СРПСКА православна црква једина је институција која је преживела распад Југославије и на читавом простору остала јединствена. Зато је на удару религијског интервенционизма да се распарча. А тај религијски иде паралелно са војним, економским, политичким, дипломатским и другим видовима интервенционизма против српског народа.

Историчар Александар Раковић овако је објаснио притиске којима је СПЦ изложена на простору од Македоније до Црне Горе. Уверен је да иза свега стоји политика, јер како другачије објаснити да до данас остаје отворено питање канонски непризнате Македонске православне цркве, као и проблеме у Црној Гори.

- Српска православна црква је тренутно једина српска институција која је присутна на Косову и Метохији - каже Слободан Стојичевић, спољнотрговински експерт који проучава и мрежне ратове. - Зато је, између осталог, њено разбијање геополитички циљ евроатлантских мрежних структура. Пажљиво се плете мрежа око црквених религијских невладиних организација и плански окива ради каснијег распарчавања.

УПРКОС покушајима српских непријатеља СПЦ је успела да остане заштитница српске идеје и српског заједништва кроз векове.

- Последњих деценија, међутим, постала је предмет промишљене, планиране, подмукле, перфидне и потпуно нове врсте напада - истиче Стојичевић. - Мрежни напади на СПЦ и покушаји њеног одвајања од народа пажљиво су испланирани и стрпљиво се остварују већ годинама. Кроз промовисање "разних видова духовности а не само црквене затуцаности" и "кућне духовности и славских традиција" смањује се број верника. Насупрот "црквеној религиозности" стварају се "модерни нецрквени православци". Број верника се смањује дискредитовањем црквене организације, као и свођењем православља на "србовање".

СТОЈИЧЕВИЋ је уочио да спољашњи напади на СПЦ нису ни изблиза толико опасни колико мрежно, околоцрквено деловање невладиних организација које је подрива изнутра.

- После петооктобарских промена веронаука је враћена у школе, а власт је наставила материјално да подржава СПЦ - каже нам. - Чак је уведена и "буџетска линија 481" којом је СПЦ, заједно са спортским удружењима и НВО, постала редован прималац новчаних средстава од државе. Ако се погледа из перспективе мрежних техника дарежљивост државних органа уз благослов "иностраних консултаната" је само "отварање објекта" и "стварање граничних услова". Финансијским уплитањем, постигнуто је неколико циљева - свештеници су постали "дужници државе", а отворен је простор за питање зашто се део пореза неправославних пореских обвезника троши на цркву.

САГОВОРНИК "Новости" претпоставља да ће следећи мрежни напад на СПЦ бити покушај стварања "косовске православне цркве".

- Тај напад је тек у повоју, али Рамуш Харадинај је у недавном интервјуу, поред осталог, изјавио да "Косово" нема спољну политику већ да спољну политику води Америка и да имају православне албанске цркве - каже Стојичевић. - Помислио сам да говори о Албанској православној цркви у јужној Албанији, али сам касније схватио да је имао у виду своју "косовску православну цркву" коју би Американци створили по угледу на "Мирашевку" у Црној Гори.

И раније су неки аналитичари говорили о дробљењу СПЦ на на седам-осам малих црквених заједница. Једна од њих би била такозвана Православна црква Косова. Пут за тако нешто је већ познат: Православна црква у Црној Гори.

О ТАКВИМ намерама, упозорио је још 4. фебруара 2009. године др Срђа Трифковић у интервјуу за франкфуртске "Вести": "Крајњи циљ Приштине јесте успостављање косовске православне цркве, уз налажење макар симболичног броја српских свештеника и једног или два јерарха спремних да то и прогутају у име опстанка јер ће прећутна, али јасна претња шиптарских власти бити да несарадња повлачи коначан нестанак. Чућемо тада и аргумент да су и Грци такође подељени у више јурисдикција детерминисаних политиком (Цариград, Атина, Никозија, Јерусалим) што им не мења ни духовни, ни културни идентитет."

- У свему овоме још је нејасно како ће се понашати архијереји СПЦ имајући у виду неслогу која се види и кроз чињеницу да неколике одлуке Сабора поједине владике не поштују, као и рашчињење епископа рашко-призренског Артемија Радосављевића - објаснио је пре извесног времена историчар Вељко Ђурић Мишина.

- ИСТО тако, остаје питање да ли ће ти архијереји бити спремни на разноразне уступке под изговором да "треба спасавати што се спасти може". Ово добија на снази јер се већ чује флексибилност у стилу да је битно да Косово и Метохију задржимо у духовно-метафизичком смислу, док су физички посед и територијално политичко устројство световна, то јест пролазна ствар. Управо тако желе и да чују у Вашингтону, Берлину и Бриселу.

У мрежним ратовима помињу се операције базиране на ефектима, а шта би то могло да буде, примером објашњава Стојичевић:

- Пре двадесет и пет година у Београду је оснивана Кредибел школа, коју је у почетку финансирала Кредибел корпорација. Када је новац престао да стиже, школа се нашла пред затварањем и у тим околностима региструје се као удружење грађана под именом Београдска отворена школа (БОШ). Одмах је наишла на велико разумевање Фонда за отворено друштво.

ПОДСЕТИМО, Фонд за отворено друштво је назив за некадашњу Сорош фондацију Југославија, америчког милијардера Џорџа Сороша, којој је Врховни суд Србије забранио рад због "давања подршке развоју демократског друштва".

- Са новим профилом школе већ следеће године су се нашли и нови покровитељи, а Сорошев институт наставља да укључује БОШ у мрежу невидљивих колеџа - објашњава Стојичевић. - Невидљиве колеџе је већ разгранао по Мађарској, Пољској, Литванији, Словачкој, Молдавији, Киргистану... И тако долазимо до почетка "црквене приче": БОШ је од 22. до 24. септембра 2000. организовао међународни округли сто: "Интеррелигијски дијалог као вид помирења у југоисточној Европи".

ОВО је био први скуп овакве врсте у Србији, који је, после више година окупио стручњаке за религију са простора бивше Југославије.

- Од тада БОШ између осталог постаје - Истраживачка установа посвећена изучавању алтернативних облика образовања и истраживањима религије. Следећа "каскада" је улазак у "религијске кругове": стварање портала "Вера-Знање-Мир" као део регионалног интернет- пројекта "Интернет у функцији верског образовања и помирења у бившој Југославији" - говори Стојичевић.

- Каскадни психолошки ефекат реализује се од Фонда Сороша и мреже "невидљивих колеџа", преко преузимања школе, па до разговора са верницима у манастиру уз благослов патријарха Павла.


ПОМОЋ ЕКУМЕНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

- ВЕРОВАТНО нико није помислио да ће уписивањем великог броја девојака на Богословски факултет отворити широко поље рада богатим невладиним, екуменским, лезбијским, организацијама и грант оператерима - каже Стојичевић. - Екуменска иницијатива жена је "грант оператер", односно добија грантове и помоћ од великог броја донатора, а онда их дистрибуира мрежи својих партнерских организација из области женских права и теологије по целој Србији. Нашао сам да богословске организације у Србији, па и теолошкиње, добијају грант од четири хиљаде евра од Екуменске иницијативе жена из Хрватске, коју финансирају неке лезбијске организације.