РУСИЈА је, говоре нам, једина препрека за коначно решење косовског проблема. И то јер је, за разлику од доброћудног Запада, оптерећена сопственим интересима, као што је спречавање ширења НАТО-а. А ко се нормалан може противити Алијанси?


"ЈА сам негде прочитала интервју не знам ко је сад пренео, није ни важно, у којем (шеф руске дипломатије) господин (Сергеј) Лавров каже овако, а мени је то, наравно, засметало, 'дошао је тренутак када Србија мора да бира између Москве, Вашингтона и Брисела'. Лавров, министар спољних послова Русије, не би смео себи то да дозволи. И зашто је дошао тренутак да се бира?", објашњава нам бритко перо и блистави ум српског новинарства Надежда Гаће актуелну ситуацију у решавању косовског чвора, и додаје да, за разлику од Русије која, ето, поставља услове и ултиматуме, Европска унија у коју, како каже, "верује, ствари решава искључиво дијалогом", а не казненим мерама. Биће да је побркала Гаће. Биће да је управо супротно. Узмимо да је Лавров заиста изговорио оно што му госпођа Гаће ставља у уста (у последњем интервјуу Лаврова који смо нашли, од 17. новембра ове године, он говори - да је свестан да је Србија "под стравичним притиском да раскине блиске везе с Русијом"), како је могуће да искусној и принципијелној новинарки засмета када то каже Лавров, а не смета јој када исто то говоре из Брисела и Вашингтона. А сви знамо колики су притисци вршени на Београд да се ослободи "малигног руског утицаја" и да се прикључи западним санкцијама против Москве. Можда је ствар у вери. Када људи верују у нешто, онда имају тенденцију да то идеализују. Онима који верују у Бога, Бог је савршен и не може да погреши. Тако је за оне који верују у ЕУ, бриселска администрација безгрешна, чак и када није у стању да обује две исте ципеле (што је био случај 11. новембра с председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером).

АКО није истина оно што госпођа Гаће каже за руске притиске, да ли је истина то што говори за "европски дијалог"? Занемаримо сада "дијалог" који су с висине не мање од 5.000 метара земље ЕУ водиле са нама пре скоро 20 година. Занемаримо и дијалог санкцијама из деведесетих година у којем је, нажалост, учествовала и Русија. Важно је да ЕУ није у стању да проблеме решава дијалогом ни у сопственој заједници и да у оквиру саме "демократске европске породице" постоје притисци и санкције. Тако је било и 2000. године, када су Аустрији уведене санкције јер је на основу демократских избора формирана влада у којој се налазио тадашњи лидер екстремно десне Слободарске партије Јерг Хајдер, тако је и данас, када се уводе санкције демократски изабраном мађарском "диктатору" Виктору Орбану. Тако је и у многим другим случајевима - условљавања, притисци и санкције су основна алатка у сваком "дијалогу" који води Брисел, било да се ради о "демократији", или гасоводу.

НИЈЕ госпођа Гаће једина која то говори. Читав механизам апологета западњаштва упрегнут је у убеђивање и нас, и светске јавности како је Исток проблем, а Запад решење. Како је руско учешће у дијалогу о Косову "сметња", а враћање Вашингтона на сцену "супер", јер, како каже и госпођа Гаће, "власти на Косову ако некога слушају (...) највише слушају глас Америке". Значи, за праведан дијалог и прихватљиво решење потребно нам је да се у дијалог укључе они који све време без икакве задршке подржавају једнострано проглашену независност Косова и иду толико далеко да неколико дана пре званичног формирања "војске Косова" тој војсци шаљу лако оклопљена возила. Сигурно ће бити непристрасни и доброћудни као осиромашени уранијум.

С ДРУГЕ стране, "малигна" Русија која хоће само из сопствених себичних интереса да направи још већи хаос на Балкану и у свету се све време позива на некакво "међународно право". Бесмислице! Ево, погледајмо какав су хаос посејали у Сирији од како су се тамо, на званични позив легалних власти, укључили у борбу против Исламске државе и других исламистичких главосеча. Њихова улога је била толико малигна да су САД морале да прогласе победу над Исламском државом и најаве повлачење својих снага које нико никада није ни позвао да дођу на територију ове и даље суверене државе. Русија је успела да Сирију спасе и од исламских екстремиста, и од САД, и од Израела, и од Саудијске Арабије, и од Турске, и од "европског дијалога". Заиста, на примеру Сирије јасно можемо видети колико Русија може бити сметња "коначним решењима" неких питања. И то не од јуче.