ДОЛАСКОМ на власт, председник Русије Владимир Путин, вољно или невољно, ушао је у мрежни рат и постепено почео да се одупире. Од растурених остатака државности створио је нови центар силе који је способан да се супротстави различитим изазовима. Избацивао је из игре најопасније делове атлантистичких мрежа: олигархе, либерале западњаке, реализаторе америчких интереса, невладине организације директно умешане у шпијунажу и вратио Чеченију Русији.

Овако руски геополитичари Александар Дугин и Леонид Савин објашњавају како се Путин суочио са изазовима мрежног рата, којим се државе, народи, армије лишавају самосталности, суверености и субјективности и претварају у строго управљане механизме.

- СССР је, и не слутећи то, од почетка седамдесетих постао објекат интензивних и ефикасних мрежних напада САД и Западне Европе - наводи Дугин. - Резултат је био пад СССР и појава Руске Федерације. САД нису могле да победе СССР ни у војном сукобу, ни у директној идеолошкој борби, нити чеоним сукобом специјалних служби. СССР нису срушиле контрасиле и антисовјетске организације већ добро организована, манипулисана и мобилисана "ентропија".

ГОДИНЕ Путинове владавине су и године одбрамбених борби против оних мрежа које су створене осамдесетих и деведесетих година.

- То је гигантска операција контрашпијунаже усмерена на одбрану - кажу Дугин и Савин. - Што више Путин буде инсистирао на суверенитету, ризици ће бити већи. Једини одговор Русије, наравно ако има намеру да се опире и брани своју сувереност, јесте да прихвати изазов мрежног рата и да учествује у њему.

У поређењу са деведесетим, руска политика је заштићена од појаве независних играча и изгледа као да дестабилизација садашње ситуације није могућа.

- Нема олигарха који су способни да се по својој жељи укључе у политику и провоцирају социјалне и политичке немире - објашњава Савин. - Јасно су упозорени да ће ако се буду мешали у политику поћи стопама Березовског, Ходорковског, Невзлина... Иако поседују финасијске и технолошке ресурсе, они се и не "мешају", а политичке партије су тихе и говоре само оно што треба да кажу. Све што није иницирано из Кремља, нема шансе за опстанак. Али постоји спољни фактор и пошто се и Руси све више упетљавају у глобализацију, он је све реалнији. Мрежно друштво лако прелази националне и државне границе.

ТЕХНОЛОГИЈА мрежног рата је врло танана, па чак и најинтелигентније специјалне службе не региструју мрежне канале као такве.

- Власт и Путин нису спремни да адекватно реагују, али глобални мрежни рат данас је главни садржај светске политике - објашњава Савин. - И, ако се директно мешање страних сила може пресећи, како то данас ради Путин, мреже се не могу директно забранити и у томе је главна опасност за суверенитет наше земље. Наше друштво је потпуно прожето разним мрежама које се не препознају као непријатељске, нити као субверзивне, нису директна агентура специјалних служби и не добијају новац за "продавање отаџбине", али оне координирају са спољним центрима уз помоћ различитих технологија. А, чињеница да постоји страни играч који има моћни инструмент унутар Руске Федерације, одлично разрађен у "онлајн режиму" јесте основна опасност за Путинов политички курс.

И иза патриотског духа појединих организација препознају се нити мреже. Неке од њих су чак ултранационалистичке, патриотске, против Запада. Дугин тврди да се и њима манипулише из Вашингтона, јер је руски национализам исто тако ефикасно мрежно оружје у растурању Русије, као и национализми малих народа - можда чак и ефикасније и разорније.

- Данашња мрежна пета колона није тако једноставна и директна - објашњава он. - Понекад нам представљају да је проблем у либералима или "маршу неслагања". То је само видљив врх леденог брега, а можда и више од тога - лажни циљ. Најозбиљније мреже утицаја, усмерене на десуверенизацију Русије, налазе се међу онима који су блиски Путину, који га подржавају и са њим раде, који предодређују и у значајној мери утичу на разраду његове стратегије. Е, ту треба тражити истинску заверу. Јер завера је застарео назив за појаву која се данас назива мрежни рат.

Геополитичари су уверени да у Русији природним путем зри криза. Њоме ће се бавити, ако се већ не баве, архитекте мрежних ратова.

- Биће активирани делови мреже унутар државе, извршен утицај на социјалне, информационе и когнитивне процесе, сви ће добити улоге и бити принуђени да их играју - објашњава Дугин. - И "болтони", иницијатори и учесници демонстрација и покушаја "обојене револуције" са Болтонског трга, представници америчких мрежа и њихови противници и опозиција и безбедносне структуре, чак и друштвени медиокритети, чије се пасивност и отуђеност користе у мрежним ратовима, као што се слаба струја употребљава у компјутерским технологијама.

Талентовани мрежни радник (networker) је нешто више од надареног физичара. Иако није способан да се упусти дубински у спознају, способан је за компиловање - са лакоћом у протоку информација одваја важно од неважног.

- Једини теоретски одговор Русије, ако она има намеру да се опире мрежном рату и брани своју сувереност, био би разрада симетричне стратегије. Ово ће захтевати стварање специјалне групе у коју ће морати да уђу високо рангирани чиновници, најбољи високомотивисани кадрови разних безбедносних служби, интелектуалци, научници, инжењери, политиколози, одређен број патриотски расположених новинара и кулурних посленика. Стварање сопствене евроазијске мреже је тежак задатак, али ако се то не догоди, Русија је осуђена на пораз због мрежних технологија са којима се она у данашњем стању не може изборити. На дневном реду је опстанак Русије - закључују Дугин и Савин.


УДАРАЦ ТЕРОРИСТА

АМЕРИКАНЦИ нису једини који воде мрежне ратове. Терористи Ал каиде су преузели тај модел и развијају своје радикалне исламске мреже - наводи Дугин. - Та невелика терористичка мрежа, која је неупоредива у било ком смислу са америчком глобалном силом, задаје уз помоћ мрежних метода, модела и алгоритама понашања, огроман ударац Америци, ударац са људским жртвама. Они користе приручне елементе: авионе цивилне авијације, сламање мреже диспечерских служби и много других техника и метода које се не уклапају у представе о традиционалним начинима вођења рата. Терористички акт 11. септембра који се приписује Бин Ладену, показује какву виртуозност може достићи мрежа.