БЕЗ обзира на то да ли се у објашњавању савременог света говори о завери банкара, успостављању новог светског поретка, стратегији формалних или неформалних организација, званичних или незваничних центара моћи, нема готово ниједне критичкије теорије у којој се не тврди да најбогатији људи повлаче све конце на планети. Поседујући огромне ресурсе и најновије технологије, милионери су често предмет критике због огромне улоге у повећању друштвене неједнакости.

Као највећи "кривци" за дестабилизацију цивилизације какву познајемо обележене су неке европске аристократске породице, банкарски транснационални кругови, представници војне индустрије, а последњих година и нови "силиконски милионери". Ово име добили су зато што су њихове канцеларије концентрисане у Силицијумској долини у Калифорнији.

- Постоји светска олигархија која није национално опредељена, али има јасно дефинисане циљеве - каже нам Слободан Стојичевић, стручњак за спољну трговину и члан руског "Изборског клуба", који окупља експерте из разних области.

- Створено је неколико случајних милионера, који треба да скрену пажњу са правих богаташа. Њихово богатство није само у новцу, они велика средства улажу у образовне институције. Мрежа бивших студената, које су стипендирали, а који се налазе свуда по свету, огроман је капитал, јер лако могу да их укључе у мрежни рат - тврди Стојичевић.

СТРАТЕГИЈА и техника освајања, окупације и потчињавања страних држава путем стварања огромног броја невладиних, друштвених, идеолошких и инструментализованих мрежа разних друштвених, научних, професионалних, аматерских, интересних, организација је добила назив Мрежни рат. Створена је и осмишљена у америчкој "фабрици идеја" или "трусту мозгова" RAND Corporation, а њени идејни творци су Џон Аркила и Дејвид Ронфелт.

- Добротворна делатност мултимилијардера Пјера Омидијара, власника компаније eBay, као и многих других милионера филантропа попут Била Гејтса, који су основали своје фондове, усмерена је највећим делом на друге државе, а не на америчко друштво - запазили су руски геополитичари Александар Дугин и Леонид Савин, аутори књиге "Мрежни ратови". - Није тајна да Омидијар ради руку под руку са америчким политичарима и да се меша у рад страних влада, финансирајући понекад и промену режима. У исто време он запошљава велики тим "независних новинара" који истражују понашање америчке владе код куће и у иностранству. Омидијар је један од највећих финансијера украјинских невладиних организација, а учествовао је и у организовању преврата у овој држави.

ЖРТВЕ ГЛОБАЛНЕ МРЕЖЕ - НАИЗГЛЕД наивна и невина невладина организација шахиста аматера, омладински покрет, организација за заштиту људских права или маргинална религиозна секта у потпуности могу бити део опасне субверзивне мреже, а да притом већина учесника то и не слути - објашњава Стојичевић. - Данас се не може занемарити постојање таквих мрежа у нашем друштву, јер постају део наше свакодневице. Мрежа у себи крије огромну опасност ако је неистражена. Постоје обавештајна мреже, мреже агената утицаја или информационе, политичке, секташке, терористичке и ми полако постајемо елементи интегрисани у те мреже. Мреже лако прелазе државне границе, савладавају економске и правне препреке, почињу да се уплићу у наше животе и на крају и ми постајемо део глобалне мреже.

ОВИ милионери често су повезани са америчким политичарима - Питер Тил, оснивач фирме PayPal финансирао је републиканца Рона Пола, а био је умешан и у скандал "стварања електронских досијеа политичких опонената уз коришћење противзаконитих средстава". Иначе, Тил себе назива либертаријанцем, односно представником политичке групе која се залаже за легализацију содомије и других неподопштина "просвећеног Запада".

- Ради потпуног разумевања актуелних догађаја неопходна је анализа делатности силиконских бизнисмена. Удар по традиционалној култури, који јесте циљ ових империјалиста, довешће до неповратних промена - упозоравају Дугин и Савин. - Могућ је распад самог друштва, па чак и грађански конфликти. У глобализованом свету макар и мали догађај чак и у неком запећку света може бити узет као разлог за политичко и војно мешање са стране.

Много је оних који мисле да је глобализација "процес који се не може зауставити", јер сви, на разне начине, учествују у њему. Медији и интернет условили су прожимање култура и цивилизација. Нису остала имуна ни економски најбогатија и политички најстабилија друштва. Указујући на чинилац "диверзификације моћи", поједини истраживачи говоре о постојању "две Америке, две Кине или две Русије". Светска економска и финансијска криза манифестација је Мрежног рата, чији је циљ разбијање националних држава и економија.

У КЊИЗИ "Изазови менаџмента" менаџер Питер Дракер је 1999. написао да ће Европа морати да увози радну снагу која неће бити хришћанске вероисповести, да ће владе бити нестабилне, јер ће морати да бирају између сиромашне националне или мултиконфесионалне богате државе.

- Сада је јасно да су миграције планиране још пре двадесет година - каже Стојичевић. - Бирачи у европским државама принуђени су да бирају - да прихвате подршку нехришћанске радне снаге и растакања своје нације, ако желе богату старост или да се определе за сиромашну старост и националну државу.

Још у то време, по речима Стојичевића, основане су невладине организације које се баве мигрантима. Иако њихова сврха није била јасна, све ове године су финансиране. Тек сада су постале важне.

- Неке организације СПЦ су део инструментализоване мреже за прихват избеглица, иако свештенство није ни свесно да је у мрежи тих организација - објашњава он. - Код нас су непропорционално стварана радна места за неквалификовану радну снагу, а недавно је речено да неће бити довољно радника. Неке невладине организације се баве подстицајима за давање права на рад избеглицама из Сирије, Авганистана... Очито је да су то мрежне технике уз помоћ којих смо припремани за оно што ће се догодити.

ИСТРАЖИВАЧ из Русије Леонид Савин сматра да су глобалне миграције средство у хибридном рату и да је долазак миграната у Европу организован.

- У Авганистану се води рат од седамдесетих али све донедавно Авганистанци нису ни помишљали да оду из своје земље - каже Стојичевић. - Изабрали су Европу иако су могли да крену и на југ. Дракер је писао да ће се на овај начин увозити радна снага.

Истраживачи који се баве питањем миграција често говоре да није случајно то што избеглице иду из Авганистана, Ирака, Ирана и других земаља у Европу пешке, да је то плански смишљено, јер на тај начин изазивају саосећање.

- Да су стизали авионима, било би другачије. Уверен сам да би се и Немци побунили - каже Стојичевић. - Овако, многи људи према њима осећају емпатију и желе да им помогну. Наша дилема није да ли ћемо прихватити избеглице, већ да ли ћемо остати Срби или ћемо постати анационални потрошачи.