И коначно је, после Путиновог одласка, дошло време за коначни обрачун.

На место обрачуна дошетали су они који су против оних који шетају, као и они други, њима супротстављени. Потом су се једни поделили на оне који шетају левом и на друге који шетају десном страном, док се средина одлучивала на коју ће страну. Ови прекопута њих су се поделили на оне који шетају зато што морају, на оне који шетају зато што немају шта боље, на оне који не воле ове друге што шетају и на крају на оне који шетају једноставно зато што воле испред кога ће дошетати.

Пошто се сад више није знало ко је где на крају дошетао, одлучено је да се направи подела на оне који су за еволуцију и оне који су за револуцију. Ту је неко добацио да није у реду запоставити ни ревизионизам ни статус кво, и таман да се направи ваљана подела на још две колоне, кад се постави питање ко је ту за Запад а ко је за Исток и настаде нова збрка и гужва. После краћег комешања, сви они који су за Запад поделили су се на оне који су за Европску унију и оне који су за САД, док су трећи били и за једно и за друго, а четврти су остали по страни од свих осталих, пошто највише симпатишу скандинавски модел. Између свих њих лутали су германофили, франкофили и остали љубитељи појединачних националних култура, који би можда основали и пету колону, али им се она учинила некако превише издајничка. А насупрот свима њима стајали су наизглед јединствени љубитељи Истока, који су ту јединственост брже-боље пореметили поделом на оне који су за сарадњу са Русима, оне који су мишљења да су Кинези светска сила у настајању и да са њима треба сарађивати, а ту и тамо су се појављивали и инцидентни љубитељи Јапана, Индије, Кореје и тек понеки малобројни будиста. Њих отприлике 300.

Е сад је ту почетак коначног обрачуна био одложен поново, пошто се неко сетио да је занемарена подела на оне који су за замрзнути конфликт и оне који су за компромисно решење. После краћег хаотичног претрчавања из стања претходне поделе у стање нове поделе, настала је деоба оних који су за компромисно решење, а на основу тога што су једни били за размену територија а други нису. На другој страни била је нешто боља ситуација, пошто је тамо тек почело размишљање на тему тога да ли замрзнути конфликт треба схватити као заузимање боље позиције у каснијим преговорима или као почетно стање за будуће војно решење. Ову недоумицу и поделу у најави прекинуло је отварање питања да ли се о овом питању расправља са грађанских или са националних позиција. Ту је настало ново комешање, па су се раније настале групе - које су настале од ранијих група насталих од ранијих група - прегруписале. Али то није зауставило поделу. Национална групација поделила се на оне који подржавају и оне који не подржавају државну политику из деведесетих, док се грађанска опција поделила на оне који су за чисто грађанско деловање и оне који су за политичко деловање кроз опозиционе странке. Ова подела претила је да се настави новим дељењем, кад се неко досетио да није извршена основна подела на религиозне и нерелигиозне.

Последња подела донела је нову конфузију, јер су се религиозни поделили на оне који подржавају и оне који не подржавају црквено руководство. Са друге стране, мимо сваке логике, и нерелигиозни су се такође поделили на оне који подржавају и оне који не подржавају црквено руководство. Ту није био крај, јер су се и религиозни и нерелигиозни поново поделили на оне који су били религиозни за време комунизма и оне који то тада нису упражњавали; и сви они заједно су се још једном поделили на подгрупе оних који сада раде оно што и увек и оних других. И замало да се ова подела оконча, кад ту неко гласно постави питање - "Али људи, да ли овај коначни обрачун треба одржати сада, пре ванредних избора, или га ипак треба одложити за касније?".

Ту је, разумљиво, пропала претходна подела, а да би се успоставила нова. Једни су били за ванредне изборе и излазак на њих, други су били против ванредних избора генерално, трећи су сматрали да на ванредне изборе не треба изаћи, док су четврти били незаинтересовани за изборе генерално. Изнурени свим досадашњим поделама, људи су се кретали ка својим новим групама, не сећајући се више ни где су били на почетку овог коначног обрачуна. И тада се, како то уме обично да буде, пронесе глас да је из Приштине стигла вест да су таксе скинуте, тако да је престао највећи разлог да се ванредни избори одрже. И из гомиле се зачу уморан глас: "Људи, хоћемо ли ми полако кући или не?"

И противно свим очекивањима, нису се направиле две групе. На месту коначног обрачуна није остао нико, па је и он коначно одложен.

До бесконачности.