ОДМАХ по завршетку Другог светског рата нове државне власти почеле су да се уплићу у послове Цркве.

Свети архијерејски синод у свом извештају за прво послератно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве истиче: "Народноослободилачка војска ушла је у област цркве преко Верске комисије која се појавила као орган Црногорског антифашистичког већа народног ослобођења".

У Верску комисију у Црној Гори ушли су представници три најбројније вероисповести. Од православних, у њој је као председник био протојереј Јован Радовић, а као секретар свештеник Ђорђе Калезић. Комисија је на Цетињу запосела стан митрополита црногорско-приморског, а његов кабинет узела за своју канцеларију.

Под утицајем и на позив Верске комисије, у Никшићу 14. и 15. јуна 1945. године одржана је "свештеничка скупштина", којој је присуствовало 78 свештеничких лица. На овом скупу, поред осталог, донета је одлука да се оснује "привремено свештеничко удружење", које је, истовремено, иницирало оснивање свештеничког удружења на простору целе Југославије.

ПРЕУРЕЂЕЊЕМ државе, нове државне власти желеле су да имају и "преуређену" цркву. Комунистичким властима као да је сметао и национални предзнак у имену помесне Српске православне цркве. Зато је покушавано да се наметне идеја о оснивању - југословенске православне цркве. А то би онда омогућило нарушавање принципа саборности унутар Српске православне цркве и њено "цепање" по границама државних федералних јединица.

Такав захтев први пут је јавно изнет 5. марта 1945. године на заседању "Македонског црквено-народног сабора", који је у Скопљу сазвао "Иницијативни одбор за организацију православне цркве у Македонији". У завршној 7. тачки резолуције износи се захтев који гласи: "Кад се успостави југословенска православна црква - Патријаршија - македонска православна црква ући ће у њен састав као и друге православне цркве у Федеративној Југославији".

ПОКУШАЈИ оснивања Југословенске православне цркве, уместо Српске православне цркве, обелодањени су и на поменутој свештеничкој скупштини у Никшићу, у Црној Гори.

У резолуцији од пет тачака, донетој на овом скупу, износи се захтев "да се православна црква у Југославији организује тако да буду равноправни сви православни без обзира на националну припадност" (тачка 1).

Захтева се, такође, "да свештеничко удружење преузме иницијативу за сазив свештеничке скупштине свих православних свештеника у Југославији ради оснивања централног свештеничког удружења са задатком да хитно регулише положај православне цркве у нашој земљи и односе између Федеративне Југославије и наше православне Цркве, пошто то није учинио данашњи Свети Синод православне цркве и да такво држање Светог Синода не одговара интересима народа и св. Цркве, преко које се не могу спроводити никакве великосрпске шовинистичке идеје" (тачка 4).

РАДИ остварења таквих намена, захтева се преуређење црквеног законодавства, "да се изведе демократско црквено уређење тако да се измене Закон и Устав Српске православне цркве како би се дало право народу и свештенству да директно учествује у избору свих црквених претставника" (тачка 5).

А да би се то остварило, предвиђено је да се уклоне они који су сметња том циљу. Пре свих митрополит скопски Јосиф. Зато у својој резолуцији "свештеничка скупштина" захтева, односно истиче "да не може примити за администратора црногорско-приморске епархије митрополита скопског г. Јосифа", због његовог противнародног рада и због тога што сматра да им је он наметнут, па тражи да администратор буде епископ тимочки Емилијан (тачка 2).

Донету резолуцију председник свештеничког удружења Петар Капичић доставља Светом архијерејском синоду Српске православне цркве, с молбом да спроведе у живот одлуке донете овом резолуцијом. И још изјављује да ће Свештеничка управа преузети управу Цркве до доласка администратора и одређивања архијерејског заменика, за кога предлаже члана Црквеног суда у пензији Милана Михаиловића. При том тражи и да од тада преписка са Епархијом црногорско-приморском иде преко "управе свештенства".

НАРАВНО да се Свети архијерејски синод није могао сложити са таквим захтевима, пошто они нису у складу са црквеним поретком. Зато Председништво Светог архијерејског синода 1. августа 1945. године упућује протојереју Николи Марковићу, члану Црквеног суда на Цетињу, телеграм, с питањем да ли је згодно и када да митрополит Јосиф учини канонску посету Цетињу.

Истовремено и од Министарства за Црну Гору тражи се одобрење да митрополит Јосиф отпутује на Цетиње.

Прота Никола Марковић од Верске комисије на Цетињу добио је писмену инструкцију како треба да одговори на приспели телеграм из Београда. У инструкцији проти је написано: "Одговор на Вашу депешу бр. 1288 од 4. августа 1945. коју сте примили из Београда треба да буде: 'Светом Архијерејском Синоду - Београд. Предлажемо да се придржавате резолуције свештенства црногорског донешене у граду Никшићу 15 јуна т.г. и ми остајемо доследни њеним закључцима.' Предње вам достављамо ради знања и управљања. Секретар, свешт. Ђ. Калезић."

ИЗ ОВЕ инструкције се види, као и из других дописа тадашњих државних органа или организација и појединаца, под утицајем комунистичких власти, како се избегава да се спомене и само име Српске православне цркве. Свети архијерејски синод није неко посебно тело, само за себе, већ је извршни орган Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

Из одговора који је Верска комисија са Цетиња посредно послала било је јасно да је митрополит Јосиф био непожељан у Црној Гори, под таквим приликама. И тако је његов пут онемогућен.

Свети архијерејски синод узео је у разматрање резолуцију са скупштине Црногорског свештенства одржане у Никшићу и тим поводом донео одговарајућу одлуку, која је објављена у "Гласнику СПЦ". Синод је позвао потписнике резолуције и посаветовао тамошње свештенство да се у своме раду строго придржавају учења светог јеванђеља, канонских прописа, Закона и Устава СПЦ и других прописа о раду и дисциплини у Цркви. На крају се упозорава да "пут којим је пошао известан део свештенства Црногорско-приморске епархије не води добру, ни јединству црквеном, већ нереду и расколу у Цркви".


СУТРА: нова власт тражи своје епископе