ОД школског дворишта Друге мушке гимназије у којем га је видео, открио и у Звезду послао чувени словослагач "Политике" Димитрије Милојевић, чика Митке, 1952. године, па све до 5. јануара 2019. године када се Драгослав Шекуларац преселио у небески најбољи тим света, испричано је много прича и анегдота.

Неки хроничари Шекијевог времена тврде да би се од новинских текстова и фотографија које су објављене за живота неприкосновеног дриблера, врло лако могла опасати Земљина лопта. Оном другом, правом фудбалском лоптом Шеки је могао све и радио је све. Као и у животу. Тврдио је за себе да може и ван терена да ради све, јер воли да ради баш све...

На крају овог фељтона, ево само симболичног подсећања на неке од изјава из Шекијевих уста којима је он најбоље описао свој живот и своју каријеру.

"МНОГО дугујем мојој Црвеној звезди. У њој сам научио све и добио све. Нешто од тих манира сам касније преносио својим саиграчима, или првотимцима Звезде чији сам био тренер у походу на две дупле круне. Пикси и Дејо Савићевић су били слични као ја. Волели су фудбал и волели су да слушају лепе и поучне приче."

"Данас сви бесне неким лудим и скупим колима по граду. Али, ниједан од тих аутомобила неће бити као моја 'веспа' или 'буба' којима сам се шепурио пре и после сваког тренинга у Звезди. Толико сам се шепурио да сам и у зимским месецима долазио на тренинге на 'веспи', па када ме чувени тренер Аца Обрадовић опоменуо да превише изостајем са тренинга због прехлада, научио сам вожњу на његовим колима на помоћном терену."

"Када је отац Богосав хтео, на наговор пријатеља да ме из Звезде пребаци у Партизан, јер су ко бајаги тамо били бољи услови и сигурније паре, побегао сам од куће скоро пуна два месеца. Тек после много година је ћале дошао на моју утакмицу. Никад му нисам заборавио стрес и нервирање које ми је приредио као клинцу, па му у животу никада нисам набављао бесплатне карте. Увек је морао да их купује."

"КАДА одиграм добру утакмицу нису ми у глави биле само паре, као многим мојим саиграчима који су одмах питали када ће плата или премија. Мени је било најважније да одмах после туширања одем до 'Мадере'. Само да би ме сви видели."

"Оно када сам новчаницом од 5.000 динара брисао ципеле у центру Београда је у ствари била шала намењена мом другару Владици Поповићу који се тада шетао са мном, а био је мало 'тежак' на парама. Тако сам га само нервирао пар секунди и наравно да сам петохиљадарку вратио одмах у џеп. Већ тада сам видео шта у ствари значе чаршијске приче, јер ми се тај гаф прилично обио о главу, пошто су цео Београд и цела Југославија причали како сам бахат и како се спрдам са радничком класом која тешко зарађује за живот, док ја просипам народне паре."


У гарду са животом Фото Документација "Новости" и фото-архив "Борба"

"Био сам трећа година средње школе када је моја супруга била на првој години. Онда сам ја и даље био трећа година, а она друга, па смо на крају коначно кренули у исти разред, када смо се заволели и после велике љубави и венчали."

"У ЖИВОТУ сам прочитао само три књиге. Једна је аутобиографија Милутина Шошкића, друга је монографија коју ми је поклонио Матија Бећковић у знак сећања на њега и Ољу Ивањицки. Треће се не сећам."

"Болестан сам. Боле ме ноге, имао сам неколико операција срца, издају ме полако ноге, леђа, кичма. Крећем се слабо и излазим у град све ређе. Баш због тога се највише дружим са омладином. Па, не мислите ваљда да ћу да се дружим са вршњацима од којих би слушао сличне приче као што је ова моја. Да слушам о истим проблемима. Јок... Нема шансе. Па, ја ни својим унуцима не дам да ме зову деда, већ ме ме зову лаве."

"Мислим да сам готов. Пред умирањем сам. Али и овакав какав сам размишљам како и где да намакнем, макар и да украдем од некога 10.000 долара и одем у Лас Вегас. Макар на десетак дана."

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД

ПРЕ 61 годину, 6. фебруара 1958, враћајући се са реванша Купа шампиона против Звезде у минхенској трагедији, у авионској несрећи живот је изгубило осам фудбалера Манчестер јунајтеда. Два дана раније, на стадиону Партизана, Звезда је ремизирала 3:3, иако је на полувремену губила 3:0, а пошто је први меч у Манчестеру завршен поразом од 2:1, Шекуларац се сетио тог кобног меча.

- Имао сам невиђену шансу у Београду за 4:3. Да је тако завршено играла би се мајсторица у Италији и Енглези не би отпутовали у смрт. Ех, да сам им дао и тај четврти... Код куће немам ниједну своју фотографију на зиду, али имам слику Манчестер јунајтеда из те године - причао је Шекуларац.


КРАЈ