ОСНОВА новинарства је да се никоме не верује на реч и да се све проверава. Проблем је, међутим, када се у тој провери неки извори узимају здраво за готово, а одабир извора којима се верује говори више од саме информације.

Прочитајте још:Министар Стефановић: Упад РОСУ нема везе са решавањем убиства Ивановића

ПОРТПАРОЛКА Европске службе за спољне послове и безбедност Маја Коцијанчич објаснила нам је 22. новембра да је у текућем спору и напетостима између Београда и Приштине одговорност на "обема странама", те да би и једни и други требало да "спусте лопту". Њена изјава сасвим је у складу са дугом традицијом ЕУ да када год дође до неког проблема на релацији између Србије и косовских Албанаца ови потоњи никада не сносе (пуну) одговорност и никада не буду потпуно јасно стављени на стуб срама, као што то буде случај када Београд нешто "забрља". На позив Маје Коцијанчич да "обе стране прекину с провокацијама" председник Србије Александар Вучић узвратио је питањем чиме је то Србија у овој ситуацији "провоцирала" Приштину. И њему и сваком са имало осећаја за логику јасно је да је Приштина испровоцирана фијаском током гласања о њеном пријему у Интерпол, што је резултат енергичне акције српских власти. Акције која је сасвим легална, легитимна и неспорна, једном речју беспрекорна.

Прочитајте још: ВУЧИЋ ПОСЛЕ САСТАНКА: И ко је говорио истину, КФОР или ја? Срби ће жалити једног дана за разграничењем; Брнабић: Не правите хуманитарну кризу (ВИДЕО)

НОВИНАРКА Н1 Јована Штетин-Коцијанчич, пардон Штетин-Лакић, објаснила нам је, међутим, у емисији "Репортери" 22. новембра у чему се налази провокација Београда: "Ја бих рекла да јесу урадили (провоцирали), управо оно што смо данас видели, управо то подизање тензија са помињањем Кфора и помињањем косовских снага". Штетин је говорила о упозорењима које је председник изнео током састанка са косовским Србима у Београду да се оружане формације Приштине прегрупишу и распоређују у близини већински српског севера Косова. Дакле, провокација Београда је у томе што "диже тензије" упозоравајући на потенцијалну опасност од некаквог напада. Све и да узмемо да је њен закључак тачан, поставља се питање да ли се једно овакво упозорење, све и да је потпуно лажно, може ставити у исту раван са потезима које данима уназад повлачи Приштина. Поред погрешних аршина, овде је фаличан и избор извора којим се верује, односно не верује. "Често ове информације буду схваћене као чињенице, од њега се као председника очекује да говори истину и да за све информације које има, има стопостотну потврђеност и доказе", рекла је она оспоравајући веродостојност Вучићевих података који су, по њој, "проблематични, јер нису проверљиви". Неспорна је потреба да се Вучићеве речи доведу у сумњу и да им се приђе са дозом опреза, јер ни он, као ни сви други политичари и политички фактори не говори увек истину. Оно што је проблематично, јесте избор извора којем се у овом случају поклања (показаће се потпуно) поверење а то су привремене косовске институције и Кфор. Она је истакла да је Кфор демантовао наводе о "покрету трупа". "Да ли је истина на једној или на другој страни или негде између вероватно нећемо ни сазнати", сасвим разумно је рекла, али је зато без задршке, позивајући се на часну и истинољубиву косовску полицију, демантовала други један Вучићев навод о малтретирању Срба. Тај деманти она је представила као аксиом.

Прочитајте још: ИЖИВЉАВАЊЕ ПРИШТИНЕ: "Српска солидарност храном" заустављена на Јарињу! (ФОТО)

ГДЕ је истина сазнали смо, нажалост, за мање од 12 сати када су приштински специјалци упали у Косовску Митровицу и похапсили четворицу Срба. Испоставило се да су Вучићеве речи биле сасвим истините, а да су лагали Кфор и "Косовари". У одстуству Штетин-Коцијанчич, пардон, Штетин-Лакић, спин око овог догађаја без много опреза преузели су бројни други београдски медији извештавајући о овом догађају готово искључиво из приштинске перспективе наводећи да је акција била усмерена на хапшење осумњичених за учешће у убиству Оливера Ивановића, а не да се радило о још једној гнусној провокацији. Логика, међутим, указује да је у питању управо ово друго, а треба узети у обзир и да је косовско правосуђе недужног Оливера годинама држало у затвору. Све и да су оптужбе приштинских власти на рачун ухапшених потпуно тачне (што ће, надамо се, утврдити неки објективни суд) за оваквом акцијом није било потребе, посебно у овом тренутку. То је јасно јер су осумњичени већ привођени без икакве помпе непосредно после убиства, потом пуштени на слободу па им је чак у јулу укинута и суспензија из косовске полиције и да су враћени на посао. Са друге стране, ако се већ толико дуго чекало на њихово хапшење, да је било добре намере могло се сачекати још пар дана, да се страсти слегну. Овога су сигурно свесни и у Приштини, а и у команди Кфора, који се својим понашањем поставио као саучесник у овој провокацији. Укус је карактер, рече Хераклит, а укус у избору коме ће бити поклоњено поверење много говори о карактеру.