КОЛИЧИНА вести које се данас производе, емитују и примају девалвира њихову вредност, гуши свест њених примаоца и чини немогућим усвајање потребних података, објашњавају стручњаци. Штавише, то онемогућава критичко осмишљавање и коришћење информација.

- Јасан доказ мрежног рата је управо идеја да се ми дезоријентишемо - каже Слободан Стојичевић, члан Изборског клуба и преводилац књиге "Мрежни ратови". - Човек огугла кад такве вести пређу границу наше толеранције. Пројектују се дилеме како би се одвукла пажња од других, много важнијих вести, или да би нам једног тренутка све дојадило, толико да кажемо да нас ништа више не занима и да хоћемо да живимо своје мале животе.

Стојичевић каже да се "загушивање етра" врши умишљено и осмишљено. Лаж постаје истина, а медијски произведена реалност може да добије статус стварности. Интернет, односно дигитални медији у целом свету, из корена мења природу и етику новинарства.

- Ова ситуација се користи да би се из опште лавине информација просејала и извукла она која заиста има неки значај - објашњава он. - У оваквом загушеном и запрљаном информационом пространству се одвијају мрежне операције. Информације које имају стратешки значај се не преносе шифровано, већ отворено у медијима. Може их чути свако, али није свако способан да из огромног информационог таласа просеје, издвоји и правилно дешифрује одређену информацију.

СМИСАО мрежног рата је успостављање потпуне контроле над информацијама, што представља централни елеменат ратовања. Нико са сигурношћу не може да каже колико портала делује у Србији, а и свету. Појава лажних медија је масовна и, уколико се ништа не подузме, у будућности ће их бити све више.

- Америка је произвођач велике количине информација, али само они који поседују одређене кодове, кључеве за дешифровање, способни су да их правилно користе - каже Стојичевић. - За одређивање тих својеврсних решетки кроз које се пропушта информациона лавина и одбацује непотребно, у новој теорији рата се користи термин мрежни код. То је сито које одваја информацију од значаја из опште бујице и усмерава је даље по мрежи.

БОРБА ПЛИШАНИХ ЛУТАКА У МРЕЖНОМ рату постоји појам "фингирана борба плишаних лутака" - каже Стојичевић. - У изфингираном сукобу из једног центра се управља и једном и другом страном које се свађају и стварају лажну дилему. На пример, једна страна каже "Треба да продамо Косово", а друга "Не треба да га продамо, него да боље живимо". То људе склања од идеје да се може боље живети а не продавати Косово. Међутим, у овом исфингираном сукобу не постоји та алтернатива.

Тактика "роја" представља напад многих малих "чворишта мреже" против једног "циља". Креће се у наизглед неорганизован напад на истог непријатеља са свих страна. Напад није организован, али је разним средствима створена "клима" за одређену врсту "линча". Један од примера "тактике роја" су тзв. обојене револуције. Постоји инструкција по фазама за ове преврате: масовна психоза, изражавање мотивације, мирни протест, демонстрације, регрутација домаће и мобилизација међународне јавности, политички гнев и политичке промене.

ФЕНОМЕН Арапског пролећа, посебно дешавања у Либији, Тунису, Сирији, па и Египту, треба посматрати и као обрачун глобалног корпоративизма са државама чији су друштвени и политички системи били засновани на концепцији "исламске солидарности и социјализма". Реч је о планетарној појави коју је преминули руски филозоф Александар Панарин описао као светску социјалну контрареволуцију, односно планетарни рат глобалистичке елите против установа социјалне државе у свим културама и традицијама, без изузетка. Корпоративна елита такве процесе подстиче и у сопственим друштвима.

- Углавном су Сједињене Америчке Државе наручилац оваквих промена - каже Стојичевић. - И друге државе покушавају да воде мрежни рат, али немају толике ресурсе као Америка и немају довољно упорности. Доласком Доналда Трампа појавио се појам "дубока држава". То је резултат невладиног, можда је боље рећи "ванвладиног" или "мимовладиног", ултралибералног мрежног повезивања и мрежних техника и у самом америчком друштву. Уз помоћ прикључивања мрежа друштвених заједница у своје технолошке моделе, амерички стратези постижу унапред пројектоване и задате резултате.

КОРИШЋЕЊЕ унутрашње енергије друштва за рушење државе и освајање територије главни је механизам мрежног рата, који се још назива "рат шесте генерације".

- Рат се води неприметно, а победа је тако ефектна и очигледна да никакво оружје, па чак ни најсавременије, ни војна техника немају реалну примену - објашњава Стојичевић. - Свргавање владајућих режима, "обојене револуције", контрола над територијом, инсталирање војних база и промена друштвене свести маса само су неки од резултата мрежних операција које се воде до почетка одвијања неког догађаја, за време његовог трајања и после тренутка када се он одигра.

Русија и Кина већ годинама траже да се организује међународни правни систем који би регулисао интернет, као што је урађено са питањима свемира или међународних пловних путева.

- Америка опструише ове иницијативе. Кичму мреже интернет чини седам "пршљенова", и сви су у власништву и под потпуном контролом Американаца - објашњава Стојичевић. - Међународни комитет за домене је формално постао "независан", али и даље је под потпуном индиректном контролом Американаца. Они могу, по својој вољи, у било ком тренутку, да искључе неки од домена, а Кина је чак била принуђена да направи свој "велики кинески интернет зид" - пројекат "Златни штит".

ОД ПОЧЕТКА 1990. почела је масовна "грантоманија" на просторима бившег Варшавског блока и Балкана. Разни "грант оператори", Сорош и други владини и невладини донатори почели су масовно да дају поклоне у новцу и на друге начине. На тај начин су "везали" за себе огроман број организација.

- Активисти ових друштава практично су купљени, јер су добијали материјалну помоћ од атлантистичких мрежа - тврди Стојичевић. - Хиљаде наизглед невиних истраживања јавног мњења, конкурса за студентске и научне радове, грантова за научна истраживања, студијских путовања, хуманитарних акција, понекад чак и "истраживачко новинарство", куповина су обрађених информација и инсталирање "сензора" у нападнутом друштву, који ће предано и непрестано сондирати друштвену климу и друштвене тенденције, а да најчешће тога и нису ни свесни.

Одређене снаге у нападаном друштву се манипулишу и ангажују у потребним смеровима.

- Ово не мора обавезно бити конкретан "ангажман" на проатлантистичкој страни - каже Стојичевић. - Могуће је пажљиво и нејавно, на пример преко "инкогнито донатора из дијаспоре", подржавати и стимулисати ултранационалистичке снаге у друштву, а њихово деловање ће већ изазвати реакцију и мобилизацију националних мањина и грађанског друштва у потребном смеру.