој уметности, за шта је директно заслужна краљица. Она помаже сликаре, зида и поправља цркве и манастире, оснива дворски црквени хор, позива музичаре који често гостују на двору.

ГОДИНУ дана после венчања, 1251, родила је Драгутина, две године касније син Милутин увећава краљевску породицу, а после њега и Стефан, али је он мајци био велика туга јер је умро као дечак. Затим су се родиле две ћерке. Старија, Брнча, касније удата за жупана Ђурђа, и још једна којој име није забележено, јер се није ни удала.

Краљ Стефан Урош је знао да је направио одличан избор када је за жену изабрао Јелену Анжујску, сада Немањић. Она, напросто, није имала ману. Народ ју је заволео одмах јер је била љубазна и доброчинљива. На двору је била поштована јер није правила ни трпела сплетке. Иако католкиња, поштовала је православну веру и у неком тренутку је прешла у православље, само није забележено када се то десило. Лако је било волети једну тако изузетну особу.

КРАЉ је био срећан човек и владар. Добра породица са живом и добром децом, земља која напредује, због чега га и други владари више уважавају. Он увиђа да су се неки кнежеви превише осилили и укида кнеза Дукље и кнеза Хума, уклања потомке кнеза Мирослава у Захумљу и потомке краља Вукана из Зете. Укида звања великих кнезова и заводи јаку централистичку власт. На документима се потписује као: Стефан Урош, помоћу Божјом краљ све Српске земље и Поморске.

Прво значајније неслагање, када му се Јелена успротивила и радила против његове воље, било је по питању Дубровника, са којим је имао сталних тешкоћа.

У СВИМ тим чаркама његова жена није стала на његову страну већ на страну Дубровника и то је Стефану било несхватљиво. Сматрао је да жена коју толико воли и поштује не може да му ради иза леђа, а Јелена је то радила.

Урош је проширио државну територију на југ и север и увек је желео да присвоји Дубровник али је увек осујећен од Јелене. Чак је у једном тајном писму обећала Дубровнику да ће их обавестити ако краљ крене са војском да их осваја. Једном је Урош то и покушао, али су Јелена и Млеци стали на страну Дубровника и приморали га да одустане.

(СУТРА: Покидана нит мириса најлепшег цвета)