НЕСПОРНА чињеница да је живот постао незамислив без компјутера, отвара сасвим нове могућности, па и употребу рачунара у ратне сврхе. Више се не сукобљавају масивне, укопане војске, у крвавим и исцрпљујућим борбама, већ се руше веб-сајтови влада страних држава, где се уносе садржаји према сопственом избору, формира се пожељно јавно мишљење... У информациони систем противника непримећено се убацују погрешне информације, које доводе у заблуду непријатеља.

Ратно поље је нестабилно, без чврстих граница, и прожима све поре друштва. Војни аналитичари наводе да утицај политичке власти на војне операције постаје све већи, али је и противречан и често неоријентисан у решавању кључних проблема. Ко успе да придобије сопствена и противничка "срца и умове", или да их не изгуби, добиће рат. У почетној фази "оружаног" напада не може да се искључи ни привредни рат, који подразумева уцењивање, санкције, заплену или блокирање имовине у иностранству, финансијске преваре и слично.

- ЧУВЕНИ кинески војсковођа и војни писац Сун Цу Ву давно је рекао: "Победити противника без битке", другим речима, остварити сопствене циљеве и интересе без употребе војне силе. Савремене економски и војно јаке силе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века заступају исту тезу - објашњава пуковник др Дејан Вулетић, научни сарадник Института за стратегијска истраживања Министарства одбране, у свом научном раду "Одбрана од претњи у сајбер простору". - Савремени сукоб је незамислив без великог броја информација о противнику, сопственим снагама, простору и времену. Међутим, поред предности које пружају, информације су постале и важан циљ за противника.

Мале и изузетно мобилне снаге, "наоружане" информацијама, ударају великом брзином на неочекиваним местима. Победник је она страна која може брже да експлоатише информације, односно, она страна која брже анализира, процењује ситуацију и реагује.

- Савремени ратни сукоби, посебно они после Хладног рата, знатно су другачији у односу на претходне, у којима је доминирала масовна употреба војне силе - објаснио је потпуковник Миленко Врачар, стручњак за међународне односе и безбедност Института за стратегијска истраживања Министарства одбране, у чланку о феномену хибридног ратовања. - На њих је веома тешко применити класични Клаузевицев приступ, који подразумева да рат започиње објавом, те да се заснива на суровим али легитимним поступцима.

ИАКО је у употреби већ десетак година, "хибридно ратовање" није први термин којим се објашњава актуелна трансформације рата, с обзиром на то да је та промена започета много раније, као последица процеса глобализације. Нарочиту важност у безбедносним, политичким и медијским круговима термин је добио после руске анексије Крима 2014. године.

- Условно речено, украјинска криза је прекретница у разматрању концепта "хибридног ратовања" - наводи Врачар. - Не само због задобијања медијске пажње термина, већ и зато што је иза конвенционалних и неконвенционалних активности стајала велика сила, а не недржавни учесници, као у сукобима Сомалији, Либану, Авганистану, Ираку...

Војни аналитичари истичу да је неспособност тадашње политичке елите Украјине да недвосмислено одреди стратешко опредељење између ЕУ и Руске Федерације утицала на ескалацију унутрашњих сукоба крајем 2013. године и на почетак протеста. Створена је атмосфера екстремног насиља на кијевском Тргу независности (Мајдану), која је од краја новембра до почетка децембра прерасла у масовне и насилне свакодневне протесте. Споразум са Русијом о економској помоћи који је потписао тадашњи председник Виктор Јанукович, науштрб преговора са Европском унијом, "проевропски" опредељени грађани Украјине окарактерисали су као издају националних интереса.

ЗАПАДНИ медији одмах су ове догађаје описали као украјинску револуцију, али се војне структуре не слажу с тим да су догађаји на "Евромајдану" одговарали појму револуције, јер она носи радикалну промену друштвеног система. Захтеви демонстраната на "Евромајдану", међутим, састојали су се од залагања за промену власти унутар истог, капиталистичког система. За рат у Украјини могло се рећи да у позадини има наду у "бољи живот" који нуде велике силе. Демонстранти су тражили да се прекину блиски односи са Русијом и да се уђе у партнерске односе са САД и Европском унијом. Ови догађаји умногоме подсећају на обојену револуцију, али према украјинском сценарију.

Улога стварне војне интервенције током украјинске кризе била је мала у односу на економске мере, информативни, сајбер и психолошки рат. С тим у вези, амерички Стејт департмент је истакао да Русија наставља да спинује лажи и неистине како би оправдала своје илегалне акције у Украјини. Тако, на пример, тврдњу Русије да руски агенти нису активни у Украјини, оповргава наводним чињеницама да је украјинска влада у априлу 2014. године ухапсила више од десеторо Руса за које се сумња да су припадници руских обавештајних служби. Истиче и да су многи од њих у моменту хапшења били наоружани.

У ПРВОЈ недељи априла 2014. године, влада Украјине је добила информацију да су руски "гру" официри активирали своје кадрове у Харкову и Доњецку са инструкцијама да се воде протести, заузимају и држе под опсадом зграде владе, одузима оружје из владиних магацина и потом премешта за потребе других насилних акција. Како истичу истраживачи, оно што одражава специфичност украјинског оружаног сукоба јесу утицај глобалног тренда приватизације рата и учешће великог броја плаћеника на обе стране.

Као носиоце информационе кампање посредством медија, на Западу су најчешће спомињани Раша тудеј и Спутњик, као и национални телевизијски канали LifeNews, Росси1, Росси 24, Перв канал, НТВ, РЕН ТВ. Аналитичари, међутим, тврде да су медији само јасно уочљиви елементи у веома широком спектру. Циљ је био стварање доминације информација руске стране, као и ширење панике међу Украјинцима, стварање и одржавање неповерења између украјинске државе и украјинске војске и деморализација војника и њихових команди.

ПРЕМА проценама САД, источна Украјина представља уједно "лабораторију" за будуће ратовање у овом веку. У овом сукобу Русија је искористила свој приступ високософистицираној и ефикасној технологији за нападе, укључујући GPS преваре у циљу савладавања навигације и система вођења.

У рату у Грузији, Русија је погрешно оценила важност информационог ратовања. Јесте изгубила је ту борбу, али је научила лекцију. Војни стручњаци истичу да сада поклања више пажње улози информација у светлу високе технологије, стратешких комуникација и савременог рата. У руској актуелној војној доктрини из децембра 2014. године експлицитно се наводи да је у савременим ратним дешавањима информациона супериорност преко потребна да би се постигла победа на физичком бојном пољу.


ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ И ЗАБРАНЕ

У ОСМИШЉЕНИМ медијским акцијама често учествују познати политичари и друге јавне личности, које утичу на своје следбенике и њихов поглед на догађаје. Према руским изворима, основни принципи медијске кампање су скривање важних информација, заметање драгоцених чињеница у маси бескорисних, поједностављење, потврде и понављање сазнања, "директне" лажи које имају сврху дезинформације становништва и међународне јавности, увођење забране за одређене категорија вести...