УКРАЈИНА оптужује Русију за хакерски напад, "Хакери украли 90.000 и-мејл адреса америчке војске", "Русија је хаковала изборе у САД!", "Шпијуни ЦИА краду информације из Кремља!", "Русија сарађује са Викиликсом", "НСА шпијунира немачку канцеларку Ангелу Меркел", само су неки од наслова који пуне новинске ступце светских медија.

И Русија и Америка су уложиле милијарде долара у јачање војске, али им највећа опасност прети из најобичнијег компјутера. Дмитриј Песков, портпарол Путиновог кабинета, открио је да Кремљ свакодневно трпи хиљаде хакерских напада, а афера са руским хакерима у САД говори да им ни они не остају дужни. Русији се на терет ставља, мада без опипљивих доказа, саботирање кампање Хилари Клинтон, али скоро да не постоји држава на Западу која није била суочена са "сајбер нападима" из Русије: Велика Британија се жалила на пораст активности руских хакера, док су сајбер нападе пријавили Турска, балтичке државе, Украјина, Грузија, Пољска, Чешка Република, Бугарска, Финска, Шведска... Остатак света најбоље је осетио моћ америчких хакера и технологије када је откривено да НСА може да шпијунира сваког човека на планети, а једна од шпијунираних била је и немачка канцеларка Ангела Меркел.

АМЕРИЧКИ аналитичари, а међу њима и Пол Крејг Робертс, закључили су да САД увелико воде сајбер рат против Русије и Кине, а да је то тачно, сведоче и претње из Кремља да ће забранити "Фејсбук" и "Твитер" на територији Русије. Прошле године је московски суд укинуо највећу светску професионалну онлајн мрежу "Линкедин", у власништву "Мајкрософта", јер крши законе о приватности података Русије. Русија je наложила свим страним компанијама да све податке у вези с пословањем у тој земљи морају да складиште на њиховој територији, односно да њихови сервери морају бити тамо. Одлука је донета како би грађани Русије били заштићени од присмотре америчке Агенције за националну сигурност (НСА), коју је разоткрио Едвард Сноуден. Компаније међу којима су "Гугл", "Епл" и "Вајбер" наводно су већ преселиле део својих сервера у Русију, али "Твитер" и "Фејсбук" су одбили да играју према руским правилима.

- Интернет је идеално окружење за вођење мрежног рата - тврди Слободан Стојичевић, стручњак за спољну трговину и један од експерата "Изборског клуба". - То је разлог зашто САД интензивно раде на ширењу интернета по целом свету. Тамо где нема инфраструктурних основа, интернет се шири помоћу дронова, аеростатних балона или сателита.

И РУСИ и Американци се слажу у томе да највећа опасност прети од кинеских хакера, који су постали махери у крађи интелектуалног власништва. Специјализовали су се за нападе на индустријске комплексе.

Према званичним подацима, два одсто корисника "Твитера" ствара шездесет одсто садржаја на тој друштвеној мрежи, а пет одсто корисника чак 75 процената. Подаци су слични и за остале друштвене мреже.

- Ко су тих пет или два одсто активних корисника који имају снаге, времена, новца и других ресурса да стварају и постављају све те мемове, статусе, сличице, филмиће, скечеве, коментаре, одговоре на коментаре, одговоре на одговоре? - пита се Стојичевић. - Без потребе да се дубље улази у објашњавање, можда је једноставније погледати оглас за такве "ботове" и "тролове".

ЕКСПЕРТ за информационо ратовање др Игор Панарин из Русије често истиче да је главна опасност од дигиталних комуникација заправо у класичном дезинформисању јавности и активностима обавештајног карактера. Панарин је одавно упозоравао да разни агенти на друштвеним мрежама шире полуинформације и дезинформације о важним горућим питањима у вези с Русијом и, уопште, целим светом. Информације се често пласирају анонимно, врло брзо и лако се шире, а тешко спречавају и демантују, што омогућава и олакшава манипулацију.

- Убијање, дискредитовање и вређање људи у виртуелном свету никада није било лакше - објаснио је писац Григориј Свириски. - Све је као у видео-игри: не видите раскомадано тело непријатеља, нити његов поглед. Уништити нечији живот могуће је уз само неколико кликова мишем.

ПОЗНАТО је да под утицајем емоција - хумор, љутња, јака радост, афекат, смех - човек може прихватити информације и донети одлуке које не би у нормалним околностима.

- Постоје психолошки филтери који сортирају информације - каже Стојичевић. - Искуство, схватање добра и зла, морал, поштовање закона и логика заустављају и одбацују неправилне информације. Филтери се, међутим, могу неутралисати на неколико начина. Уз помоћ емоција, штетна информација може ући у процес доношења одлука. Доношење одлука и размишљање су веома напоран процес за организам, тако да човеков разум штеди енергију тиме што препознаје раније спознате појмове и односе и лакше их пропушта кроз мисаоне филтере без детаљних провера. Чак и ако ове информације противрече свему другом. Јер, ако човек види нешто што већ познаје, не укључује логичку проверу.

У ИНФОРМАЦИОНОМ рату користе се и психолошки ефекти, а најефикаснији су "ефекат прве љубави" - где се по аутоматизму верује ономе што се прво сазна, "ефекат стада" - када човек инстинктивно верује у оно у шта многи верују, "социјалност информације" - када човек више верује другим људима него агенцијама или саопштењима, ефекат "држ'те лопова" - када је добро оптужити први, јер ко се правда тај је крив, "негативан ефекат" - када се више верује негативним информацијама, и "визуелни ефекат" - када се више верује информацијама које су праћене илустрацијама или видео-материјалом.

- Управо на овим изворима информација се специјализују "бот-мреже", "трол-мреже" и "алгоритми рејтинга" на интернету - каже Стојичевић. - Многоструко понављање исте приче код човека ствара утисак да "сви тако мисле" и активира се "инстинкт стада". Прва се усваја информација на врху рејтинга, ефекат "прва љубав" и све касније информације се оријентишу на њу, а стварањем илузије значаја информације корисници несвесно и полако почињу да прихватају жељени ментални склоп и ставове. Циљ оваквог информационог рата је увек само један: сервирати човеку одређену идеју и усадити му мимо психолошких филтера који га бране у нормалним околностима.

ФАБРИКЕ ТРОЛОВА И КРЕМАЉСКИ КОМИЧАРИ

ЧУДОВИШТА, која у причама и легендама проузрокују разне штете, постоје и у виртуелној стварности. Они су интернет-тролови. Има их свуда. Анонимни су и често злобни. Праве проблеме на форумима, друштвеним мрежама и саботирају блогове. Њихов циљ је - ометање комуникације на интернету. Неки од њих чак вређају учеснике дискусија или избацују расистичке пароле. Тролови све знају боље, гунђају, нервирају, гњаве... У Русији постоје "фабрике тролова", које су специјализоване за слање критичких и непожељних коментара "Фокс њузу", Си-Ен-Ену", "Хафингтон посту"... А један од најновијих изума руске пропаганде су "Кремаљски комичари". Њихов задатак је, ако не да дискредитују, онда бар да исмеју политичаре који нису у добрим односима с Кремљом.