ЗАМАХ крила лептира у Пекингу могао би да изазове олују у Њујорку - славна је реченица новинара Џеjмса Глеjка која сажима суштину занимљиве појаве да свака, па и наизглед неважна ситница, може играти велику улогу у нечијем животу. Управо ова реченица изражава суштину нове војне доктрине која је добила назив - мрежни ратови, а омогућава победу над противником и освајање његове територије без коришћења обичног наоружања.

На први поглед делује као теорија завере, али теоретичари ратне вештине тврде да савремени сукоби не личе на било који претходни, јер мета агресије најчешће није свесна да је у рату, нити да се против ње примењује сила. Уверени су да се специјални рат води у свим сферама друштва, преко религије, образовања, спорта, културе, у економији, а највише на интернету.

- Мрежни рат не воде државе, нити блокови, већ глобалне структуре које могу имати дестабилизациони и терористички карактер - објашњавају руски геополитичари Александар Дугин и Леонид Савин, аутори књиге "Мрежни ратови". - Теорија мрежног рата, коју је развио Пентагон, настала је из потребе да се ситуација у свету контролише на тај начин, да се глобални процеси развијају у интересу САД или да им бар не противрече.

МРЕЖНИ рат није усмерен само против непријатеља САД (Иран, Северна Кореја, Сирија...), већ и против неутралних сила Русије, Кине, Индије, па чак и против савезника - европских држава и Јапана.

- Циљ мрежног рата није победа над противником у директном сукобу, већ успостављање и контроле над свима и сваким, па и над савезницима - објашњава Дугин. - Информације и мреже у глобалном свету су све отвореније, али уметност њиховог декодирања и систематизације тих информација, напротив, постају све тајанственије. Владати информацијом могу сви, али само специјалисти мрежних ратова могу правилно да је схвате.

Последњих година државни преврати се широм света спроводе на сличан начин - обојеним револуцијама. У Србији, Грузији, Украјини и на другим просторима совјетског блока, разне информационе стратегије и невладине, често омладинске организације, успеле су, тврде истраживачи, без војне интервенције да доведу до политичког резултата пожељног за Американце.

СРБИЈА - ПРВО РАТНО ПОЉЕ - СРБИЈА, односно Југославија је прва држава која је постала поље боја и експеримената са мрежним ратовима - објашњавају аутори књиге "Мрежни ратови". - Са стране је видљивије да се последњих двадесет година овде одвијало планско уништавање идентитета, идеолошког и кадровског потенцијала, културних и религијских основа. Оно што у Русији нема нарочит значај, у Србији може изазвати озбиљне дебате или постати повод за манипулације. На пример, ако неки српски политичар отпутује у Москву и фотографише се са виђенијим руским политичарем, у Србији то може деловати да га подржава руководство Русије, иако је у стварности његова посета схваћена као рутинска и безначајна. Као озбиљан успех може бити схваћено ако неки српски политичар говори на руској телевизији, иако су новинари искористили тог човека само да би неки прилог био интересантнији.

- У КИЈЕВУ Наранџаста револуција представља типичан пример - каже Дугин. - Без класичних метода силе Украјина се отргла од Русије. Мрежа је створена по свим правилима вођења "мрежноцентричних операција". Сваки учесник драматичне украјинске јесени 2004. био је манипулисан. Неко непосредно, неко посредно, преко Русије или преко Европе, преко економских полуга или преко религијских, најчешће протестантских кругова...

Широк је спектар мрежних ратника - од активиста еколога и компјутерских хакера, па до терориста и сепаратиста. За извршиоце се најчешће бирају људи из политичке опозиције, дисиденти, незадовољници, етничке мањине, а ако таквих нема довољно, уз помоћ интернета и манипулација информацијама води се непрестана пропаганда за припрему неопходног расположења у масама.

- Улога "друштвених активиста" не сме да се потцењује - сматра Леонид Савин. - Они стварају јавно мњење и шире информације по кључу. У историји су постојале ситуације када је дезинформација доводила до војног мешања.

САВИН, као пример, наводи режирану медијску кампању поводом примене хемијског оружја у Сирији.

- Упоређивање Сирије са државама у којима су се догодиле "обојене револуције" не би било коректно - објашњава Савин. - У Србији, Грузији, Украјини и Киргизији политички протести догађали су се највећим делом у престоницама, а у Сирији је отпор почео у сеоским регионима - први немири избили су на територијама које се граниче са Јорданом... Ова земља је била интересантна западним државама као тржиште за њихове производе и извор јефтине радне снаге, али и примамљив залогај за компаније повезане са реконструкцијом цивилне и индустријске инфраструктуре. Ратови и катаклизме одавно су постали извор прихода за такве пословне људе.

Стручњаци кажу да је коришћење парола радикалног ислама понекад веома ефикасно, зато што омогућава да се привуче велики број волонтера за џихад. Омогућивши им да оду у зоне сукоба, државе Запада се ослобађају својих фанатика.

- Религијски, етнички и информациони фактори доливају уље на ватру у рату - објашњава Савин. - Да је конфликт у Сирији припреман раније, сведоче подаци њихових специјалних служби. Још пре почетка масовних демонстрација и грађанског рата била је откривена широка мрежа људи увучених у антивладине делатности.

ПОЗНАТО је да се у новембру 2011. у Слободну сиријску армију улило око 600 бораца из либијске Ал каиде, и да су ту армију створиле турске специјалне службе.

- На "мешану салату" бораца може се гледати и кроз призму теорије мрежних ратова - истиче Савин. - Тактика роја се заснива на томе да мале групе или активисти нападају јачег и моћнијег противника. Групе су премале, али су многобројне и њихове акције наносе противнику осетну штету, ако не сталну сметњу и на тај начин га постепено избацују из игре.

Почетком овог миленијума спомињало се да обојене револуције финансира Џорџ Сорош односно његов Институт за отворено друштво. Данас се, међутим, појављују нови финансијери који плаћају спровођење неолибералних реформи и припрему државних преврата.

- Један од њих је мултимилијардер Пјер Омидијар, мигрант из Француске иранског порекла, оснивач и власник компаније еВay - откривају аутори књиге "Мрежни ратови". - Постоје сумње да су у овај пројекат умешане службе САД, исто као и у причи са Марком Цукербергом из "Гугла", који се на све начине ограђује од могућих веза са ЦИА и АНБ. Али очигледно је да америчке безбедносне службе контролишу приватну преписку, па и продају кроз виртуелне аукције.