Републичком фонду

за пензијско и инвалидско

осигурање

Др Александра Костића 9

11000 Београд


ПОШТОВАНИ горњи наслове,

После 364 дана проведених на свом послу, осећам да је време да се пензионишем и да препустим овај посао новој упосленици. У том смислу се надам да ће мој случај бити повољно решен, јер се на овај начин отвара још једно ново радно место и смањује незапосленост. Најљубазније молим, дакле, да ми омогућите да одем у пензију.

Ако већ нисте дошли у искушење да прескочите цео текст овог захтева и да прочитате ко је потписник, дозволите да се на овом месту у свом захтеву представим. Ја сам 2018. година, која је на овом послу отприлике у ово време прошле године заменила своју претходницу. Желим на овом месту да напоменем да мојој претходници још увек није решено питање пензионисања, а посебно желим да напоменем да је разлог за одбијање бесмислен. У случају нас календарских година доказ о престанку радног односа и уплаћивању доприноса од стране послодавца заиста нису нешто што би горњи наслов требало да тражи као допуну захтеву. Макар не кад се узме у обзир кроз шта све пролазимо током свог посла.

А ДА БИ разумели о каквом послу говоримо, само ћу навести неке елементе. За разлику од, рецимо, држава и друштава, где се у неким случајевима ни једна једина транзиција не изврши како треба, ја сам прошле године извела успешну транзицију сва четири годишња доба. Добро, можда је лето мало дуже трајало, можда зима није била довољно снежна и хладна, можда је и све то довело у забуну понеку од особа које постављају новогодишњу расвету. Али пољопривреда није била угрожена, модна индустрија није имала превише сезонских рестлова, животињске и биљне врсте нису изумирале како би могле, а да није било мог труда. За квалитет извршења задатака мојих будућих наследница не гарантујем, али ја сам свој задатак обавила и боље од очекиваног. Те мислим да сам пензију и те како заслужила.

А ДА је само то, него није. За време мог мандата рат у Сирији се смирио и прилив будућих неупотребљивих немачких гастарбајтера арапског порекла се колико-толико смањио. И кад смо већ код тога, за време док сам ја обављала свој посао у истој тој Немачкој је изгласан закон чија је последица да ће радна снага са неинтегрисаног Балкана моћи тражити посао у Минхену и Франкфурту без отежавајућих административних околности. Тиме сам постала таква година каква није запамћена још од времена Јосипа Броза, коме је на сличан начин омогућено да се ослободи вишка незапослених и попуњава споља мањак кућних буџета оних који су ипак остали да изблиза виде финалну пропаст самоуправљања и још финалнији распад Југославије. Извињавам се на дигресији, просто нисам одолела.

ЈА, ДАКЛЕ, мислим да сам своју пензију и по осталим сегментима заслужила. Издржала сам многе локалне изборе без већих инцидената, толике редовне, ванредне и још ванредније конференције за штампу колико-толико без губитка оријентације по питању датума одржавања. Омогућила сам да се мирним путем обележи 100 година од Првог светског рата, а није да нисам имала другачији избор: како на Косову, тако и у Донбасу или на Блиском истоку... Протесте сам одлагала како сам знала и умела, али ко ће толику нервозу и поларизацију држати под контролом, што у Паризу, што у Београду. И већи проценат привредног раста сам имала од својих претходница, молим да се и то убележи, а не да ми се за казнене проценте умањује пензија, ако је и кад је добијем.

МОГЛА бих још ређати своје заслуге, од квалификовања на светско фудбалско првенство, преко игара овдашњих играча у НБА, па ко зна докле - али нећу. Јер једино што желим јесте да на мој захтев хитно повољно одговорите. Те да ми тиме омогућите да у остатку свог живота на миру гледам ријалитије, цокћем испред информативних емисија, активно доприносим несмањивању броја купљених новина на трафикама и књига у књижарама... Као и да из чисте (а толико жељене) досаде разговарам на фиксном телефону са понуђачима бескорисних производа и услуга, истраживачима јавног мњења и партијским кол центрима. Елем, у противном, имате два избора: да поновим свој мандат још једном у маниру "Мрмотовог дана" или да се договорим са својом наследницом да њен посао отаља, а кад се већ овај једногодишњи бенефицирани стаж нити поштује нити признаје. А у оба та случаја, од срећне Нове године нема ништа. Напротив.

С поштовањем, вечно ваша

2018. година