ДРЖАВНЕ власти биле су незадовољне што су иза патријарха Викентија остали незавршени послови који су одређени да се пошто-пото заврше. А хтеле су и да на челу Српске православне цркве имају патријарха који ће њима бити сасвим лојалан. Зато су се поново укључиле у избор новог српског духовног поглавара.

Заинтересованост за то ко ће бити нови патријарх показале су одмах по упокојењу патријарха Викентија. Председник Савезне верске комисије Добривоје Радосављевић је то отворено рекао на састанку са тадашњим вршиоцем дужности председника Светог архијерејског синода епископом браничевским Хризостомом и епископом тимочким Емилијаном, у Савезном извршном већу 21. јула 1958. године. Када се повела реч о избору новог поглавара српске цркве, владика Хризостом је упитно констатовао: "Влада још није одлучила која је личност најпогоднија за патријарха?!" На то је Радосављевић одговорио: "Влада не бира патријарха, али је заинтересована ко ће бити патријарх и уз добру сарадњу и споразумевање може се избор свршити без потреса."

ХРИЗОСТОМ је предложио да Влада да имена петорице епископа који долазе у обзир да буду бирани за патријарха, а Свети архијерејски сабор ће од њих изабрати тројицу која ће ући у кандидатуру. Председник Верске комисије се томе успротивио, рекавши: "Не, него нека Сабор предложи кандидате - а није тешко да изабере и предложи погодне личности, па ако не будемо имали примедбу - ствар ће бити у реду, јер се нећемо тако замерити никоме."

Имала је Влада свог кандидата, био је то епископ жички Герман. Радила је на томе не само да се тај њен "избор" формално потврди, него и да то не буде видљиво као њено дело. Зато су пре тога челни људи верских комисија обављали појединачне разговоре са епископима, да би се видело њихово расположење, али и стављало до знања каквог и ког кандидата држава жели. На основу једне забелешке у архиви Савезне верске комисије о разговору са професором Архитектонског факултета у Београду Ђорђем Смиљанићем, потпредседником Епархијског савета Архиепископије београдско-карловачке, закључује се да је разговарано и са другим члановима Изборног сабора. Професор Ђорђе Смиљанић је рекао да се на Изборном сабору он неће издвајати, нарочито од "Чика Милана" (проте Милана Смиљанића).

ПОНОВИЛЕ су се сцене од пре осам година, када је биран патријарх Викентије. Овога пута први кандидат за примата српске цркве био је епископ банатски Висарион. Али, пошто то није било по вољи државне власти, речено му је да се повуче, и он се повукао. Државна власт је "изабрала" кога жели. Остало је још само да се тај избор формално спроведе кроз црквени сабор. Уследио је велики притисак на Сабор, односно на изборно тело. Када је на предлог митрополита дабробосанског Нектарија (Круља) донета одлука да се избор одложи са среде на суботу, то је схваћено као - препад.

Докази о притиску на Свети архијерејски сабор СПЦ да се изабере патријарх по вољи тадашњих државних власти остали су сачувани и у архиви Комисије за верска питања Савезног извршног већа. Иако је реч о забелешкама које су исписали сами припадници државног апарата, оне сасвим убедљиво сведоче о притисцима на представнике Цркве.

ДО ЕСКАЛАЦИЈЕ притисака дошло је 8. септембра 1958. године. Председник Савезне верске комисије Добривоје Радосављевић позвао је на разговор чланове Светог архијерејског синода, поводом избора патријарха. Састанку је присуствовао и секретар Милоје Дилпарић. Радосављевић је позвао чланове Синода да се "споразумеју" о процедури "у вези проналажења личности међу епископима које би биле кандидати за патријарха".

Затражио је да још у току тога дана Свети архијерејски сабор СПЦ "необавезно" назначи епископе који би били кандидати. Рекао је да је то потребно да би "држава евентуално оценила да ли су предложени епископи-кандидати такве личности које обезбеђују даљи пут сарадње Цркве и државе". На крају овог састанка "уговорено" је да истог дана, у 19 часова, чланови Синода поново дођу у Комисију и да саопште имена епископа који долазе у обзир за кандидате.

У ЗАКАЗАНО време дошли су сви чланови Синода. Опет су их сачекали председник и секретар Савезне верске комисије Радосављевић и Дилпарић. Епископ браничевски Хризостом, у име Синода, саопштио је саборску одлуку, по којој су епископи вољни да патријарха изаберу "споразумно са државом", али да не могу раније дати имена кандидата, пошто по Уставу СПЦ то право има више од 15 епископа. Епископат је молио државу да изнесе шта има против којег епископа од оних који по Уставу имају право да буду кандидати.

На то је председник Верске комисије рекао: "Држава захтева да један од тројице кандидата буде епископ жички Герман, а друга двојица кога хоће епископат."

Са овим је завршен састанак, који је трајао укупно 15 минута.

СУТРАДАН, 9. септембра, Добривоје Радосављевић и Милоје Дилпарић дошли су у зграду српске патријаршије на састанак са свим епископима. Председник Верске комисије епископима је, између осталог, рекао: "Држава се интересује питањем избора патријарха, јер је то такво место за које мора да се интересује." Образложио је то и речима како "одређени кругови" у земљи и у иностранству, али и "једна група епископа Српске православне цркве" настоје да се успостављена сарадња и нормализација односа између Цркве и државе наруше, а "све то да би се штетило политички земљи".

У тај контекст сместио је и одлуку Сабора о одлагању избора кандидата за патријарха; тиме се, каже, јасно показује и јасно потврђује шта хоће и шта жели једна група епископа. А онда је претећи рекао: "Вара се данас ко мисли да ће тако лако моћи да нашкоди Југославији, а вара се и онај ко мисли да ће држава олако прећи преко ових и оваквих покушаја. Ви сте хтели конфликт, ево вам га. Прихватамо, па ћемо видети ко ће се покајати..."

На крају поручује: "Захтев Владе је да се Архијерејски сабор данас састане и да у светлу ових чињеница размотри своју данашњу одлуку, да спроведе избор кандидата, како је то објављено већ и како је требало урадити, па да се иде даље. Натерали сте нас да изађемо са овим, јер због сарадње задњих година нисмо мислили ово да користимо.

Молим, господо епископи, уколико схватите да је наш став правилан, изволите у току данашњег дана поступити по предњем и обавестити нас. Чекаћу Свети синод у Савезној комисији за верска питања данас у 19 часова. То сам имао да вам изјавим."

СУТРА: НОВИ ПАТРИЈАРХ одобровољава државну власт