ПРОМЕНЕ у Србији од почетка транзиције само наизглед делују као стихијске. Многе нелогичности приписујемо "случајностима" или "потребом да се много уради у кратком року" или "жељи да се што пре донесе бољи живот грађанима". Али, очигледно је да то није објашњење зашто се у неким областима напредује осмишљено, брзо и ефикасно, а у другим, често много важнијим, помака нема. Проблем не само да се не решава, већ се још више компликује и запетљава. Тек сада после година и година "транзиционих промена" сагледава се техника њиховог извођења: иако су се мењале владе, инострани креатори су остајали исти.

До овог закључка дошао је Слободан Стојичевић, који већ дуже време истражује мрежне операције које се догађају на простору Србије. Овај стручњак за спољну трговину пише књигу о мрежном рату у Србији - стратегији освајања и потчињавања других држава стварањем огромног броја невладиних, друштвених, идеолошких и инструментализованих мрежа, разних научних, професионалних, аматерских, интересних организација.

- Нису ово "теорије завере", нити неки "тајни планови и стратегије", све је јавно декларисано, истина ненаметљиво, у званичним америчким документима - објашњава Стојичевић. - То је најновија војна доктрина Пентагона, која омогућава победу над противником и освајање његове територије често и без испаљеног метка.

ОЧИГЛЕДНОСТ техника мрежног рата против Србије и српског народа и даље не даје одговор на питање који су амерички геополитички интереси на овом простору.

- Наш народ је нападнут као нација без обзира на то у којој држави живи - каже Стојичевић. - Сем тога, што је још важније, тежиште националне самосвести је измештено из Србије, која је само декларативно "суверена", али је у реалности под потпуном политичком, економском, медијском, културном, идеолошком мрежном окупацијом, у Републику Српску. Иако је формално само "ентитет" "дејтонске" Босне и Херцеговине, Српска је у ствари данас једина права српска, слободна и суверена држава.

На званичном сајту Амбасаде САД ћирилицом је написано: "Стратешки циљ Ју-ес ејда (Америчка агенција за међународни развој) у Србији јесте подршка визији Србије као земљи која напредује ка евроатлантским интеграцијама. Како би помогао Србији да то оствари, Ју-ес ејд блиско сарађује са невладиним организацијама и институцијама у Србији на значајним програмима..."

- Према званичним подацима

Ју-ес ејд је од 2001. уложио више од 750 милиона долара за подстицај економског развоја, јачања система правосуђа и промоцију ефикасног управљања у Србији - каже Стојичевић.

АМЕРИЧКА агенција за међународни развој је новац, између осталог, како пише на сајту, уложила у "Пројекат за конкурентну привреду" - кластерско умрежавање и умрежавање у ланце вредности и ланце добављача", "Пројекат за развој приватног сектора", намењен јачању компанија у 12 општина јужне и југозападне Србије, "Пројекат за јачање капацитета локалних заједница за реаговање на мигрантску кризу"... Помаже и организацијама цивилног друштва широм Србије како би могле да "мобилишу грађане да разумеју, осмисле и подрже неопходне реформе...":

- Јасно и конкретно нам објашњавају свој начин мрежног деловања. Они дају само "темељ", а даље контролишу и умрежавају донаторе и извођаче радова који ће реформу спровести по њиховим пројектима - објашњава Стојичевић. - Недоумицу изазива то што на сајту пише да улажу новац, јер ако се нешто поклони, на пример, грант, онда нема враћања, али све што се "уложи" подложно је финансијском враћању - не увек и одмах.

СЛИЧНЕ геополитичке идеје почетком овог века изложио је амерички адмирал Алфред Мехен - Улагање бесплатних донација је у ствари улагање у стратешко везивање (умрежавање) Србије за НАТО и ЕУ, њено издвајање од Русије. То је део стратегије 'Анаконда', чији је циљ, како кажу, да окружи 'угуши' Руску Федерацију".

- Стратешки циљ америчког и европског деловања у Србији је премрежавање друштва, његово "отварање" и стварање паралелних мрежних друштвених структура које би трајно десуверенизовале Србију, укључиле је у НАТО и превеле из евроазијског у атлантистички табор - објашњава Стојичевић. - Економска окупација, медијско потчињавање, њихово претварање у "медије на српском", напади на Српску православну цркву, јасни су примери техника мрежног ратовања.

Истраживачи кажу да је и интернационализација привреде једна од тих техника.

- Велике домаће банке су затворене, а да чак нису отеране у банкрот. Административно им је забрањен рад и започет процес стечаја и ликвидације који ни данас, после скоро 17 година, није завршен - подсећа Стојичевић. - Банкарско и финансијско тржиште препуштено је страним банкама, којима није циљ да развијају домаћу привреду и решавају проблеме националне економије. Њихов интерес је да се понашају тржишно као профитни центри својих матичних кућа,да извлаче добит из Србије докле год је то могуће. Банкарски и финансијски сектор су брзо и ефикасно постали део мреже међународног "деперсонализованог" капитала, а Србија је тако изгубила могућност да води самосталну и суверену политику.

Као пример мрежне стратегије, Стојичевић наводи и друштвена и државна предузећа, често велике губиташе, која уместо да се ликвидирају или ревитализују, улазе у бесконачне процесе реструктурирања. То практично значи да се њихова имовина, пословање и најбољи кадрови полако преливају у друга предузећа.

- Она су одличан инструмент за економско мрежно манипулисање - каже Стојичевић. - Годинама и деценијама политички подобни кадрови и стечајни управници манипулишући дуговањима, плаћањима, тендерима, набавкама, са мрежама великог броја малих фирми - добављача циљано су стварали мреже подобних. Интересе свих иностраних фирми "штите" амбасаде и мрежа невладиних организација за заговарање интереса, па нема ненаплаћених дуговања.

Са друге стране, мала и средња "независна" српска предузећа годинама нити могу да наплате потраживања, нити могу да заврше судске спорове.

- То се "објашњава" нереформисаношћу судства, платног система и државне управе - каже Стојичевић. - Али позивање на "корумпираност, мито и јавашлук" не објашњава како онда странци и умрежена српска предузећа немају проблем који имају сви остали.

БУЏЕТСКА ЛИНИЈА 481

- ИАКО су званично сваки посао и сваки предузетник једнаки пред банкама, државним и пореским службама, инспекцијама, жене, националне мањине, инвалиди, одскора и ЛГБТ популација, постали су "једнакији" - каже Стојичевић. - Огроман број НВО и НПО се бави заговарањем пословања ових група. Оне су у почетку биле финансиране само из иностраних грант-програма а касније увођењем такозване буџетске линије 481 део финансирања прешао на буџете Републике, АП и локалних самоуправа. Тако је на урушену, ојађену и санкцијама и бомбардовањем уништену српску економију натоварена и "инклузивност".